Izvor: B92, 14.Avg.2009, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Produžena mladost u Srbiji
Beograd -- Mladi u Srbiji kasno napuštaju roditeljski dom i teško se osamostaljuju, a nedostatak novca i nezaposlenost navode kao glavne prepreke za samostalan život.
Fenomen produžene mladosti u Srbiji najčešće nije stvar izbora već prinude, te se u mlade zvanično ubrajaju svi od 15 do 30 godina. Prema ranijim obimnim istraživanjima Građanskih inicijativa, čak dve trećine ove populacije živi sa roditeljima.
"Živim sa roditeljima i ne verujem da ću >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se uskoro osamostaliti”.
"Ako bi uslovi postojali, ja sigurno ne bih sa 22 živela sa roditeljima nego bih živela sama”.
"Živim sa roditeljima i osamostaliću se vrlo brzo, za nekoliko meseci.”
Za razliku od Srbije, u razvijenim evropskim zemljama mladi se rano odlučuju da odu od kuće.
Maja iz Norveške kaže da uglavnom sa 19 godina mladi u Norveškoj jedva čekaju da se osamostale i da ne traže novac od roditelja.
Lukas iz Nemačke navodi da se mladi u toj zemlji osamostale negde oko 23. ili 24. godine i to zavisi od obrazovanja.
"Zavisi da li studirate ili ste završili neku tehničku školu. Oni koji završe tehničku školu osamostale se već sa 18, 19 godina, dok studenti žive sa roditeljima malo duže”, dodaje Lukas.
Mišljenja su podeljena o tome ko bi trebalo da ohrabruje i podržava mlade u njihovoj nameri da počnu samostalan život. Forum Viza mladih lidera se poslednjih meseci bavio ovom tematikom.
"Opšti zaključak je da društvo ne prepoznaje i ne podržava potrebu mladih da se osamostale. Takođe mladi očekuju od društva i države da im pomogne, bilo kroz podizanje svesti ili praktično”, navodi aktivistkinja Foruma Tijana Todorović.
Nedostatak novca i adekvatnog posla ključni su razlozi zbog kojih se oni ne usuđuju da napuste roditeljski dom.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno se nalazi više od 200 000 nezaposlenih do 30 godina.
"Najviše mladih nezaposleno je na jugu Srbije, to su pre svega Pčinjski i Raški okrug, takođe i u Novom Sadu je velika nezaposlenost, iako je to jedan od većih gradova”, kaže Milica Lajbensperger iz Nacionalne službe za zapošljavanje.
Ova populacija nezaposlenih uglavnom ima završenu srednju školu i potrebna im je dodatna edukacija. A upravo neformalno obrazovanje deo je aktivnosti Ministarstva omladine koje bi posredno trebalo da doprinese bržem osamostaljivanju mladih.
Finansijska nezavisnost na koju se dugo čeka i kasno rešavanje stambenog pitanja utiču i na to da se mladi sve kasnije odlučuju da zasnuju brak i porodicu.
Tako je recimo devedesetih prosečna starost mladoženje bila 29 godina, a neveste 25, dok je sada prosečna starost mladoženje 32, a neveste 29 godina.
.jpg)
