Izvor: Vostok.rs, 10.Okt.2012, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za kim plače Nobel
10.10.2012. -
U Švedskoj i Norveškoj odvija se Nobelova nedelja, i 12. oktobra u Oslu biće proglašeni dobitnici nagrade za mir. Među nominovanima je niz političara prve veličine, a ukupno na nagradu pretenduje 188 ljudi i 43 organizacija. Ipak zbog čitavog niza prethodnih nagrađivanja vrlo spornih kandidata, reputacija Norveškog Nobelovog komiteta izaziva kod analitičara sve više sumnje u nekadašnju besprekornost.
Teško je predvideti ko će dobiti nagradu za mir. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Sam proces predaje prijava za nobelovu nagradu tradicionalno je obavijen gustim velom tajne. Još više zbunjuje sve veći broj nominovanih, kojima je mesto pre na dodeli Oskara. Ove godine u društvu sa takvim kandidatima za nagradu za mir kao što je bivši predsednik SAD Bil Klinton i bivši kancelar Nemačke Helmut Kol, našao se, na primer, bivši američki vojnik Bredli Mening. Njega sumnjiče za predaju tajnih dokumenata skandaloznom sajtu Vikiliks. Za nagradu je kandidovana i zatvorenica, ranije „gasna princeza“ i premijer Ukrajine Julija Timošenko, čiji doprinos miru izaziva ne manje sumnje nego filantropija vojnika Meninga. 2011. godine nagradu je dobila društveni poslenik iz Jemena Tavakul Karman. Po njenim rečima, ot je nagrada arapskom proleću i svim drugim borcima za slobodu na ulicama.
Norveški Nobelov komitet već odavno je teško priznati objektivnim, smatraju eksperti. Generalni direktor Centra za političko infrmisanje Aleksej Muhin u intervjuu za Glas Rusije primetio je:
- Meni se čini da komisija koja bira dobitnike nobelove nagrade, između ostalog dodeljujući nagradu za mir, polazi više od političke konjukture. Naravno, želimo da budemo savremeni, da odgovaramo na izazove vremena, ali ipak Nobelova nagrada je događaj koji izaziva veliki odjek i ostaje u sećanju. Figure onih kojima se dodeljuju nagrade u suštini su sve sitnije. To izaziva žaljenje.
Postoje osnove da se smatra da Nobelova nagrada za mir postaje sve više ispolitizovana, smatra sa svoje strane doktor sociologije, počasni profesor Univerziteta Glazgov Olga Krištanovska. U intervjuu za Glas Rusije ona je rekla:
- Nagrađuju, na primer, one ljude koji se bore protiv autoritarnih režima. To je bilo nekad i sa Nelsonom Mendelom i sa Solženjicinom. Sada, koliko znam, radiostanica Eho Moskve kandidovana je za Nobelovu nagradu u toj nominaciji. Tačnije, naravno, prisutan je politički momenat. Jasno je da oni ljudi koji donose odluke kome je zaslužio tako visoku nagradu, smatraju da je demokratija dobro i da svi ljudi koji doprinose razaranju država drugog tipa dostojni su takve nagrade.
Međutim delatnost čitavog Nobelovog fonda privukla je pažnju Oblasne administracije Stokholma: koliko odluke norveškog komiteta odgovaraju testamentu Alfreda Nobela. Po mišljenju norveškog pisca Frederika Hefermela, dodela nagrade za mir presedniku SAD Baraku Obami i bivšem potpredsedniku SAD Albertu Goru očigledno govori o tome da se testament ne poštuje. O Obami se šale da je o dobio Nobelovu nagradu kao avans. Albert Gor, nagrađen 2007. za zaštitu klime na Zemlji, ubrzo je bio umešan u skandal sa falsifikovanjem podataka o globalnom zagrevanju. Između ostalog ovake sitaucije sa nominovanim za nagradu za mir dešavale su se i ranije. Vođa boljševika Vladimir Lenjin umalo nije dobio Nobelovu nagradu za mir 1918. godine, potpisavši Dekret o miru koji je izveo Rusiju iz Prvog svetskog rata. Omeo ga je građanski rat.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
