Izvor: Kurir, 23.Apr.2011, 09:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

VLADIKA TEODOSIJE: POMOZIMO JEDNI DRUGIMA

Vaskrs je praznik pobede života nad smrću, svetlosti nad tamom i ljubavi nad mržnjom! Ovim rečima vladika raško-prizrenski Teodosije u vaskršnjem intervjuu za Kurir ističe značaj ovog praznika nad praznicima naše crkve i poručuje svim vernicima da ga dočekaju u radosti i miru, izmireni sa svojim bližnjima, kao i sa svešću da posle svih teškoća i stradanja dolazi svetlost vaskrsenja.

Vaskrs je praznik pobede života nad smrću, svetlosti nad tamom i ljubavi nad >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << mržnjom!

Ovim rečima vladika raško-prizrenski Teodosije u vaskršnjem intervjuu za Kurir ističe značaj ovog praznika nad praznicima naše crkve i poručuje svim vernicima da ga dočekaju u radosti i miru, izmireni sa svojim bližnjima, kao i sa svešću da posle svih teškoća i stradanja dolazi svetlost vaskrsenja.

* Kako Srbi na Kosovu i Metohiji dočekuju Vaskrs 2011. godine?

- Srbi na KiM dočekuju ovogodišnji praznik Vaskrsenja Hristovog sa duhovnom radošću, ali i neizvesnošću zbog i dalje teške situacije u ovom delu naše zemlje.

* Kakvo je trenutno stanje u Eparhiji raško-prizrenskoj?

- Naš narod na prostorima Eparhije i dalje teško živi. Iako izgleda da je bezbednost donekle poboljšana, socijalni i ekonomski uslovi za običan narod su nepovoljni. Mnogo je ljudi bez zaposlenja, a sve više onih koji su na rubu egzistencije i kojima je potrebna redovna pomoć u osnovnim stvarima. Zato smo stavili akcenat na rad narodnih kuhinja i trenutno planiramo otvaranje sedme po redu - u Štrpcu. Nažalost, proces skrnavljenja i pljačkanja naših svetinja nije stao i nedavna krađa olova sa krova hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu podseća nas da su naše najveće svetinje i dalje ugrožene.

* Dokle se stiglo u procesu obnove manastira i crkava u Eparhiji?

- Proces obnove nastavlja se ne samo građevinski radovima već i vraćanjem liturgijskog života u obnovljene crkve. To i jeste najvažniji smisao obnove. Nakon obnove bogoslužbenog života u hramu svetog Nikole u Prištini, gde sada služe dvojica mladih sveštenika, ponovo su otvorene parohije uz obnovljene crkve u Prizrenu i Istoku, a uskoro treba da postavimo i sveštenika pri obnovljenom hramu svetog Preteče u Peći.

* Da li u svim manastirima na KiM ima dovoljno monaha i monahinja?

- Nijedan naš manastir nije bez monaha ili monahinja i sva bogosluženja redovno teku. Budući da je prošle godine jedna trećina monaštva samovoljno napustila Eparhiju i krenula putem raskola, koji sada predvodi raščinjeni vladika Artemije, trenutno je i monaha u Eparhiji manje nego ranije. Međutim, oni koji su ostali uz svoje svetinje mnogo su duhovno stabilniji, jer su time pokazali svoju odgovornost i ljubav prema Crkvi i kosovskom zavetu.

* Kakva je budućnost monaštva na Kosmetu?

- Nadam se da će razvoj monaškog života u Eparhiji u narednom periodu biti zasnovan na zdravijim osnovama, tako što će nam dolaziti mladi ljudi koji žele da služe prvenstveno Bogu uz kivote naših svetitelja, a ne da se bave crkvenom ideologijom. Monaštvo mora da bude u službi Crkve i njenog jedinstva.

* Da li ste nakon povratka u Prizren prošetali gradom? Kakva su vaša iskustva pri susretu s komšijama Albancima?

- U Prizrenu boravim veoma često jer je tu sada zvanično sedište naše eparhije. Prilikom dolazaka u Prizren uvek iskoristim priliku da obiđem Bogosloviju, a ako Bog da, planiramo da već na jesen obnovimo rad ove škole. Redovno se trudim da zajedno sa sveštenicima i vernicima prošetam preko Šadrvana. Sa svim komšijama Albancima s kojima sam dosad razgovarao u Prizrenu imam korektan odnos i mislim da najveći broj starog stanovništva nema negativan odnos prema Crkvi i srpskom narodu. Nažalost, od rata naovamo došlo je do promene strukture stanovništva i u gradu je sada dosta onih koji ranije nisu živeli sa Srbima i koji nisu prijateljski raspoloženi.

* Nedavno ste pozvali Srbe da se vrate na svoja ognjišta na KiM. Postoje li bezbednosni i drugi uslovi za njihov povratak?

- Bezbednosni uslovi za povratak još nisu zadovoljavajući, ali važno je da naši povratnici razumeju da svojim povratkom oni sami stvaraju novu realnost i uslove za svoj budući život. Kao Eparhija mi smo odlučili da krenemo sa obnovom ugašenih parohija u gradovima, a sve to u nadi da će primer koji daje Crkva biti jasan signal i drugima da se vrate. Kad na KiM, kao što je to u Prizrenu, Istoku i Prištini, imamo mlade sveštenike s porodicama, verujemo da će to ohrabriti naše povratnike da i oni dođu i da im se priključe.

* Ponovo su u žiži informacije o učestaloj prodaji zemljišta koje pripada Srbima na KiM.

- Prodaja srpske zemlje je jedno od najbolnijih kosovskih pitanja, i to ne samo ovih godina već poslednjih decenija. Razmere prodaje zemlje u nekim delovima pokrajine su tolike da je to krajnje zabrinjavajuće. Posebno je zabrinjavajuće kad se pokušava s prodajom srpskih parcela u čisto srpskim sredinama, npr. u Gračanici, gde smo i sami bili prinuđeni da od Srbina otkupimo jednu parcelu. U tome su nam dosad posebno pomogli gradonačelnik Beograda gospodin Dragan Đilas i naš poznati teniser Novak Đoković.

* Da li je moguće sprečiti taj proces?

- Stalno apelujemo na naše ljude da ne prodaju svoju zemlju, jer time ugrožavaju druge Srbe, koji žele da ostanu u svojim domovima i na vekovnim ognjištima. Znam mnogo ljudi kojima prodaja zemlje na ovaj način nije donela nimalo sreće, već mnogo drugih problema, jer je reč o zemlji koja je vekovima natapana srpskom krvlju, znojem i suzama, a dobrim delom i zemlji koja je nekada bila crkvena. Ne može se graditi lična sreća na nesreći drugoga.

* Šta vi i Eparhija činite kako biste pomogli najugroženijima na Kosmetu?

- Najviše smo sada angažovani u nastojanjima da unapredimo rad narodnih kuhinja.

Zahvaljujući najnovijim prilozima, koje smo dobili kroz organizovanje raznih humanitarnih akcija, uspeli smo da produžimo rad ovih kuhinja za još nekoliko meseci, ali zasad stalnih izvora finansiranja nemamo. Njihova budućnost je i dalje neizvesna i zavisi isključivo od solidarnosti našeg naroda u zemlji i inostranstvu. Nakon prethodne eparhijske uprave, koja je, nažalost, moram da kažem, često nenamenski trošila novac namenjen narodu, morali smo na prvom mestu da ekonomski stabilizujemo Eparhiju i skrešemo sve nepotrebne troškove.

* Treba li Srbi s Kosmeta da se uključuju u institucije Prištine ili ne?

- Dosad nisam upoznao nijednog Srbina na KiM koji podržava samoproglašenu nezavisnost Kosova. Međutim, među kosmetskim Srbima postoje nemale razlike u mišljenju kako da se ljudi izbore za svoja prava i bolji život i otuda i podela po pitanju učešća ili neučešća u tzv. kosovskim institucijama. Crkva ne može i ne treba da deli ljude na patriote i izdajnike, već da ih objedinjuje oko naših tradicionalnih duhovnih i narodnih vrednosti. Odluka kako će se izboriti za svoja prava pripada na prvom mestu svakom pojedincu ponaosob.

Isuviše je mnogo razlika

* Počeli su pregovori Beograda i Prištine. Može li se, po vašem mišljenju, postići istorijski kompromis?

- Nisam sasvim siguran da će se, barem u ovoj prvoj fazi, razgovarati o ključnim pitanjima, to jest o statusu naše južne pokrajine. Isuviše je mnogo razlika i sada je, mislim, prioritet da se nađe kompromis za neka tehnička pitanja koja treba da olakšaju život i Srba i Albanaca na ovim prostorima. Svaki razgovor je dobar i zato se iskreno nadam da će se na ovaj način otvoriti jedan širi dijalog, koji će verovatno dovesti do iznalaženja nekih rešenja koja će biti važna za sve.

Molim se za Artemija

* Patrijarh srpski Irinej najavio je izopštenje monaha Artemija iz Crkve ukoliko se ne pokaje. Molite li se za njega?

- Sa dubokom žalošću pratim aktivnosti bivšeg episkopa Artemija i njegovih sledbenika, koji, nažalost, nerazumno ustrajavaju u svojoj borbi protiv SPC. Molim se Bogu, kao što to čine i svi ostali episkopi i vernici naše crkve, da i bivšem vladici Artemiju i njegovim pristalicama prosvetli razum i odvrati ih od njihovog dušegubnog puta. Da se bivši vladika Artemije kojim slučajem pokajao i smireno suočio sa svojim propustima, siguran sam da bi time uspeo da sačuva svoj nekadašnji ugled. Nažalost, uspostavljanjem anticrkvenih struktura i širenjem svoje sekte on samo potvrđuje da je Sabor sasvim blagovremeno doneo teške odluke. U protivnom, postojala je realna opasnost da se cela Eparhija njegovim delovanjem otuđi od SPC.

Verujem da će i drugi slediti Novakov primer

* Nedavno je Novak Đoković učinio plemenit gest i novčano pomogao Eparhiju. Ima li još poznatih i imućnih Srba koji to rade?

- Priložnika i darodavaca koji pomažu Kosovo i Metohiju zaista je mnogo. Budući da je svaki prilog, pa i onaj najskromniji, veliki pred Bogom, pomalo je neprilično da pominjemo samo one bogatije darodavce, jer i jedni i drugi daju prema svojim mogućnostima. Primer Novaka Đokovića je posebno značajan jer je reč o čoveku koji ne samo da nesebično pomaže ugrožene već svojim sportskim dostignućima širom sveta na prvom mestu brani ugled naše zemlje i naroda. Verujem da će njegov primer podstaći i mnoge druge koji mogu da nam pomognu.

Hvala Bogu, sve stižem!

* Stižete li da obiđete sve bogomolje u Eparhiji?

- Posla je mnogo jer episkop mora stalno da posećuje i nadgleda rad svih parohija u Eparhiji. Hvala Bogu, u toku velikog posta stigao sam da obiđem sva namesništva i da održim sastanke sa sveštenicima, s kojima sam razgovarao o potrebama pastirskog života i vernika. Takođe se trudim da redovno posećujem i manastire u Eparhiji, kako bi se učvrstio monaški opštežiteljni život u njima.

Enklave nemaju budućnost bez severa Kosova

* Kako danas žive Srbi južno, a kako severno od Ibra?

- Politička i bezbednosna stvarnost u kojoj žive Srbi južno i severno od Ibra veoma je različita. Iako se i jedni i drugi suočavaju s dosta teškim ekonomskim uslovima života, život na severu je mnogo sigurniji i stabilniji jer je to većinski srpska sredina, koja funkcioniše manje-više kao i svi drugi krajevi Srbije. Južno od Ibra Srbi žive u enklavama, okruženi većinskim albanskim stanovništvom. Veoma je važno, i aktivno radim na tome, da održavamo međusrpsku solidarnost bez obzira na to gde Srbi žive, a sve sa ciljem da jedni druge bolje razumemo. Sever Kosova je posebno značajan za Srbe južno od Ibra, jer su tu jedina regionalna bolnica i Univerzitet i teško bi bilo zamisliti budućnost naših enklava bez severnog Kosova.

Nastavak na Kurir...

S media: Teodosije: Prizren naša duša

TvojPortal.com: Teodosije: Prizren je naš Jerusalim

B92: Teodosije: Prizren naša duša