Izvor: Glas javnosti, 26.Feb.2011, 17:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ujedinila se srpska desnica iz regiona
BEOGRAD - Predstavnici šest srpskih desničarskih organizacija sa područja bivše Jugoslavije potpisali su danas u Beogradu "Povelju o saradnji srpskih rodoljubivih udruženja", čiji je cilj očuvanje narodnog identiteta i ostvarenje nacionalnih interesa.
Sekretar Upravnog odbora sabora Dveri Boško Obradović rekao je, na konferenciji za novinare, da se Povelja potpisuje kako bi se iskazala spremnost da se na "novi i ozbiljan" način iz početka postavi srpsko pitanje na Balkanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i videlo da li nacija može da se integriše.
"Bez obzira na države u kojima živimo i režime u tim državama smatramo da u 21. veku srpske integracije, sabiranje Srba svih i svuda, moramo staviti na prvo mesto", poručio je Obradović.
Kako je naglasio, njihova borba će voditi ka duhovnim, ekonomskim, kulturnim, prosvetnim i svim drugim integracijama srpskog naroda, zato što, "nakon 20 godina od istorijskog poraza, srpsko nacionalno pitanje nije završeno".
Povelja predviđa zajednički rad na povezivanju srpskog naroda, na svim nivoima i kroz sve oblike društvenog života, "bez obzira na trenutne geopolitičke okolnosti i granice koje ga otežavaju".
Taj dokument su potpisale dve organizacije iz Srbije, Dveri i pokret Svetozar Miletić, i po jedna iz bivših republika SFRJ, osim Hrvatske: Srpski nacionalni savet Crne Gore, Srpski narodni pokret Izbor je naš iz Banjaluke, Srpski nacionalni savet u Makedoniji i Srpsko društvo Zadužbina iz Ljubljane.
Povelju podržava i naknadno će je potpisati Udruženje građana Jadovno iz Banjaluke, koje, kako je objasnio Obradović, "pokriva" prostor Hrvatske.
Među načelima Povelje nalazi se i ono koje obavezuje da se, "prilikom istupa na medijima koji nisu srpski ili su Srbima nenaklonjeni, uzdrže od javnih napada na predstavnike Srpske pravoslavne crkve, države Srbije i Republike Srpske, te i na druge nacionalne institucije i rodoljubive organizacije".
Samo da ne stoji BIA iza ovoga,ili neka slicna organzacija.
Zasto nijesu Srbi iz Hrvatske prisutni?
Znajuli oni nesto vise?
Kako su Dveri organizacija ako nisu registrovani (pa samim tim zbog rupe u zakonu ne mogu ni da se zabrane)?
Hoce li nam receko reci ciji su ovo unici, jer ocito je da nisu komunisticki.
Napred Dveri
POTPUNO UNIŠTENJE I NESTAJANJE SRBA KAO NARODA DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE
Na udaru demografskog cunamija
Poražavajući demografski trendovi zapljusnuli su Srbiju mnogo brže nego što se moglo očekivati. Uprkos tome, mere koje bi trebalo da preduprede potpuni demografski slom Srbije kao države, nikako da se izbore za poziciju na listi prioriteta. Sve je preče od toga.
Bilo da je reč o interesima penzionera, duvanskog lobija ili domaćih monopolista. Nerođena deca nemaju svoju stranku, ne mogu da utiču na formiranje vlade, nemaju svoje predstavnike koji bi se izborili da u raspodeli budžetskog kolača za njih bude izdvojeno makar onoliko koliko se izdvaja za penzionere, koji su sjajno politički organizovani. I pokušaj Ministarstva zdravlja da donese zakonske mere kojima bi se makar malo snizila stopa smrtnosti izazvana pušenjem, razvodnjen je višemesečnim medijskim i institucionalnim pritiskom duvanskog lobija. O suzbijanju monopola na domaćem tržištu, smanjenju nerealno visokih cena dečje opreme, mleka, pelena, koji su u Srbiji skuplji nego, recimo, u Nemačkoj, da i ne govorimo.
Podaci koje su javnosti predstavili panelisti Danasove konferencije „Demografska slika Srbije – ekonomske i društvene posledice“ ukazali su na svu dubinu problema. Tako je, recimo, ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji je ukazao da je trend demografskog propadanja evropski fenomen, podsetio da samo dvadeset država u svetu ima više umrlih nego rođenih (reč je uglavnom o državama bivšeg sovjetskog bloka) i da se u toj grupi „gubitnika“ našla i Srbija. Inače, na čelu tog neslavnog spiska nalazi se Rusija, koja na godišnjem nivou „izgubi“ oko milion stanovnika. Posebno alarmantno zvučalo je izlaganje Dragana Vukmirovića, direktora Republičkog zavoda za statistiku Srbije, koji je, između ostalog, ukazao i na podatak da je u toku 2008. godine broj umrlih za 33.000 nadmašio broj rođenih. Situacija je još dramatičnija ako se posmatraju kretanja u 2009. godini kada je broj umrlih čak za 45.000 bio veći od broja rođenih. Zabrinjava i to što se etnička struktura Srbije rapidno menja s obzirom na to da i u tako niskom natalitetu, deca srpske nacionalnosti učestvuju sa oko 50 odsto. Prosečna porodica u Srbiji pala je sa četiri na tri člana, i tako u nedogled. Nijedan od ovih podataka ne uključuju stotine hiljada ljudi koji su, trbuhom za kruhom, otišli iz Srbije, tako da je realno stanje još gore. Stotine sela nestaje, a čak i gradovi poput Beograda, uprkos ogromnom prilivu ljudi iz unutrašnjosti, imaju negativan demografski saldo.
Ljiljana Lučić, državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike, iznela je podatak da država na godišnjem nivou izdvaja za dečje i roditeljske dodatke više od 300 miliona evra, ali je očigledno taj novac nedovoljan da bi makar usporio negativni demografski trend koji urušava ekonomiju zemlje. Koliko je situacija dramatična govori i podatak na koji je ukazao Dragan Đukić, iz Nacionalne službe za zapošljavanje, a reč je o tome da više od 25.000 radnih mesta, i to u jeku ekonomske krize, nije moguće popuniti zato što nema potrebnog kadra. „Sve je manje sezonskih radnika iz Rumunije, koji su obavljali poljoprivredne i građevinske poslove širom naše zemlje, a stanovništvo Srbije sve je starije i nespremno za ovakve poslove“, ističe Đukić. Mirjana Rašević, direktor Instituta za društvene nauke, upozorila je da je Srbija država sa najvišom stopom abortusa po glavi stanovnika, što kod velikog broja mladih žena dovodi do sekundarnog steriliteta i nemogućnosti rađanja. Jasmina Knežević, direktor privatne klinike Bel medik, ukazala je na činjenicu da najveće domaće i svetske korporacije tretiraju zdravlje i prevenciju kao ekonomsko pitanje, i da svojim zaposlenima, čak i članovima njihovih porodica, obezbeđuju redovne sistematske preglede, a sve to u nameri da izbegnu nepotrebne ekonomske gubitke izazvane bolovanjima. Akcenat u prezentaciji Melite Vujnović iz Svetske zdravstvene organizacije bio je stavljen na posledice pušenja čiji je udeo u ukupnoj smrtnosti 16 odsto, što je posebno izraženo kod ženske populacije.
U ovom moru crne statistike moglo se samo zaključiti da vlast u Srbiji, decenijama unazad, vuče pogrešne poteze, zatim, da su ratovi koji su obeležili period devedesetih 20. veka kao i ekonomska tranzicije u prvoj deceniji 21. veka, uzeli svoj demografski danak, i najzad da smo se opasno približili tački kada će ovi katastrofični trendovi postati pošast sa kojom se moramo suočiti. Upravo zato velika medijska pažnja koja je pratila ovu konferenciju trebalo bi da posluže kao poslednje upozorenje vlastima u Srbiji da je vreme trulih kompromisa prošlo, i da je kucnuo čas da Srbija počne da investira u svoju demografsku budućnost. U protivnom, moglo bi se dogoditi da u doglednoj budućnosti nestane sa mape Evrope i sveta. Politički gledano, Kosovo je možda po međunarodnom pravu pokrajina u sastavu Republike Srbije, ali demografski gledano, mnogo je realniji scenario u kome će za koju deceniju Srbija postati pokrajina Repubilke Kosovo, pa bi makar istim intenzitetom, i medijskim i finansijskim, kojim se bori za Kosovo, država već danas trebalo da se bori za jačanje nataliteta i smanjenje mortaliteta u Srbiji. U ovom trenutku, demografska borba svodi se na to da je ministar zdravlja medijski linčovan kao „tutunozabranitelj“, kada je pokušao da zakonskim merama protera pušenje sa javnih mesta. Neki roditelji, možda, od države dobijaju 1.000 evra po detetu, ali im trgovci monopolisti na ime visokih marži na dečju hranu, odeću ili obuću, i ostale životne namirnice, godišnje uzmu bar duplo više. Srbija kao država, decenijama ne gradi stadione ili zabavne parkove, ne planira investicije u objekte koji su namenjeni mladim naraštajima, a ukoliko se ovakvi demografski trendovi nastave, verovatno će jedan od prioriteta biti izgradnja staračkih domova. Zemlja skupe hrane i dečje opreme, koja je istovremeno i zemlja najjeftinijih cigareta u Evropi, ne može da se nada svetloj budućnosti.
