Izvor: RTS, 23.Okt.2019, 19:13   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kada dobiješ prinudnog upravnika u sopstvenoj kući

Po čemu je komunalni inspektor procenio da Predrag Aćimović iz Beograda ne može sam da vodi domaćinstvo već mu treba prinudni upravnik, nikome nije jasno – ni Aćimovićima, ni nadležnima. Koliko god paradoksalno zvučalo, bez obzira na to što žive u kući, sami, Aćimovići će možda morati da plaćaju upravnika, jer se nisu žalili na rešenje.
Aćimovići već 50 godina žive zajedno. Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << neko zna šta je zajednica, znaju oni, ali nisu znali da su i stambena zajednica.

Ana Aćimović kaže da u trenutku kada je prostirala veš na strujomeru ugledala zalepljeno rešenje.
"Iznenadila sam se kada sam ga videla, jer nisam mogla da verujem da se nama obraćaju, samo moja porodica je na broju 8a. Bila sam zaprepašćena otkud sad to, kao da smo u soliteru", dodaje Aćimovićeva.
"Na celoj Karaburmi samo sam ja dobio ovakvo rešenje. Bio sam zapanjen jer su me oglasili nesposobnim za upravljanje svojim životom i imovinom", naglašava Predrag Aćimović.  
Da je reč o stambenoj zajednici procenio je komunalni inspektor. Po svemu sudeći, odokativno, jer po zakonu, samo zgrade koje imaju tri i više stanova moraju da se registruju kao stambene zajednice. To ne važi za porodične kuće sa dva stana.
U Opštini Palilula nisu hteli da komentarišu ovaj slučaj zato što im se, kako tvrde, Aćimovići nisu žalili na rešenje. Da su se žalili, možda bi dobili objašnjenje.
Šef Odseka za stambene poslove GO Palilula Vesna Petković kaže da to znači da su Aćimovići vlasnici posebnih delova zgrade – stanova, poslovnih prostora i garaža i da bi prema tome trebalo da izaberu upravnike stambenih zajednica i upišu se u Registar stambenih zajednica.
Ukazuje da vlasnici posebinih delova stambenih zajednica imaju mogućnost da samostalno izaberu profesionalnog upravnika. 
Stanari zaključuju ugovor sa profesionalnim upravnikom i plaćaju naknadu za rad od 240 do 340 dinara.
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Beograda Ljubiša Banovački ističe da su se u praksi već javljali slučajevi sa većim porodičnim kućama sa tri-četiri sprata gde žive višečlane porodice, ali i gde se stanovi vode na članove porodice – na ćerku ili na sina.
"Tada se u katastru vidi da ta zgrada ima četiri stana. Samim tim, ona više nije porodična kuća. To vlasnici nisu znali i nisu je registrovali, pa su zbog toga dobili prinudnu upravu", objašnjava Banovački.
Slučaj porodice Aćimović nije usamaljen. Kako je rečeno RTS-u, ovakvih slučajeva u praksi ima mnogo. Kada se pod istim kućnim brojem nalazi nekoliko stanova i vode se u katastru, u Infostanu se oni greškom vode kao stambena zajednica. Međutim, ako objekti nisu pod istim kućnim brojem onda su i dužni da se registruju kao stambene zajednice.

Nastavak na RTS...