Izvor: B92, 20.Avg.2019, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Tramp sumnja u klimatske promene, ali otapanje leda bi moglo da zagreje njegovu dušu"
Svojom ponudom da kupi Grenland, američki predsednik Donald Tramp još jednom uzdrmava posleratni poredak Zapada.
Pri tom mu je pre svega stalo do geopolitičkog uticaja na Arktiku, ocenjuje Oliver Zalet.
Poznato je da američki predsednik Donalda Trampa sumnja u klimatske promene koje uzrokuje čovek. Ali kada je u pitanju Grenland, otapanje leda bi moglo da zagreje njegovu dušu.
Jer, iza Grenlanda je Arktik, a to je jedan od retkih neiskorišćenih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << regiona na svetu s velikim ekonomskim potencijalom.
Sasvim je jasno da iza predsednikove ponude za kupovinu stoji ideja o bogatstvima koja se nalaze u tlu, a koja će uskoro, zahvaljujući klimatskim promenama i topljenju ledenih masa, da budu još dostupnija. To zna čak i Tramp, čovek koji negira klimatske promena. I ne krije da bi SAD u trci za Arktik rado preuzele vodeću ulogu.
Reč je o geopolitičkoj dominaciji SAD
Pored SAD, Norveške i Danske, sa Arktikom se graniče Trampovi suparnici – Rusija, pa čak i Kina. Iako rukovodstvo Pekinga ne kontroliše arktičku teritoriju, težnju za tim regionom na Severnom polu Kina jasno ističe, nazivajući sama sebe „državom bliskom Arktiku“.
Jasno je da je reč o nečem većem od kupovine nekretnine. U trci za mineralnim sirovinama i rutama za brodove ogleda se geopolitičko nadmetanje starih i budućih hegemona za jedan novi svetski poredak. Kod Donalda Trampa se ne radi ni o čemu drugom do američkoj dominaciji na Arktiku – i to u trci sa rivalima, Rusijom i Kinom.
Ideja da Grenland postane američki pri tome nije nova. Godine 1946. to je već pokušao predsednik Hari S. Truman. Danska je i tada kao i danas to odbila, uz zahvalnost. A pogled na istorijske izvore otkriva da su Aljaska, Luizijana i Devičanska Ostrva uz naknadu postali američki. „Make America Great Again“ – zašto se to jednog dana ne bi odnosilo i na Grenland?
Tramp dovodi u pitanje dosadašnji svetski poredak
Ali od 1946. godine nije prošlo samo sedam decenija. Ubrzo nakon okončanja Drugog svetskog rata se, pre svega pod američkim vođstvom, morao uspostaviti posleratni poredak. U međuvremenu, zajedničko članstvo u NATO povezuje zemlje Zapada sa Sjedinjenim Državama. A među njima i Dansku. Zajednički vojni savez bio je garant mira i multilateralizma.
Ali sada Kina osporava SAD svetsku moć, a i predsednik Tramp tu daje svoj doprinos. Otkako je stupio na dužnost, on potresa temelje zapadne tvorevine, nastoji da rasturi Evropsku uniju, dovodi u pitanje smisao NATO, traži blizinu despota i izbegava stare partnere na Zapadu.
Ponuda za kupovinu za Dansku je možda tabu-tema – ali to se uklapa u svetonazor američkog predsednika, zaključuje Zalet u tekstu za "Dojče vele".
Pogledaj vesti o: Donald Tramp
.jpg)
