Izvor: Politika, 15.Feb.2013, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sretenje 1804. – početak stvaranja moderne srpske države
Srpsko društvo 1835. možda nije bilo zrelo za ustav kakav je bio Sretenjski, ali je bilo slobodno u meri da je takav ustav moglo da usvoji
Sretenje – Dan državnosti Srbije, obeležava se uz državne ceremonije i sa dva neradna dana, čime se, kažu u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, daje značaj najvećem nacionalnom prazniku. Istovremeno, time se utiče i na svest građana, jer je mnogima, kada se spomenu državni praznik i neradni dani, prva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << asocijacija 29. novembar – Dan Republike, koji se obeležavao u SFRJ. Kada smo ovih dana obaveštavali da „Politika” priprema praznični dvobroj, neki od čitalaca su začuđeno pitali: „A koji je to praznik?” O značaju Sretenja u srpskoj istoriji razgovaramo sa istoričarem Čedomirom Antićem.
Da li je, iz ugla istoričara, nesporno da je 15. februar najpogodniji datum za Dan državnosti Srbije?
Komisija za izradu Predloga nacrta zakona o državnim praznicima predložila je aprila 2001. godine ovaj datum jednoglasno, što je bio veliki uspeh pošto su u komisiji bili ne samo istoričari već i predstavnici Apela 50, Udruženja za istinu o NOR-u i SFRJ, nacionalnih manjina. Narodna skupština usvojila je ovaj zakon sa, koliko se sećam, samo jednim glasom protiv (tada je vladajuću većinu činilo 19 posvađanih stranaka, a podela u Srbiji nije mogla biti veća pošto je u to vreme jun-jul 2001. Tribunalu u Hagu isporučen Slobodan Milošević). Dan državnosti slavi se na godišnjicu od izbijanja Srpske revolucije – najvećeg narodnog ustanka u istoriji Osmanskog carstva, prve nacionalne revolucije na Balkanu, početka stvaranja moderne srpske države. Pošto ne znamo tačan datum kada je nastala najstarija srpska država, a datum njenog najvećeg uspona – proglašenja carstva 1346. godine – je još kod savremenika izazivao oprečna osećanja, Sretenje, 15. februar 1804. (2. po starom kalendaru), ostaje kao najbolji izbor. Posebno kad tome dodamo i Sretenjski ustav koji je donesen otprilike u to vreme 1835. godine.
Da li je Prvi srpski ustanak počeo baš na Sretenje 1804. godine po unapred preciziranom planu ustanika ili je reč o sticaju okolnosti?
Borbe su počele nešto ranije u okolini Beograda. Ustanak je izbio kao reakcija na nasilje dahija, grupe odmetnutih janjičara, koja je godinama terorisala i ugnjetavala narod Beogradskog pašaluka. Na Sretenje 1804. godine, u Marićevića jaruzi pored Orašca, narodne starešine su odlučile da pozovu narod na ustanak i izabrale Karađorđa Petrovića za vođu.
Kako je došlo do toga da Srbija 1835. godine usvoji jedan od najmodernijih ustava u to vreme – Sretenjski ustav?
Srbija je bila mlada država koju su naseljavali slobodni seljaci. Rušeći osmansku vlast ustanici su uništili temelje feudalizma. Prvi ustav koji su od samovlasnog kneza Miloša tražili njegovi činovnici i druga generacija narodnih starešina, a u tome su ih podržavali Rusija i Osmansko carstvo, nastao je po uzoru na slobodoumni ustav francuske Julske monarhije (uspostavljene 1830. godine). Srpsko društvo možda nije bilo zrelo za ustav moderne države, nije bilo bogato u meri da održava takve ustanove niti prosvećeno da ih razume, ali je bilo slobodno u meri da je takav ustav moglo da usvoji, naravno pošto je knez primoran da otvori ustavno pitanje. Koliko god, međutim, bili željni da se mešaju u unutrašnju politiku Kneževine Srbije i ograniče vlast kneza Miloša, autoritarne velike sile (Rusija, Austrija i Osmansko Carstvo) nisu mogle da trpe slobodoumni ustav u doskorašnjem turskom pašaluku u svojoj blizini. Zato su primorale kneza da ukine Sretenjski ustav posle svega nekoliko sedmica. Zanimljivo je da je britanski političar Dejvid Urkvart nešto ranije predlagao srpskim vlastima da ne donose ustav već da stave na snagu Dušanov zakonik iz 14. veka i onda ga vremenom modernizuju u praksi i presedanima.
Da li je u 19. i 20. veku Sretenje zvanično obeležavano kao praznik u znak sećanja na 1804. ili 1835. godinu?
Od 1830. do 1878. godine središnji praznik u Kneževini Srbiji bio je Sveti Andrija Prvozvani (30. novembar po starom, 13. decembar po novom kalendaru), toga dana je 1830. obnarodovan Drugi hatišerif – ključan dokument autonomije naše države (na taj dan je 1806. u ruke srpskih ustanika pala varoš Beograd). Posle sticanja nezavisnosti 13. jula 1878. slavljen je taj datum. Posle proglašenja kraljevine, 6. marta 1882. (po novom kalendaru), praznovan je taj dan. U Kraljevini SHS/Jugoslaviji slavljen je Dan ujedinjenja, 1. decembar (1918). U SFRJ – Dan Republike, 29. novembar (1943, Drugo zasedanje AVNOJ-a). Posle 1989. obeležavan je 28. mart, kada je 1989. amandmanima na Ustav SR Srbije umanjena i zamrznuta autonomija SAP Kosova i SAP Vojvodine. Posle 1992. slavljen je 27. april, kada je proglašena Savezna Republika Jugoslavija. Miloševićev režim je pokušao posle 1998, da 29. novembar, koji je održavan kao praznik čak tri godine posle pada režima, poveže sa Trećim zasedanjem AVNOJ-a i nastankom republike u Srbiji. Dan nastanka Državne zajednice SCG, 4. februar 2003, nikada nije obeležavan niti je postao državni praznik.
Sretenje nije obeleženo na 50. godišnjicu 1854. godine. Evropa je bila u Krimskom ratu, Srbija slaba i u opasnosti. Ali 1904. godine, prethodne godine obnovljena dinastija Karađorđevića, veličanstveno je proslavila jedan vek od ustanka. Podizani su slavoluci i spomenici, svečano obeležavane velike bitke iz ustanka, a snimljen je i jedan od prvih filmova o toj temi. Komunistički režim je 1804. godinu stavio na grb NR Srbije (kasnije SR Srbije, uz 1941 kada je počela komunistička revolucija), 1954. je svečano obeleženo 150 godina od ustanka, tim povodom objavljene su brojne knjige, važnu ulogu u organizaciji proslave imao je naš poznati književnik i partizanski veteran Dobrica Ćosić.
M. Galović
objavljeno: 15.02.2013.
