Izvor: Press, 10.Jan.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U drvetu dletom priča o Kosmetu
Vajar iz Peći Slobodan Perović zajedno sa sinovima Bobanom i Zoranom radi ikonostas i carske dveri za novi hram u Loznici
Pod preciznim, odmerenim potezima dleta u drvetu pomalja se lik sveca. Rađa se još jedno umetničko delo Slobodana Perovića (64), akademskog vajara kog je život iz rodne Peći i plodne Metohije doveo u Vukov zavičaj. Poslednjih sedam godina živi i stvara u Loznici, >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << ali rodni kraj, koji je morao da napusti 1999, nosi u svakom otkucaju srca, u svakom delu koje mu posvećuje. Ima pune ruke posla jer radi ikonostas i carske dveri za novi hram u Loznici.Dok nije bacio sidro, išao je od Raške, Kraljeva, Vrnjačke Banje, Kruševca, Velike Plane, Novog Sada do Sremskih Karlovaca, a onda je došao u Loznicu, gde mu je ćerka dobila posao, i ostao. U Loznici se skrasio, radio je u srednjoj školi, a od pre tri godine je u penziji. Svuda je ostavio vajarski trag, a da nije bilo rezbarenja i skulptura u drvetu, ne zna kako bi izdržao izbegličke dane. Nije imao nijedno dleto, ali nije se predavao, već je rezbario jednim naoštrenim šrafcigerom.
Godine rada za hram
- Posle svih nevolja imao sam sreće da me ovde angažuju na izgradnji nove crkve na Lagatoru. Ovdašnji sveštenici primili su me kako se samo poželeti može, a svaki umetnik sanja da u životu napravi nešto što će ostati posle njega. Drago mi je što kao došljak mogu nešto da ostavim Loznici, a to će biti ikonostas, carske dveri, vrata i ostalo što sam već ili ću tek uraditi na hramu. Radim sa sinovima Bobanom (40) i Zoranom (34) koji su nasledili umetničku crtu i ovde nastavili duborezački posao započet u Peći - kaže Perović koji je poslednji put u zavičaju bio pre tri godine i video da „to nije ona Peć".
U kripti nove lozničke crkve na Lagatoru sa sinovima je napravio carske dveri, a odnedavno su na hramu postavljena dvoja od troja vrata od hrastovine. Ovakva vrata retko se mogu videti na pravoslavnim crkvama, masivna, sva u rezbariji, pa posmatrača ostavljaju bez daha. Radili su ih godinu dana, a najveća imaju oko 1,2 tone, visoka su 4,2, i široka tri metra, a prilikom postavljanja štok je nosilo 18 ljudi. Perović do 2013. za hram treba da napravi i ikonostas koji će biti dugačak oko 11 metara i srazmerno visok. Perovići su na Kosovu i Metohiji radili ikonostase u drvetu za Eparhiju raško-prizrensku i dve eparhije u Crnoj Gori. Nažalost, njegov prvi ikonostas u crkvi u Peći više ne postoji jer je ona razrušena i spaljena kao i sve što je umetnik imao tamo, kuću, atelje, alat, svoja dela. Ništa nije uspeo da spase.
- Uvek je tamo za Srbe bilo problema, ukazivao sam na to, a kad sam video da neće da me čuju, krenuo sam da 'pričam' svojim delima. Tamo mi je ostalo pedesetak skulptura koje jedino imam u katalozima. U Loznici sam uradio sedam skulptura, odnosno reljefe o onome što se srpskom narodu dešavalo na Kosovu i Metohiji i nastaviću da radim i ostavim jedan fond dokumentarne skulpture. Priču u drvetu o životu Srba na Kosovu i Metohiji. Sve što budem radio biće posvećeno sećanju na Metohiju, doživljaje i zbivanja u njoj - kaže Perović koji je završio Akademiju umetnosti, smer vajarstvo.
U kući, u kojoj je sve uradio sam sa sinovima, ima i svoj atelje u kome, uz naložen šporet, satima radi, ali još nema onoliko alata koliko je nekada imao u Peći. Tu je nešto više od 200 dleta, dva radna stola, odnosno tezge od drveta, a nedostaju mu još dve, tri. Ipak, ne žali se, kaže da je dobro da ima posla, da se radi i može opstati.
Planira izložbu
- Ovo je jako težak posao, naporan, to znaju samo oni koju su uzimali dleto i radili u drvetu. Zato je tako malo nas koji stvarno radimo ozbiljno - kaže Perović koji uprkos svemu nije verovao da će morati da napusti Peć.
Pored poslova za crkvu i izrade skulptura planira još jednu samostalnu izložbu u Loznici, kao pre pet godina kada je u Muzeju Jadra izložio 26 skulptura, reljefa i desetak crteža. Slobodan, koji je dugo bio upravnik muzeja, a zatim kustos Galerije umetnosti „Vlada Radović" u Peći, izlagao je širom Evrope, a radovi su mu stigli i do Njujorka i Sibira. Bio je i član Udruženja likovnih umetnika Kosova, ULK Srbije i SLUJ-a (Jugoslavije).
Dok sigurnom rukom vodi dleto po drvetu, misli mu odlutaju do neslobodnog zavičaja. U drvetu urezuje sudbinu svog naroda koji je morao da ode pred silama zla, a u srcu i sećanju čuva Metohiju koja će uvek biti tamo gde su Slobodan Perović i njegova dela.
