Izvor: Politika, 10.Jun.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gde je mesto Olafu i Titu
Zagonetno sklanjanje intarzije Olafa Petog i Tita iz restorana Norveške kuće, pa ponovo vraćanje, tema je za „za” i „protiv“ u gradu pod Rudnikom
Gornji Milanovac – Kad je, 1987. godine, otvorena Kuća jugoslovensko-norveškog prijateljstva (danas srpsko-norveškog prijateljstva), popularno nazvana Norveška kuća, u sali restorana je postavljena slika kralja Olafa Petog i Tita. Reč je o kompoziciji velikog formata, sačinjenoj od vešto obrađenih i slepljenih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hrastovih letvica, jedna vrsta intarzije, rad nepoznatog beogradskog umetnika. Očigledno je nastala prema fotografiji sa susreta i rukovanja dvojice državnika. Trinaest godina nikom nije smetala, naprotiv, a onda je počelo prigovaranje posetilaca – ne zbog norveškog kralja, nego zbog Tita.
– U sali su se često održavale porodične svečanosti, svadbe, rođendani, punoletstva. Jedan naš Amerikanac je tražio da, dok traje svadba njegovom sinu, Tito bude prekriven platnom i da se samo kralj Olaf vidi jer – „šta će reći preko Atlantika kad vide Titovu sliku na snimku svadbe“. Bilo kako bilo, slika je skinuta sa zida, 2007. godine, a njeno mesto zauzeo je uljani rad jednog norveškog slikara: dva stilizovana konja u igri. Bilo je podosta šaljivih i zajedljivih opaski na ovu zamenu – kaže domaćin Norveške kuće Dragiša Ostojić, sin stradalnika u norveškim logorima.
Skidanje slike sa Olafom i Titom je, tvrdi Todor Popović, donedavni predsednik milanovačkog ogranka Društva srpsko-norveškog prijateljstva, naredio Dragan Marković, generalni sekretar društva. Popović smatra da je odluku trebalo da donese Skupština ili Predsedništvo, a ne jedan funkcioner, trebalo je konsultovati i drugu polovinu društva koja deluje u Norveškoj. Marković, pak, ne želi da komentariše Popovićevu tvrdnju, ali smatra da je „Olafu i Titu mesto u muzeju, a ne u kafani“.
– Kad je slika preseljena na tavan Norveške kuće, mnogi su pitali zašto je to učinjeno, pitali su i gosti iz Norveške, i tražili da se ponovo vrati na svoje mesto. Onda smo, istoričar umetnosti Radoš Gačić i ja, očistili sliku, ponovo je lakirali i pre mesec dana je vratili na zid restoranske sale. Vidite je, na starom je mestu i niko više ne prigovara – kaže Ostojić.
Aleksandar Ćulum, vlasnik restorana i čovek koji se brine za lep izgled enterijera i eksterijera Norveške kuće, zadovoljan je povratkom slike, ističući da je „bila uklonjena nečijim hirom“.
– Naravno da treba tu da stoji kao deo istorije, kao što je u potkrovlju i muzej o stradanju logoraša u Norveškoj. Drugo, slika je rađena neobičnom tehnikom i po tome je retko umetničko delo, koliko znam postoji kod nas još samo jedan rad u ovakvoj izvedbi. Ovo je Kuća srpsko-norveškog prijateljstva i smeta mi što u njoj nema eksponata iz srpske tradicije ovoga kraja. Sada je u njoj sve što obaveštava o Norvežanima: slike njihovih umetnika, njihova nošnja i slično. U tom smislu sam pokrenuo inicijativu i lično sam spreman da platim izradu kopije čuvene slike Paje Jovanovića „Takovski ustanak“ koja bi ovde bila izložena – rekao nam je Ćulum.
B. Lomović
objavljeno: 11.06.2011
.jpg)
