Izvor: Politika, 15.Nov.2012, 14:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomen patrijarhu Pavlu u manastiru Rakovica
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je patrijarh srpski Irinej, a prisustvovao joj je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i veliki broj vernika.
BEOGRAD – U Hramu Uspenja presvete Bogorodice u manastiru Rakovica, danas je održan pomen povodom trogodišnjice smrti patrijarha Pavla.
Svetu arhijerejsku liturgiju služio je patrijarh srpski Irinej, a prisustvovao joj je i predsednik Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tomislav Nikolić i veliki broj vernika.
Patrijarh Irinej je liturgiju služio uz sasluženje episkopa crnogorsko-primorskog Amfilohija i raško-prizrenskog Teodosija.
U besedi nad grobom svog prethodnika, patrijarh Irinej rekao je da je patrijarh Pavle bio primer dok je bio živ i da će i dalje biti primer za sve vernike, jer je živeo skromno, bez luksuza, sa jedinom mišlju da služi Bogu, crkvi i svom narodu.
„Duhovno je uvek sa nama. Njegove molitve nas i danas prate u svakodnevnom životu. Narod svakodnevno obilazi njegov grob, da se pomoli i obrati mu se kao nekada. Iako ovde nije telom, uvek će ostati duhom sa nama”, rekao je patrijarh Irinej.
„Budimo ljudi - to je često ponavljao. To je baza, temelj za sve, sve ostalo je nadgradnja. Važno je biti čovek”, istakao je patrijarh.
Patrijarh Irinej je istakao da patrijarh Pavle nikada nije pravio kompromis između dobra i zla, politike i istine, politike i crkve, da se držao načela crkve, imao hrabrosti da kaže ono sto je mislio, a da je govorio uvek i samo istinu.
„Na istini je počivao njegov život. On je veliki dar našoj crkvi”, naveo je patrijarh Irinej.
Četrdeset četvrti patrijarh na tronu svetog Save preminuo je na današnji dan 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji.
Patrijarh Pavle, svetovno ime Gojko Stojčević, rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, kod Donjeg Miholjca, u Slavoniji. Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990. godine, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice kandidata tajnim glasanjem. Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. „apostolski način”, tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha. Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen je 2. decembra 1990. u Sabornoj crkvi Sv. Arhangela Mihaila u Beogradu.
Patrijarh Pavle bavio se naučnim radom, a među njegovim objavljenim delima su Monografija o manastiru Deviču, Studije iz liturgike objavljene 1972. u Glasniku SPC od koje je kasnije nastalo trotomno izdanje „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere”, objavljeno 1998.godine. Iste godine objavljena je zbirka njegovih beseda „Molitve i molbe”.
Poglavar SPC dugo je bio predsednik komisije Svetog Sinoda za prevod Svetog Pisma Novog zaveta kojeg je crkva zvanično odobrila i objavila 1984, a potom objavila i ispravljeno izdanje 1990. godine.
U zasluge patrijarha Pavla ubraja se rad na obnovi i osnivanju novih eparhija, obnovi Bogoslovije na Cetinju, otvaranju Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju.
U njegovo vreme osnovana je Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u javne škole, a Bogoslovski fakuletet u okrilje Beogradskog univerziteta.
Imajući u vidu mnogobrojne zasluge patrijarha Pavla, posebno njegov naučni i bogoslovski rad, Bogoslovski fakultet SPC u Beogradu, dodelio mu je 1998. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.
-----------------------------------------
Život po Jevanđelju patrijarha Pavla
„Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi”, govorio je patrijarh Pavle, prema kojem će se poslednja decenija 20. veka i prva u trećem milenijumu pamtiti u Srbiji, pored ostalog, i kao decenija njegovog duhovnog prisustva.
Četrdeset četvrti patrijarh na tronu svetog Save preminuo je na današnji dan 2009. godine.
Dužnost poglavara Srpske pravoslavne crkve preuzeo je decembra 1990. godine.
Od 17 arhijereja na izbornoj listi, episkop raško-prizrenski je bio jedini koji istinski nije želeo da bude patrijarh.
„Ja se pokoravam vašem izboru i nadam se da će Gospod pomoći Crkvi svojoj da u meni ne bude onaj koji će je uniziti”, rekao je na hirotoniji u Sabornoj crkvi arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački, njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle.
„Moje su snage slabe, ja se u njih ne nadam, nadam se u pomoć vašu i pomoć Božju kojom me je on do sada držao. Neka bude na slavu njegovu i na korist Njegovoj crkvi i našem napaćenom narodu u ova teška vremena”, rekao je preuzimajući mesto prvojerarha SPC - prvog među ravnima, nasledivši na tronu Svetog Save patrijarha Germana.
Posle 30 godina arhijerejstva u Eparhiji raško-prizrenskog, koje je proveo u službi naroda Kosova i Metohije prateći sva stradanja, prikrivene i otvorene progone i nasilja, primio je patrijaraško žezlo i panagiju Svetog Save, ali i obavezu da svojim prisustvom i svakom izgovorenom reči odbrani čistotu i smisao Jevanđelja.
„Zakon Jevanđelja mora se primeniti na zakon države”, naglašavao je patrijarh otvoreno se suprotstavljajući režimu Slobodana Miloševića, a narod upozoravajući da se „sili treba prikloniti samo zato što ona Boga ne moli” i da nije na odmet „mudrost zmije, a krotkost goluba”.
„Uzdam se u Boga da će ovim vlastima otvoriti oči da ovaj namučeni narod prestanu zlostavljati”, rekao je 3. februara 1997. godine patrijarh Pavle u javnom obraćanju.
„Ovi događaji slute na najgore pa zato ne prestajem da očinski molim i preklinjem, kako ogorčeni narod, mlade i stare, da se uzdrže od svakog izazivanja nereda, tako i one naoružane da budu čuvari reda i mira, a ne vlasti koja tragično po sve nas sve više tone u neznanju šta radi”.
Nekoliko dana pre ove poruke, na Savindan, patrijarh Pavle je predvodeći oko pola miliona Beograđana u prazničnoj litiji, prošao kroz kordon policije.
Do zuba naoružani pripadnici Miloševićeve Specijalne policije, koji su 178 dana obezbeđivali neumorne demonstrante na Trgu Republike i u Kolarčevoj ulici, bez reči su se razmakli pred odlučnim patrijarhom Pavlom.
„Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bivalo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi to od nas zavisi”, govorio je patrijarh Pavle, brinući posebno za narod Kosova i Metoije koji „kraj svojih sve proređenijih ognjišta, čuva svetinje ne samo Srba, već i čitavog prosvećenog čovečanstva”.
„I danas, kada su se nad Kosovom i Metohijom nadvijaju crni oblaci podsećam vas na na hrišćansku obavezu i ljubav prema neprolaznim vrednostima”, isticao je patrijarh Pavle, upozoravajući da vekovima traje Golgota srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a da to” vide i znaju svi osim onih koji su izabrali da budu slepi za gledanje istine i gluvi za slušanje pravde”.
„Milioni običnih ljudi žrtve su nemaštine i gladi, dok manji broj živi u neograničenoj raskoši i telesnim zadovoljstvima. Mnogi narodi mukom i krvlju stečenu slobodu brane od nasilja globalističkog sistema”, istakao je patrijarh u Vaskršnjoj poslanici 2007, naglašvajući i upozoravajući na opasnost lažnih sloboda i demokratija i nametanje „unapred spakovanih i gotovih rešenja”.
„Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina...pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečovečstvo”, jedna je od poruka patrijarha Pavla, koji svojoj duhovnoj deci objašnjava smisao kosovskog zaveta i svog opredeljenja za „Carstvo nebesko”.
„Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi”, neumorno je ponavljao patrijarh, koji 29. maja 2007. skromno i molitveno u patrijaršijskoj kapeli Svetog Simeona Mirotočivog obeležio pola veka arhijerejske službe i dan kada je (1957) arhimandrit Pavle postao episkop raško-prizrenski.
Iako su mnogi u Crkvi i van nje smatrali da je ovom narodu potreban borbeniji poglavar crkve, ipak je većina sledila nenametljivu snagu i reči patrijarha koji je ceo život i arhijerejstvo proveo u Jevanđelju kao istrajni neimar Novog Zaveta, neprestano ponavljajući - „Što smo dalje od Boga, dalje smo jedni od drugih”.
Njegova smirena mudrost s poštovanjem je prihvatana i van Srbije i prilikom poseta kanonskim pravoslavnim crkvama i u susretima sa predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica kao i sa predstavnicima država.
Njegove jevanđeljske poruke da su „istina, pravda i ljubav moćnije od neistine, nepravde i mrznje” i da je „dužnost crkve da ljude vodi miru, jedinstvu i slozi”, bile su svima prihvatljive.
Hrvatski i slovenački mediji, u čijim je zemljama boravio 2005. godine, podjednako su isticali njegovu mudrost, saglasni sa već više puta i sa više strana izrečenim misljenjem da je srpski patrijarha „svetac koji hoda”.
Na njegov predlog dodeljivan je orden Svetog Save i državnicima i političarima u Srbiji i van nje, poglavarima crkava i svim „ljudima dobre volje” koje je uvek podsećao na zajedničku „odgovornost pred živim Gospodom i Sinom Njegovim”.
Patrijarh Pavle bavio se naučnim radom, a među njegovim objavljenim delima su Monografija o manastiru Deviču, Studije iz liturgike objavljene 1972. u Glasniku SPC od koje je kasnije nastalo trotomno izdanje „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere”, objavljeno 1998.godine. Iste godine objavljena je zbirka njegovih beseda „Molitve i molbe”.
Poglavar SPC dugo je bio predsednik komisije Svetog Sinoda za prevod Svetog Pisma Novog zaveta kojeg je crkva zvanično odobrila i objavila 1984, a potom objavila i ispravljeno izdanje 1990. godine.
U zasluge patrijarha Pavla ubraja se rad na obnovi i osnivanju novih eparhija, obnovi Bogoslovije na Cetinju, otvaranju Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju.
Tanjug
objavljeno: 15.11.2012.
