Izvor: JUGpress.com, 14.Mar.2021, 23:46
Koliko Srbiju i Niš košta emigracija mladih?
NIŠ
Rezultati pokazuju da su ukupni troškovi obrazovanja mladih koji u toku jedne godine napuštaju Srbiju iznose od 960 miliona evra pa do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od nivoa obrazovanja mladih koji napuste zemlju. Odlaskom mladih i obrazovanih ljudi Srbija je u 2018.god. izgubila onoliko koliko je imala prihod od izvoza u IT sektoru, ili čitav prihod od poljoprivrede u rodnoj godini. Generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti zbog odlaska mladih, i čitavih porodica >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << iznosi 897,3 miliona evra ili 2,1% BDP iz 2018.godini, navodi niški odbor Pokreta Dveri u svom saopštenju.
“Velja Nevolja, seča drveća, nesposobna i udvorička vlast, korupcija i pljačka javnih finansija,uništenje prirode, gradova i ekonomska propast ljudi, nisu najbolnije teme Srbije. To su samo uzroci jedne od najvećih tragedija Srbije i Niša – emigracije mladih i najkvalitetnijeg dela stanovništva. Svakodnevno iz Niša odlaze mladi i obrazovani ljudi. Najpre u Beograd, a potom i iz Srbije odakle godišnje ode u proseku 50 hiljada mladih i najobrazovanijih ljudi. Dok se u srpskoj statistici ne mogu naći podaci o obimu emigracije, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u Izveštaju o međunarodnim migracijama procenjuje da je u periodu od 2012.do 2016.god. iz Srbije otišlo 245.000 ljudi (International Migration Outlook 2018, OECD). Tokom 2015.god. taj broj iznosio je i 60.000 ljudi. Prema podacima UN u inostranstvu se trenutno nalazi blizu milion ljudi rođenih u Srbiji, od čega oko 850 hiljada u Evropi. Nivo doznaka iz inostranstva u Srbiji je, pored Albanije, najveći u Evropi, uz učešće od 5-6% bruto društvenog proizvoda.
Trećina anketiranih studenata planira odlazak u inostranstvo nakon završenih studija, a više od 94% diplomaca motivisano je ekonomskim razlozima. Posebno je alarmantan podatak da 90% studenata za odluku o odlasku ima podršku svojih roditelja. Ova tragična statistika je razumljiva jer je stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji 30,3%, BDP po glavi stanovnika iznosi samo 5450 evra, prosečna mesečna neto zarada je 480 evra, a u riziku od siromaštva živi 39% stanovništva. Po ovim depresivnim podacima Srbija je duboko na dnu svih zemalja iz kojih se emigrira. Iza Srbije se po nekima od ovih parametara nalaze samo Severna Makedonija i Bugarska. Zemlje u koje se emigrira su Nemačka (gde ode više od polovine naših mladih ljudi), Austrija (17%) i Slovenija, a u ovim je zemljama BDP po glavi stanovnika od pet do deset puta veći nego u Srbiji, dok prosečna zarada dva do pet puta veća nego u Srbiji.
Demografska slika pokazuje da se osim Beograda ubrzano prazni čitava Srbija, posebno njen južni i istočni deo, koji će u narednom periodu izgubiti i polovinu stanovništva. Uprkos milijardama evra potrošenim na državnu regionalnu pomoć, razlike u razvijenosti regiona Srbije su najveće u Evropi. Stepen emigracije iz pojedinih regiona je u direktnoj zavisnosti od stepena nerazvijenosti kraja iz koga mladi odlaze zauvek. Od 2000.god. Srbija je izgubila više od pola miliona ljudi. Procena je da će 2050.god. Srbija imati 2 miliona stanovnika manje. I smanjenje broja stanovnika u Srbiji i starenje stanovništva u Srbiji su direktno povezani sa emigracionim tokovima.
Koliko Srbiju košta i koliko će je tek koštati politika koja dovodi do emigracije visokobrazovanog stanovništva ?
Studija „Troškovi emigracije mladih“ Instituta za razvoj i inovacije (https://iri.rs/institut/troskovi-emigracije-mladih-u-srbiji/) pruža podatke o ekonomskim posledicama migracionih tokova, koji jasno pokazuju zbog čega Srbija gubitkom mlade obrazovane populacije gubi i svoju budućnost. Ekonomski gubici mogu se meriti kako onim što je Srbija do sada uložila u mlade ljude koji odlaze, ali još i više budućim gubicima kroz tzv. oportunitetne troškove. Migracioni tokovi utiču direktno na stagnaciju privrednih aktivnosti, na smanjenje bruto društvenog proizvoda i smanjenje potrošnje, umanjuju poreske prihode, dovode do poremećaja na tržištu rada, stvaraju deficite u Penzijskom fondu, povećavaju troškove socijalne zaštite a posledice će u budućnosti biti sve teže.
Prema podacima iz pomenutog istraživanja Prosečno se u Srbiji za školovanje od predškolskog do osnovnog i srednjeg do visokog obrazovanja uloži oko 34 hiljada evra, dok je školovanje doktora nauka u 2018.god. predstavljao za državu trošak od 55 hiljada evra. Rezultati pokazuju da su ukupni troškovi obrazovanja mladih koji u toku jedne godine napuštaju Srbiju iznose od 960 miliona evra pa do 1,2 milijarde evra, u zavisnosti od nivoa obrazovanja mladih koji napuste zemlju. Odlaskom mladih i obrazovanih ljudi Srbija je u 2018.god. izgubila onoliko koliko je imala prihod od izvoza u IT sektoru, ili čitav prihod od poljoprivrede u rodnoj godini. Te 2018.god. ukupan izvoz informacionih i komunikacionih usluga u 2018.god. iznosio 1,1 milijardu evra , dok izvoz čitavog sektora poljoprivrede iznosio oko 900 miliona evra.
Koliko nas košta nesposobnost vlasti da ekonomskom politikom, borbom protiv korupcije, partokratije i nepotizma spreči odlazak mladih i ponudi im adekvatan i plaćen posao u zemlji? Pored direktnih troškova i gubitka onoga što je uloženo u obrazovanje mladih koji odlaze, još su teži budući gubici kroz smanjenje potrošnje a time i BDP-a, kroz umanjene poreske prihode, gubitak kreativnog kapitala (inovacije, nova tehnologija) ali i druge deprimirajuće posledice. Generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti zbog odlaska mladih, i čitavih porodica iznosi 897,3 miliona evra ili 2,1% BDP iz 2018.god.
Najveće nesreće srpskog društva nisu ni rastakanje države i institucija, ni ugušena demokratija ni zatvoreni mediji, ni autokratska vladavina i vladajuća partokratija, to nije ni organizovana pljačka javne potrošnje, ni spoj vrha političke elite, policije i bezbedonosnih službi sa generisanim kriminalom, nije, to čak, ni činjenica da je Srbija jedna od tri najsiromašnije evropske zemlje, kao ni to što je jaz između bogatih i siromašnih u Srbiji najveći u Evropi, a srednja klasa, radništvo i poljoprivrednici uništeni. Sve to i mnogo drugog samo su uzroci jedne od najbolnijih tema u Srbiji – problema ekonomske emigracije mladih. To je tragedija srpskih i niških porodica i svakog roditelja u Srbiji. Ovo pitanje potpuno je neosetljivo na ideološke, političke i bilo koje druge razlike. Problem odlaska najobrazovanijeg i najkvalitetnijeg dela građana Srbije i našeg Grada, mera je naše nacionalne katastrofe i propadanja našeg Grada, mera našeg pada i poraza svih politika i političara koji su Srbijom upravljali poslednjih 30 godina”, navodi se u saopštenju koje potpisjuje profesor dr Tamara Milenković Kerković, potpredsednica Srpskog pokreta Dveri i predsednica Gradskoe organizacije Dveri Niš.
I ovo Vam može biti interesantno
