Izvor: Akter, 20.Mar.2015, 15:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća zaštita prava osoba s invaliditetom i Roma
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks pozvao je Vladu Srbije da preduzme ambicioznije korake u cilju deinstitucionalizacije i poslovnog osposobljavanja osoba sa invaliditetom i njihove integracije u društvo
Srbija takođe mora da obezbedi adekvatan smeštaj, obrazovanje i
zdravstveno osiguranje Romima koji su istovremeno interno raseljena
lica, izjavio je danas Muižnieks na konferenciji za novinare.
Prava osoba s intelektualnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Akter << i psihosocijalnim invaliditetom i interno
raseljenih Roma su dve najslabije tačke Srbije u oblasti ljudskih
prava, ocenio je komesar Saveta Evrope na kraju petodnevne posete
Srbiji.
On je pozvao vladu da razije "ambiciozan plan" deinsititucionalizacije
osoba s invaliditetom, jer te insitucije, kako je ocenio, nisu dobre
za njih, ne mogu da im pruže odgovarajuću pomoć i zaštitu i nisu u
skladu s Konvencijom UN o pravima tih ljudi, na koju se Srbije
obavezala.
"Vlada mora da zatvori takve insistucije i da osobama s invaliditetom,
kojima je mesto u zajednici, obezbedi drugačiju vrstu smeštaja",
izjavio je Muižnieks.
Tokom posete instituciji Veternik, u kojoj je smešteno 538 ljudi
uzrasta od 10 do 50 godina, Muižnieks je rekao da je uvideo da među
njima ima osoba s blagim invaliditetom koje s malom pomoći mogu da
žive u zajednici.
Muižnieks je istakao da je osobama s invaliditetom, suprotno
Konvenciji UN, oduzeta poslovna sposobnost, zbog čega ti ljudi ne
mogu da donose bilo kakve odluke koje se tiču njihovog života.
Komesar Saveta Evrope je izjavio i da 23.000 Roma koji su došli s
Kosova moraju biti integrisani u društvo.
Samo 2,5 odsto tih Roma želi da se vrati na Kosovo, a većina njih
više od 15 godina živi u neformalnim naseljima.
Muižnieks je tokom boravka u Beogradu posetio dva takva naselja,
Antena i Čukarička šuma. U jednom od njih, kako je rekao, većina
dece pohađa školu, dok u drugom nijedno dete ne ide u školu.
"Prioritet je omogućiti toj deci da pohađaju školu, u suprotnom se
vraćamo u začarani krug siromaštva i isključenosti iz društva",
rekao je Muižnieks.
Govoreći o pravima žena, Muižnieks je ocenio da u Srbiji ima puno
uslovnih, novčanih kazni i upozorenja za osuđene za nasilje nad
ženama i nasilje u porodici i da su potrebne strožije kazne.
Muižnieks je pozdravio održavanje Parade ponosa i dobru saradnju
policije s pripadnicima LGPT populacije, istakavši da je potrebno da
se radi na borbi protiv nasilja nad LGBT osobama na radnom mestu i
protiv svakodnevne homofobije.
U oblasti borbe protiv diskriminacije, Muižnieks je ocenio da Srbija
ima dobar zakonski okvir, dobru strategiju, da insitucije zaštitinka
građana i poverenika za zaštitu ravnopravnosti dobro funkcionišu.
Ključno je, kako je ocenio, da te institucije imaju političku
podršku i da se postupa u skladu s njihovim preporukama, "čak i kada
se neko možda ne slaže s njihovim mišljenjem".
Kada je u pitanju posleratna pravda, Muižnieks je pozdavio nedavno
hapšenje sedmorice osumnjičenih za zločine u Srebrenici i dodao da
treba raditi na tome da svi počinioci budu uhapšeni, kao i na
rešavanju svih ratnih zločina, slučajeva nestalih i pitanja
reparacije.
Program zaštite svedoka, međutim, kako je čuo od nekoliko
sagovornika, nije dovoljno funkcionalan i po njegovom mišljenju treba
da se prebaci iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova u
Ministarstvo pravde.
Pored opštih smernica za usklađivanje zakonodavstva s Konvencijom UN
za ljudska prava i primenu preporuka za deinstitucionalizaiju i
poslovno osposobljavanje osoba s invaliditetom, Muižnieks je rekao da
će Savet Evrope pomoći i tako što će ukazati na dobre prakse i
loše primere u drugim zemljama u toj oblasti.
Muižnieks je tokom prethodnih pet dana razgovarao s premijerom
Aleksandrom Vučićem, ministrima Rasimom Ljajićem, Nebojšom
Stefanovićem, Nikolom Selakovićem i Aleksandrom Vulinom.
Takođe se sastao s direktorom Kancelarije za ljudska i manjinska
prava, komesarom za izbeglice, predstavnicima udruženja sudija,
tužilaca, poslanicima, poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i za
informacije od javnog značaja, predstavnicima medija i nevladinih
organizacija.
Muižnieks je rekao da će sa svojim timom sada raditi na pisanju
izveštaja o ljudskim pravima u Srbiji, što će trajati 2-3 meseca i
da će krajem juna ili početkom jula biti objavljen, zajedno s
komentarima i mišljenjem srpskih nadležnih organa.
