Izvor: Glas javnosti, 13.Feb.2011, 07:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više stranaca koji traže azil u Srbiji
BEOGRAD - U Srbiji je povećan broj onih koji traže azil, izjavio je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović i naglasio da je tim ljudima Srbija samo usputna stanica na putu ka EU.
Đurović je rekao da su 52 osobe azil zatražile 2008. godine, 275 ih je bilo 2009. godine, prošle godine 522, a procene su da će ih ove godine biti oko 1.000, jer je samo u janauru bilo 92 zahteva za azil. Prema njegovim rečima, 60 odsto ljudi koji traže >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << azil dolaze iz Avganistana, slede Palestina, Iran, Irak i Somalija.
Đurović je dodao da je u 90 odsto slučajeva reč o mlađim muškarcima, žene uvek putuju u pratnji muža ili brata, ali je primetan porast porodica, kao i maloletnika koji se na put upućuju sami.
"Oni sigurno ne žele da ostanu u Srbiji. Srbija im je usputna stanica do EU. Njih ne interesuje istočna Evropa, već zapadna i severna, skandinavske zemlje, Nemačka, Belgija i Velika Britanija", tvrdi Đurović.
Đurović je precizirao da samo dva, tri odsto, onih koji dođu u Centar za azil u Banji Kovijači žele da ostanu u Srbiji, rešeni da dobiju azil. "Da biste zatražili azil, uopšte nije bitno kako ste ušli u Srbiju. Kada pređete granicu dovoljno je da se javite prvom službeniku Ministarstva unutrašnjih poslova i zatražite azil", objasnio je Đurović. On je rekao da ta osoba dobija potvrdu o izraženoj nameri za dobijanje azila i šalje se u centar u Banji Koviljači, gde pokreće azilni postupak.
Zahtev za dobijanje azila, prema njegovim rečima, mogu podneti i stranci koji duže vreme borave u Srbiji, ako ne mogu da se vrate u vlastitu državu, jer bi bili izloženi nekoj vrsti pretnje ili opasnosti. Azilni status, napomenuo je Đurović, pojedinca oslobađa prekršajne odgovornosti za ilegalni ulazak i boravak u temlji. Da bi neko odbio azil, kako je objasnio Đurović, potrebno je da mu je ugrožen život zbog progona po rasnoj, verskoj, etničkoj, nacionalnoj, političkoj osnovi ili pripadnosti posebnoj društevnoj grupi
