Izvor: BKTV News, 07.Jul.2018, 09:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trampovi "trgovinski ratovi"- sam protiv svih (KOLUMNA
Bilo je puno skeptika koji nisu očekivali da će američki predsednik Donald Tramp ispuniti obećanja data još u izbornoj kampanji.
A to je obećanje koje je najavio kao jedan od ključnih spoljnopolitičkih poteza – da će udariti na uvoz robe iz Kine i da će pokrenuti, kako se sada čini, najveći "trgovinski rat" u istoriji između dve najveće svetske ekonomske sile, SAD-a i Kine.
FOTO: Tanjug/AP/Carolyn Kaster
Kako je i najavljivano, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Bela kuća je povećala carine na uvoz robe iz Kine vredan ukupno 34 milijarde dolara, na šta je zvanični Peking reagovao uvođenjem kontramera na američke proizvode koji se izvoze u Kinu takođe ukupne vrednosti od 34 milijarde dolara, među kojima su soja, viski, ali i električni automobili, i to po carinama koje će iznositi 25 odsto.
Tramp je svoje ,,trgovinske,, mere prema Kini obrazložio tvrdnjama da se Kina koristi nedozvoljenim sredstvima, poput sajber-krađa i uslovljavanja američkih kompanija da ustupe svoje tehnologije Kinezima u zamenu za pristup kineskom tržištu, kako bi pretekli SAD u globalnom tehnološkom nadmetanju. Američki predsednik je najavio da će za dve nedelje stupiti i drugi ,,paket“ dodatnih carinskih tarifa za uvoz kineske robe u vrednosti od 16 milijardi dolara, čime će ukupan iznos uvoza obuhvaćenog dodatnim carinama dostići 50 milijardi dolara.
Tramp je čak najavio da je spreman da, ukoliko sadašnje mere ne daju rezultate, dodatno zaoštri "trgovinske" mere protiv Kine za još dodatnih 200 milijardi dolara kineskog uvoza, a zatim za još 30 milijardi dolara, čime bi trgovinske mere premašile iznos prošlogodišnjeg kineskog izvoza u SAD koji je bio 506 milijardi dolara.
FOTO: Tanjug/AP/Carolyn Kaster
Kineska štampa optužila je američku administraciju da se ponaša kao ,,banda huligana“, koja preti da nanese ogromnu štetu globalnoj ekonomiji ukoliko se ne zaustavi ovaj trgovinski rat između dve najjače svetske ekonomije. Takođe se posebno ističe odlučnost Pekinga da adekvatno odgovori na ove restriktivne trgovinske mere Amerike.
Ekonomisti i privrednici sa obe strane apeluju na razum i pregovore, posebno upozoravajući na činjenicu da u „trgovinskim ratovima“, posebno kada ih vode velike sile, ne može da bude pobednika, a da šteta za globalnu trgovinu može biti ogromna.
FOTO: Tanjug/AP/Carolyn Kaster
Kina u ovom slučaju ima podršku Evropske Unije, koja se takođe našla na udaru američkih ,,trgovinskih“ mera.
Naime, sve je počelo u martu, kada je Vašington uveo carine od 25 odsto na čelik i 10 odsto na aluminijum iz Kine i Rusije, Indije i Turske, a krajem maja, ove carine su proširene i na najbliže američke saveznike – Evropsku Uniju, Kanadu, kao i na Meksiko.
Evropska Unija je odgovorila većim carinama za uvoz američkih proizvoda u vrednosti oko 2,8 milijarde evra, čime je “Transatlantski trgovinski rat” praktično počeo. Među dodatno oporezovanim robama našli su se i čelik iz Amerike, kao i poljoprivredni proizvodi, ali i omiljeni kikiriki puter, kao i čuvene “Levis” farmerke i motori “Harli Dejvidson”. Tramp je sa druge strane zapretio i većim carinama za uvoz evropskih automobila na američko tržište.
A američke ekonomske sankcije prema Rusiji prevazilaze nivo ,,trgovinskog rata“, iako i one imaju veoma negativan efekat na globalnu trgovinu.
Očigledno je da američki predsednik Donald Tramp, u skladu sa svojom strategijom „Amerika na prvom mestu“, ovim protekcionističkim merama pokušava da smanji trgovinske deficite Amerike sa ključnim spoljnotrgovinskim partnerima pre svih Kinom i EU, ali i da ,,na silu,, izdejstvuje drugačije trgovinske sporazume, koji će ovoga puta, po mišljenju Trampa, mnogo više uvažavati američke interese.
On takođe pokušava da podigne konkurentnost američke robe na domaćem tržištu, i da pokuša da vrati neke proizvodne pogone američkih kompanija na domaće tlo. Međutim, globalizacija i multinacionalne kompanije su toliko isprepletali međunarodne poslovne odnose da je teško utvrditi gde koja kompanija pripada, i čiji kapital stoji iza nje. Isto tako, veoma je teško sprečiti kompanije da dislociraju svoju proizvodnju u druge zemlje, ako im je tamo mnogo jeftinija proizvodnja i gde je profit mnogo veći. Profit često ima primat u odnosu na patriotizam. Insistiranje na američkim nacionalnim interesima od strane Donalda Trampa može se i razumeti, jer je njegova želja da ponovo vrati ,,američki san“ Amerikancima. Međutim, problem je u tome što svojim postupcima preti da nanese ozbiljnu štetu globalnoj trgovini, što će se ,,na kraju balade,, vratiti kao bumerang i američkoj ekonomiji.
I zato, s obzirom na činjenicu da u ,,trgovinskim ratovima“ na kraju svi gube, treba očekivati da će velike ekonomske sile ipak sesti za pregovarački sto, i najverovatnije definisati nova pravila medjusobne i svetske trgovine. Verovatno malo više u korist „Trampove Amerike“. Iako njegovi potezi deluju u najmanju ruku iznenadjujući i nezgrapni, Tramp je pokazao da je sve drugo samo ne naivan pregovarač. Ne postaje se milijarder tek tako.....
