Izvor: RTS, 17.Jun.2019, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Traganje za novim načinima zaštite autorskih prava
Intelektualna svojina je važna za transformaciju sa radne ekonomije na ekonomiju znanja, rekla je premijerka Srbija Ana Brnabić na regionalnoj konferenciji "Digitalizacija i intelektualna svojina: Kraj ili novi početak" koja se održava u Banjaluci.
Tema konferencije su pretnje i izazovi koje donosi novo doba internet revolucije u oblasti zaštite intelektualne svojine.
"Važna tema za brži >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ekonomski razvoj, na koju se ne obraća pažnja, važna za evrointegracije, jedno od poglavlja posvećeno je intelektualnoj svojini, a na intelektualnoj svojini zasnovane su najmoćnije svetske ekonomije. Važna za transformaciju sa radne ekonomije, na ekonomiju znanja. Sve za razvoj", istakla je Ana Brnabić u izlaganju.
brnabićeva je rekla da smatra da je u Srbiji, kroz napore vlade, pošlo za rukom da se percepcija menja.
"Nama je kreativna industrija, kada smo počeli da pričamo o tome a svi prevrtali oči, bila jača po doprinosu našem BDP-u od rudarstva. Ljudi na celom Balkanu imaju percepciju da najveći značaj po BDP ima pljoprivreda, energetika, građevina. U poljoprivredi proizvodimo sirovine i nema dodate vrednosti. Mi proizvodimo nečiju tuđu pamet, a dajemo samo ruke. Tu nema dodate vrednosti. Dok ne napravimo našu intelektualnu svojinu nemamo dodatu vrednost, nećemo imati rast takav da dostignemo razvijene zemlje", navela je ona.
Navela je da u SAD kreativna industrija čini 38 odsto industrije, u EU 42 odsto, a kod nas svega pet odsto.
Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da treba zaštititi intelektualnu svojinu kroz zakone, da njeni vlasnici imaju koristi od toga.
"Industrijska intelektualna svojina – današnji razvoj privrede i novih tehnologija zasnovan je na znanju i zato je suština i ove konferencije da se naše zemlje slobodnije uhvate u koštac sa rešavanjem ovih pitanja. Nema razvoja privrede i ekonomije, ako nemamo razvijenu intelektualnu svojinu",istakao je Višković.
Kroz obrazovanje do svesti o značaju intelektualne svojine
Ministar orbazovanja Srbije Mladen Šarčević istakao je da je važno da se podigne svest kroz obrazovanje o značaju intelektualne svojine.
Prema njegovim rečima, kroz institiucije i preko javnosti moramo da upoznamo građane da je kreativna industrija veoma bitna za privredu, a posebno sa činjenicom da u toj grani udeo mladih čini 60 odsto.
Ukazao je na značaj zaštite intelektualne svojine i na podsticaj razvoja kreativne industrije.
I ministar za naučnotehnološki razvoj RS Srđan Raičević kaže da je kroz obrazovanje bitno podići svest o temi intelektualne svojine.
Nekadašnji generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Goran Svilanović dodaje da se region nalazi na početku procesa zaštite intelektualne svojine i podizanja kreativne industrije.
Cilj konferencije je da se ova tema dodatno aktuelizuje kako bi se pronašli novi načini zaštite autorskog i srodnih prava i na taj način pružila podrška nadležnim institucijama kroz debate donosilaca odluka, eksperata i druge zainteresovane javnosti.
Konferencija se sastoji iz tri panela – "Medijski monopol na zapadnom Balkanu: Koja je uloga države", "Intelektualna svojina i telekomunikacije danas" i "Autorska prava i savremena piraterija".
O SBB-u, Telekomu, RATELU-u...
Premijerka Brnabić je istakla i da je za stvaranje i zaštitu intelektualne svojine potrebno uspostaviti potpuno transparentan sistem koji bi osigurao tačnost podataka i način na koji se ti podaci mogu proveriti.
Navela je da u ovom trenutku na tržištu distribucije medijskog sadržaja u Srbiji postoje dva dominantna operatera – SBB koji drži oko 51 odsto tržišta, i "Telekom Srbija" sa oko 36 odsto, dok ostali operateri imaju znatno manje učešće kada je reč o distribuciji medijskog sadržaja.
"Imate dva ozbiljna operatera od kojih je jedan, kada je reč o distribuciji medijskog sadržaja neprikosnoven", kazala je Brnabićeva i dodala da su operateri ti koji imaju obavezu da prijavljuju broj korisnika na osnovu čega se i određuje visina naknade za korišćenje intelektualne svojine.
Problem je, međutim, kako je objasnila, to što dominantni operater na tržištu distribucije medijskih usluga te podatke tretira kao poslovnu tajnu, ne poštujući na taj način ni nadležnu Republičku agenciju za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL), a drugi, manji operater na tom tržištu, državi plaća tri puta više iako ima manje korisnika.
To je, kako je istakla, jedno od suštinskih pitanja kada je reč o intelektualnoj svojini, jer direktno utiče na količinu novca koji se prikupi na osnovu naknade za korišćenje intelektualne svojine.
Po njenim rečima, određivanje redosleda i logička numeracija kanala je u nadležnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ali ni to operateri ne poštuju, već sami određuju redosled kanala, što otvara prostor za manipulaciju.
"Vi imate SBB, koji ima 51 odsto tržišta distribucije medijskog sadržaja i koji kaže – mene to ne zanima, ja ću odrediti broj kanala... REM tu može samo da pokrene prekršajni postupak", kazala je Brnabićeva.
Ona je dodala da je za obezbeđivanje vladavine prava i zaštitu intelektualne svojine i autorskih prava značajno da "otvorimo sve teme" i svi zajedno "otvoreno razgovaramo o društvu i kao društvo zajedno sazrevamo kako bismo se suočili sa svim ovim stvarima".
"Percepcija naše ekonomije mora da se menja, percepcija našeg razvoja mora da se menja, mi sami moramo da se menjamo da bismo na kraju došli do toga da možemo da razgovaramo o tome šta znači zaštita i šta znači jedna sredina, i poreska i pravna, koja je podsticajna za stvaranje intelektualne svojine. Počeli smo da razgovaramo o tome i to nam otvara ogroman prostor da napredujemo u budućnosti", poručila je premijerka.
.jpg)
