Izvor: Blic, 11.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U azilu dobiju 1.500 evra mesečno
BEOGRAD - Kako motivisati građane Srbije da ostanu u zemlji i ne traže azil u nekoj od zemalja EU? Teško, ako imate u vidu da bračni par koji zatraži azil u Švedskoj može da računa na 3.000 evra mesečno. Osim obezbeđene hrane, odeće i smeštaja Švedska građanima koji traže azil dnevno daje po 50 evra materijalne pomoći po osobi.
Pošto nema razloga da troši, novac koji dobije za vreme svog boravka u privremenom smeštaju postaje praktično čista zarada. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U Švedskoj je, doduše, procedura za odobrenje azila znatno skraćena u odnosu na druge zemlje, pa tako na ovaj prihod može da se računa najduže tri meseca.
Struktura onih koji traže azil, prema rečima Zorana Panjkovića, savetnika za migracije, ni počemu se ne razlikuje od one koja je postojala i pre ukidanja viza 2009. godine. Uglavnom su u najvećem broju to ljudi albanske i romske nacionalnosti.
Drastično veći broj azilanata
Samo godinu dana nakon ukidanja viza Srbiji za zemlje EU, iz naše zemlje azil je tražilo preko 17.000 građana. Njih nešto više od 4.000 je vraćeno. Iako je Beogradu prvo upozorenje iz EU o povećanom broju azilanata stiglo još u oktobru, taj trend se nastavio u 2011 godini, a samo u prva četiri meseca Srbiji je upućeno 1.297 zahteva za vraćanje.
- Reč je o radno sposobnim muškarcima, starosti od 20 do 40 godina. Uglavnom je to niskokvalifikovana radna snaga. Čak 85 odsto njih su bez završene osnovne škole. Oni vrlo retko odlaze sa porodicama, posebno prvi put. Ali kada ispituju teren i, ako sve prođe kako su planirali, onda dovode i njih - objašnjava Panjković.
Do ove godine najatraktivnije destinacije za traženje azila bile su Nemačka, Švedska i Belgija, a od ove na listi poželjnjih našao se i Luksemburg. Nemačka je u međuvremenu prestala da daje novčanu pomoć pa se broj zahteva za azil smanjio, a samim tim i pritisak. Ostale zemlje, međutim, i dalje daju materijalnu pomoć, samo što ona nije svuda ista. Na primer, Belgija plaća 220 evra mesečno, a sličan iznos dobija se i u Luksemburgu. U Švedskoj je to 50 evra dnevno.
Mere Srbije protiv lažnih azilanata, poput privremenog oduzimanja pasoša i zabrane izlaska iz zemlje mogu dati rezultate, smatra Panjković, ali napominje da su odluke poput one koju je donela Nemačka o ukidanju novčane pomoći mnogo značajnije jer tako nestaje i osnovni motiv za odlazak u zemlje EU.
Potpredsednik Svetskog parlamenta Roma Dragoljub Ackovic, kaže da Romi na ovaj način beže iz bede u kojoj žive.
- Najveći broj njih je gladno, i to su razlozi zbog kojih traže azil u zemljama za koje veruju da im mogu pružiti bolji život - kaže Acković.
Povezane vesti: Evropa traži dokaz da je lažnih azilanata manje Cvetković: Formirana komisija za lažne azilante Simić: Srbija treba da se konsultuje sa EU
U azilu dobiju 1.500 evra mesečno
Izvor: medio.rs, 11.Maj.2011
Kako motivisati građane Srbije da ostanu u zemlji i ne traže azil u nekoj od zemalja EU? Teško, ako imate u vidu da bračni par koji zatraži azil u Švedskoj može da računa na 3.000 evra mesečno. Osim obezbeđene hrane, odeće i smeštaja Švedska građanima koji traže azil dnevno daje po 50...
Azilantima najviše sedam evra dnevno
Izvor: Blic, 12.Maj.2011, 01:05
BEOGRAD - Ambasada Švedske je povodom teksta u jučerašnjem “Blicu” pod naslovom “U azilu dobiju 1.500 evra mesečno” saopštila da je u tekstu naveden netačan podatak da u toj zemlji lice koje traži azil tokom postupka rešavanja slučaja dobija 50 evra dnevno. ..U reagovanju se navodi da...
