Izvor: Politika, 27.Avg.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Milosavljević: Ne damo zdravstveno tržište privatnicima

Fer je da se deo novca koji građani izdvajaju za lečenje kod privatnika vrati matičnoj ustanovi lekara konsultanata kroz „večernje klinike”, kaže ministar zdravlja

Posle najave da će od decembra u državnim ustanovama početi da rade „večernje klinike”, na ministra zdravlja dr Tomicu Milosavljevića obrušila se lavina kritika, ali on za „Politiku” kaže da „odluka koja ukida dopunski rad državnih doktora kod privatnika u neograničenom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obimu kao do sada, ne može da se menja, ni preispituje”.

– Ne mogu da odustanem od sprovođenja Zakona o zdravstvenoj zaštiti, koji je izglasan u skupštini. To je rešenje zakona, a ne nešto što ja sada izmišljam. Dakle, planira se restrikcija dopunskog rada lekara. Oni će moći da nastave da rade u privatnoj ustanovi jedino ako prihvate podelu radnog vremena, što postoji kao rešenje u svim zdravstvenim sistemima u svetu. U protivnom, ako zadrže puno, osmočasovno radno vreme u svojoj matičnoj kući biće im omogućeno da dopunski rade u svojoj ustanovi. Cilj je da najbolji doktori budu sačuvani u državnim kućama – objašnjava ministar zdravlja.

On podseća da svaki doktor koji radi kao konsultant u privatnoj ustanovi, svoje ime i ugled koji uživa nije stekao u privatnoj ustanovi. Dodaje da oni vole da se potpisuju sa – profesor ili docent, kao kardiolog, endokrinolog ili gastroenterolog, a ta zvanja su stekli u matičnim ustanovama.

– Devedesetih godina i ja sam radio na stotinu mesta. Tada se tako moralo, danas lekari nisu primorani da to rade. Sada svako treba da razmisli kako će da postupi. Moj izbor bi bio da, ako je moguće, ustanovi u kojoj sam zaposlen puno radno vreme ponudim svoje usluge, kao deo dopunskog rada, naravno ako građani to žele i mogu da plate – kaže Milosavljević.

Direktori klinika su do sada, ukazuje ministar zdravlja, bili skloniji tome da svoje doktore puštaju da rade u privatnim ordinacijama. Ministar navodi i primer Ortopedsko-hirurške bolnice „Banjica” u kojoj se operacije rade subotom i nedeljom, a to nije ništa drugo nego dopunski rad. Suština priče oko organizovanja dopunskog rada i „večernjih klinika” jeste borba za tržište i za pacijenta. I ministar potvrđuje da je „fer da se deo novca koji postoji na tržištu zdravstvenih usluga – a daju ga građani koji imaju dovoljno novca za lečenje kod privatnika – vrati matičnoj ustanovi” u kojoj su konsultanti stekli i znanje i zvanje.

– Ne vidim zašto bi tržište zdravstvenih usluga bilo poklonjeno nekome ko poseduje spisak sa stotinu lekara konsultanata, koje poziva da uveče pregledaju ljude i za to dobija procenat. Večernje klinike ne podržavaju menadžeri privatnih ustanova čiji se prihod zasniva pre svega na radu konsultanata, za razliku od onih koji u privatnoj ordinaciji rade sami – napominje ministar.

Najava organizovanja dopunskog rada u večernjim klinikama pod državnim krovom je podigla prašinu, jer je reč o velikom novcu kojeg državno zdravstvo više neće lako da se odrekne, jer većinu posla u privatnim ordinacijama obavljaju državni lekari za honorar i bez računa. U Ministarstvu zdravlja su izračunali – ako bi se 50 miliona evra vratilo državnom zdravstvu, a procenjuje se da bi se to moglo očekivati u jednoj godini – to je iznos celog kredita za renoviranje 20 bolnica!

Krenulo se od računice da jedan pregled kod privatnika staje 50 evra. Ako se u hiljadu ordinacija u samo jednom danu uradi po samo jedan pregled kod konsultanta dnevni profit je 50.000 evra. To je 250.000 evra u jednoj nedelji, a milion evra mesečno. To je 12 miliona evra godišnje od samo jednog pregleda po ordinaciji, bez ultrazvuka, snimka na velikom aparatu, operacije, prekida trudnoće"

Šta „večernje klinike” donose običnom, prosečnom građaninu koji ni do sada nije imao novac za privatnog lekara.

– Mali, običan čovek uopšte ne treba da razmišlja u kojoj meri ga pogađa osnivanje „večernjih klinika”. Ne treba da sluša polemike i čita komentare onih koji nisu spremni da se odreknu profita. Treba da mi veruju da će novac koji bude dobijen u „večernjim klinikama” biti uložen u redovni, prepodnevni rad – tvrdi ministar.

Kakvi su mehanizmi koji garantuju da neće biti zloupotreba i da pacijenta, medicinskog laika, zbog novca lekar neće prebaciti u „večernju kliniku” kako bi rad posebno naplatio, iako bi pregled i lečenje mogao da završi u okviru redovnog radnog vremena?

– Svaki lekar koji radi u državnoj ustanovi ima jasno definisan posao koji mora da obavi u svom osmočasovnom radnom vremenu i on će raditi onako kako je to predviđeno standardima. Lekar koji se bude odlučio za dopunski rad neće sam biti „komandir parade”, već će rad organizovati uprava zdravstvene ustanove. Naravno da postoji rizik od zloupotreba, ali ovakav način organizacije ga svodi na manju meru nego što je sada. Građaninu koji biva ucenjen da plati sistem nudi nekoliko mehanizama zaštite: može se obratiti zaštitniku prava pacijenata, načelniku odeljenja, zdravstvenom inspektoru – nabraja dr Milosavljević.

-----------------------------------------------------------

Za rekonstrukcije bolnica pola milijarde evra

Javnost interesuje i koliko je stajala rekonstrukcija bolnica i da li je bilo zloupotreba i razvlačenja rokova?

– Nema kašnjenja i zloupotreba, iako vaše pitanje sadrži predubeđenje da je toga bilo. Planirani rokovi su poštovani, a projekti se završavaju na vreme. Ali, kada imate nekoliko desetina izvođača na velikom broju mesta, na objektima koji su negde izgledali kao napušteni magacini i ambari, neravno da je komplikovano sve poslove voditi sa poštovanjem roka u dan. Za hitnu rekonstrukciju 20 bolnica izdvojeno je 50 miliona evra, projekat se završava do kraja godine. Projekat restrukturisanja četiri velika klinička centra bi trebalo da bude okončan do februara 2009. godine, a kompletni troškovi rekonstrukcija od 2002. do 2012. godine iznosiće oko 500 miliona evra – tvrdi ministar zdravlja.

-----------------------------------------------------------

Lekarskoj komori bi bolje bilo da osnuje sud časti

Zašto lekari negoduju zbog predloženog rešenja, a predsednica Lekarske komore i članovi sindikata lekara i farmaceuta najavljuju ispitivanje njegove zakonitosti i ustavnosti?

– Najpre, predlogom sigurno neće biti oduševljeni oni koji je do sada ubirali veliki profit od spiska konsultanata koji su u 10 uveče mogli da pregledaju pacijente u privatnoj ustanovi. Međutim, nema ničeg spornog kad je reč o zakonitosti ovog rešenja, jer postoji osnov za njega u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. To nije nešto čime bi trebalo da se bavi direktorka Lekarske komore, koja bi morala da se pozabavi posredovanjem između svojih članova koji se neprimerno međusobno optužuju svađajući se preko novina i da konačno, osam meseci posle roka, formira sudove časti. Na taj način bi bolje štitila interese doktora – odgovara dr Milosavljević.

Olivera Popović

[objavljeno: 28/08/2008]

Nastavak na Politika...

Kurir: Unija:Milosavljević zloupotrebio ministarsku funkciju