Izvor: Kurir, 13.Mar.2011, 08:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JEDAN NA JEDAN: BOŠKO OBRADOVIĆ - MARIJA PERKOVIĆ
"Muškarac je gospodar u kući, a dobra žena zna gde joj je mesto!", napisano je u časopisu Kućna ekonomija iz 1955. godine. Jesu li se vremena promenila i gde je žena bila pre pola veka a gde je danas, odgovaraju Marija Perković iz Žena u crnom i Boško Obradović iz Dveri.
PITANJA
1. Kada je ženama bilo bolje u Srbiji - 1971. ili 2011. godine?
2. Zašto su žene slabije plaćene i u manjem broju zaposlene u Srbiji?
3. Postoji li diskriminacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << žena pri zapošljavanju, naročito kad su u drugom stanju?
4. Da li žene treba da proslavljaju 8. mart?
5. U kojim društvenim oblastima su se žene izborile za svoja prava, a u kojim ne?
6. Ima li veze nacionalizam sa seksizmom?
7. Da li i naš obrazovni sistem indirektno utiče na formiranje stava o diskriminaciji žena i na koji način?
Boško Obradović, Dveri
Mi smo Dveri - pokret za život Srbije i podržavamo žene u belom: što veći broj venčanja, rađanja i višedetnih porodica. To je naša politička poruka u borbi protiv bele kuge u Srbiji.
1. Porodičnim ženama kvalitet života je bio loš i 1971. i 2011. godine. I nivo poniženja Srba je u nacionalnom smislu 1971. godine bio jednak kao i danas, dok smo u socijalnom smislu danas više poniženi.
2. Najveći deo naroda danas, i žena i muškaraca, bez posla je i bez budućnosti. Jedan vrlo mali sloj žena i muškaraca uživa sve privilegije i živi kao prebogata monopolistička elita na račun većinske Srbije.
3. Kapitalistički sistem koji grade već 20 godina je takav da je profit važniji od čoveka. Tako je i u odnosu prema zaposlenim ženama. Ipak, posebna diskriminacija trudnica govori o tome da je ovom režimu i sistemu najmanje bitno podržati porodične ljude i vrednosti.
4. Ne. Taj praznik je deo mita o diskriminaciji žena i potrebe da se bori za njihova prava. Diskriminacija žena je mit kojim propagandisti globalnog poretka žele da prikriju suštinsku diskriminaciju velikog broja ljudi i naroda od strane svetskih elita.
5. Skoro da više i nema oblasti društvenog života u kojoj žene nisu dobile pravo da budu eksploatisane jednako kao i muškarci. Međutim, ženama danas ne treba više prava, već više privilegija, kako bi mogle da se posvete porodici.
6. Nacionalizam i seksizam su ideologije kao i sve ostale. Rodoljublje nije ideologija, već osećaj solidarnost koji svaki pristojan muškarac i žena gaje prema svojim sunarodnicima. Onaj ko izda svoj narod izdaće i poniziti i svoju ženu ili muža.
7. Obrazovni sistem je pod stalnim modelovanjem kolonijalne uprave u Srbiji kako bi u nama uništili svaku klicu otpora i borbe za slobodu. Tu je i tema diskriminacije žena i ženskih prava kao magla kojom treba da se zakloni pravi sukob koji se u ovom društvu odvija - borba za ekonomski opstanak, slobodu i dostojanstvo srpskog naroda i svih građana Srbije.
Marija Perković, Žene u crnom
Nemam pitanje za sagovornika, jer pitanje o položaju žena mogu postaviti samo sagovorniku ili sagovornici koji uvažavaju žene kao ravnopravna ljudska bića, bar u okviru pravnog sistema i osnovnih liberalnih vrednosti. Srpski sabor Dveri nije ta adresa, jer njihova ideologija u osnovi negira mišljenje. Dveri su, u tom smislu, samo skup nemislećih ljudi koji zloupotrebljavaju religiju u političke svrhe, fundamentalistička organizacija koja, u suštini, negira sam život.
1. Od 1971. položaj žena se drastično pogoršao, u ekonomskom smislu sasvim vidljivo. O ovom govore podaci o zaposlenosti žena i istraživanja koja pokazuju da ih je najviše u sivoj ekonomiji i da su i do 20 odsto manje plaćene od kolega muškaraca. Žene su degradirane na mašine za rađanje, puke seksualne objekte u medijima, ili na „ukras“, dodatak rukovodiocima u privredi i u državnoj administraciji.
2. Tranzicija u Srbiji, što znači prelazak sa socijalističkog na kapitalistički oblik privređivanja, neminovno je sa sobom donela loš položaj žena na tržištu rada. Kapitalizam u sprezi s patrijarhalnom matricom ženu vrednuje kao puku robu i kao roba u svetu rada. Manje plate za žene - to im je poruka da se vrate u kuću, da rađaju... Žene su kapitalizmu potrebne isključivo za „proizvodnju“ ljudi, nove radne snage koja trebalo da stupi na tržište.
3. Česte su pritužbe žena na diskriminaciju prilikom zapošljavanja, od diskriminacije u vezi sa starosnom dobi i trudnoćom do seksualnog uznemiravanja. Poslodavac ne želi radnu snagu koja će ići na bolovanje zbog male dece ili porođaja.
4. Osmi mart jeste važan datum za sve žene na svetu, on je revolucionarni praznik žena koje su se usudile da se suprotstave patrijarhatu i kapitalizmu, tražeći pravo na dostojanstven život.
5. Nažalost, ne postoji društvena oblast u kojoj su žene ostvarile ravnopravnost. Kako koja oblast postaje manje plaćena, manje zanimljiva muškarcima, u nju se useljavaju žene kao radna snaga. To je slučaj sa obrazovanjem, zdravstvom, a vidimo da i sudstvo postaje „ženska“ oblast upravo zbog gubljenja ugleda tih delatnosti u društvu i manjih primanja.
6. Nacionalistička ideologija je ideologija za muškarce „ratnike“ i „državotvorce“. Za nacionaliste, žene postoje samo zato da bi rađale Srbe, drugu društvenu ulogu nemaju. Nacionalizam ponižava žene čak i kad su pripadnice te nacije.
7. Obrazovni sistem ne utiče na formiranje stava o diskriminaciji žena. Naprotiv, obrazovni sistem je takav da je diskriminacija žena nevidljiva, odnosno ona postaje normalizovana. Izbor tekstova u čitankama, lekcije iz istorije su takve da i dalje veličaju nacionalističke vrednosti, potiru se tekovine antifašističke borbe, a time i ideja o značaju emancipacije žena.
