Izvor: S media, 31.Jul.2011, 23:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove stranke teško "preskaču" cenzus
Pokret Bogata Srbija, „Dveri“ i Zeleni mogu da odvuku tek nekoliko desetina hiljada glasova, procenjuju analitičari.
Pokret Bogata Srbija izaći će samostalno na sledeće izbore i uveren sam da će biti jedna od pobedničkih stranaka, rekao je prošle nedelje predsednik pokreta Zaharije Trnavčević, koji je objavio da je Bogata Srbija i zvanično upisana u registar stranaka.
On >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je najavio da od 1. avgusta počinje kampanja u kojoj će ovaj pokret upoznati građane sa svojim programom i ciljevima.
Za razliku od ovog pokreta stranka Zeleni je svesna da nema prepoznatljive ljude, ali se uzda u njihovu stručnost i svoj program čija je osnova zaštita životne sredine.
Društveni dijalog za smanjenje tenzija
Osnovan gradski fond za poljoprivredno zemljište
Ulaganje u "zelene" automobile
Uz ove dve stranke i udruženje „Dveri” – Pokret za život Srbije aktivno se preporučuju kao jedna od opcija za koju bi moglo da se glasa na sledećim parlamentarnim izborima.
Ove tri organizacije svakako neće biti jedini novi igrači koji će pokušati da se umešaju u izbornu utakmicu velikih stranaka. Biće, dakle, najverovatnije, kao i na svakim prethodnim izborima – veliki broj takmičara od kojih najveći broj na kraju ostaje ispod cenzusa.
Politički analitičari Dejan Vuk Stanković i Đorđe Vuković se slažu u oceni da je teško očekivati da će ovoga puta neko napraviti iznenađenje i ući u parlament. Ali je njihovo legitimno pravo da pokušaju.
Zašto pokušavaju i čemu se uopšte nadaju?
„Okupili smo se, pre svega, zato što mislimo da se rešenja za ovu situaciju ne mogu naći u okviru postojećih stranaka bez obzira na to da li su vlast ili opozicija”, objašnjava Dragoljub Kojčić razloge nastanka saveza koji je krajem juna sklopio „Novi dogovor za Srbiju”. I pošto nisu poznata stranka, najviše nade, prema rečima Kojčića, polažu u dvojicu svojih frontmena – jednog iz oblasti ekonomije, a drugog iz poljoprivrede, Zorana Drakulića i Zaharija Trnavčevića.
„Počeli smo da se bavimo politikom jer više nismo mogli da se bavimo zaštitom životne sredine kroz civilni sektor i udruženja građana, pošto je položaj civilnog sektora isti ili gori nego 2000. godine. Nemamo kao klasične političke stranke ostrašćenu ideologiji koja deli Srbiju. Naši političari se, pre svega, bave sami sobom, svoji privilegijama i pozicijama, a ne građanima i građankama”, ocenjuje Ivan Karić, predsednik Zelenih.
Podsetivši na slučaj Stranke srpskog jedinstva iz 2000. godine, koja je kao autsajder ušla u parlament, ali nije ozbiljnije uticala na tokove političkog života, politički analitičar Dejan Vuk Stanković ističe da praktično ne postoji primer samostalnog nastupa neke stranke koja je ušla u parlament, a onda i suštinski uticala na političku scenu.
„Ali nada je besplatna, mogu da probaju. Mislim da ne mogu da imaju neki veliki uspeh, posebno što će iovog puta izborna trka biti dinamična i velike stranke će se boriti, maltene, do poslednjeg trenutka. Tako da ja ne verujem da će nešto mnogo prostora biti za ove male”, ocenjuje Stanković koji dodaje da one sigurno mogu da odvuku nekoliko desetina hiljada glasova, ali time neće ugroziti neke veće stranke, jer glasovi koji se na taj način raspu na kraju će preko Dontovog količnika pripasti najjačima.
Programski direktor Cesida Đorđe Vuković, i pored zasićenosti birača postojećom ponudom, ne daje veće šanse novim partijama i ljudima na političkoj sceni.
„Postojalo je jedno vreme za formatiranje partijske scene i sada je verovatnoća formiranja nekih novih velikih stranaka relativno mala. Mogu da nalete periodi, kao na primer raspad DOS-a, ali ipak nove stranke najčešće nastaju iz podele velikih partija. Tu već imamo neke prepoznatljive lidere, sa utemeljenjem u biračkom telu, kao što su Čeda Jovanović ili Tomislav Nikolić. Ali da se probiju neki potpuno novi ljudi, koji će izneti neku novu ideju koje nemamo na partijskoj sceni Srbije – teško”.
(Politika)
