Izvor: RTS, 09.Jan.2020, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Svako ko potceni Iran – načiniće grešku"
Svet u 2020. godinu ulazi sa velikom zabrinutošću zbog potencijalnog otvorenog rata između Sjedinjenih Država i Irana. Pojačane su napetosti na Bliskom istoku, što bi moglo pokrenuti talas nasilja od Zaliva do obale Mediterana.
Povod za eskalaciju sukoba je ubistvo jednog od najznačjnijih iranskih generala Kasema Solejmanija na sporednom putu ka aerodromu u Bagdadu.
Predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Donald Tramp brani odluku o ubistvu kao akciju protiv terorizma i borbu protiv radikalnih iranskih vođa, dok Teheran obećeva žestoku osvetu i nudi nagradu od osamdeset miliona dolara za Trampovu glavu.
To je suma koja bi se dobila kada bi svaki stanovnik Irana dao po jedan dolar.
Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Teheran da će SAD pogoditi 52 lokacije u Iranu ako "Islamska republika" napadne američko osoblje ili ciljeve.
Iran je razmotrio "13 osvetničkih scenarija", preti odmazdom a cena nafte raste. Mete 34 iranska napada mogli bi biti američki saveznici, poput Izraela, kojem je najveća pretnja Hezbolah u Libanu.
O najakutuelnijoj svetskoj temi razgovarali smo sa prof. dr Miroljuba Jevtića sa Fakulteta političkih nauka iz Beograda. On je osnivač naučnog pravca politikologije religije i jedan od najvećih poznavalaca islama u Evropi i u svetu.
Iran je tokom noći balističkom raketama napao dve vojne baze u Iraku u kojima su američki vojnici. Iran tvrdi da je stradalo 80 vojnika a Amerika da nema poginulih.
Ovaj početak je, zapravo, kulminacija ozbiljne krize koja traje od Islamske revolucije 1979. godine. Iran se pokazao kao ozbiljna zemlja koja neće dozvoliti da tek tako bude udarena. I ovo je napad te vrste. Činjenica da Amerika tvrdi da nije bilo poginulih je u isto vreme ograda za deeskalaciju sukoba, koja bi po meni, mogla da nastupi ukoliko se ustanovi da stvarno nijedan američki vojnik nije poginuo.
Da li odgovara Americi i Iranu da u ovako zategnutoj međunarodnoj situaciji ulaze u sukob koji bi mogao da se proširi od Bliskog istoka do Mediterana?
Sukob sigurno može da eskalira. Ne postoji mogućnost da se predvidi kako će se razvijati. Dokaz za to je Prvi svetski rat. Nikakve ozbiljne analize ne mogu sprečiti da taj sukob ne eskalira. Do toga može doći, ali ja se nadam da će razum prevladati i da se uspostavi kakav takav status kvo u kome će i jedni i drugi čuvati svoje interese i neće dovesti svet na ivicu katastrofe. Očekujem mudre i razumne poteze i predsednik Trampa i ajatolaha Hamneija.
Kao politikolog religije, kažete da se nadate zdravom razumu. Koliko i jedna i druga strana mogu da prizovu zdrav razum koji su izgubili u toj besomučnoj borbi za prevlast u svetu?
Ja se nadam da će se držati zdravog razuma. Ali nisam siguran da će prevladati zdrav razum. Na kraju krajeva, treba da znamo da je ludilo ono što pokreće svet. Malo se obraća pažnja na te činjenice. Vrlo je moguće da iracionalni stavovi preovladaju pod pritiskom javnosti. Ovo što se desilo odgovara jednom delu američke javnosti kome je dosta Irana zbog svega onoga što se zbiva. A i Iranu je ovo neophodno, jer Vlada Irana ne može tek tako da pređe preko ubistva jednog od svojih najznačajnih vojnih funkcionera.
Istovremeno, to može da bude štetno i za jedne i za druge. Svaki ulazak Amerike u rat znači da bi to donelo velike probleme. Ako imamo u vidu opoziv i novi predsednički mandat za koji Tramp mora da se bori, smatram da mu bilo kakvo zaglavljivanje u "bliskoristočno blato" - ne odgovara.
Američki predsednik kaže da je iranski general ubijen da bi se sprečio a ne započeo rat. Kako kao politikolog tumačite ovu izjavu?
To on priča. Za Irance to ne može biti nikakvo sprečavanje rata. Pre svega, i Kasem Solejmani je zamenljiv. Ako bi došlo do eskalacije, našlo bi se mnogo sposobnih iranskih generala jer Iran ima respektabilnu vojsku i, što je najvažnije, ima unutrašnje jedinstvo.
Iran je zemlja sa više od osamdeset miliona stanovnika i oko pola miliona vojnika...
To je u ovom trenutku, ako ne računamo rezerviste. Bio sam u Iranu. To je vrlo organizovana zemlja koju treba poštovati. I ono što je posebno zanimljivo za mene. Ja nigde nisam video džamije, a video sam tri crkve što ne znači da nema džamija ali su šiitske crkve drugačije građene. Kultorološki to deluje kao Pariz pogotovo što je klima hladnjikava. Mnogi muslimane povezuje sa tropima ali to nije tačno. Vi iza hotela u brdima iznad Teherana vidite sneg. To je ozbiljna zemlja i svako ko potceni Iran načiniće grešku.
Da li je Bliski istok za Ameriku jedna velika zamka? Lako je ući u sukob, kako iz njega izaći?
To je više nego jasno. Pre dvadesetak dana Vašington post je objavio seriju svedočenja američkih zvaničnika koji se bave Bliskim istokom. General Gute je rekao jednu neverovatnu stvar: da o Avganistanu ništa nisu znali kada su 2001. godine ušli u tu zemlju, a ne znaju ni danas. Pri tom su potrošili dva triliona dolara, a dve hiljade Amerikanaca stradalo je u toj zemlji.
Hajde da popiričamo i o verskom aspektu svega ovoga. Kaže se da ko silom rešava probleme - on gubi poene. Da li Sjedinjene Države podstiču džihadizam?
Apsolutno. Nema spora da su Sjedinjene Države bile glavni inspirator džihada. Da nije Osame bin Ladena, da nije bilo Bagdadija ne bi bilo ništa od džihada. Međutim, Amerikanci su zdušno podržavali tu priču. Uostalom, ubistvo generala Solejmanija, s jedne strane može da bude osveta za ubistvo američkih građana (američkih vojnika). S druge strane, likvidiran je čovek koji je najviše doprineo u borbi protiv Islamske države u Siriji. Nemojmo se zavaravati. To nisu uradili ni Rusi ni Amerikanci. To su uradili vojnici Bašara el Asada, jednog respektabilnog vladara, i Iranci (pod tim podrazumevam i Hezbolah). Određeni doprinos dali su Amerikanci i Rusi, ali sve zasluge pripadaju Iranu. Ubistvo Solejmanija, u psihološkom smislu, slabi antidžihadiste a jača džihadistička struja koja uopšte nije za zanemarivanje.
Da li će zaoštrena situacija Teherana i Vašingtona uticati na opoziv američkog predsednika?
Ukoliko ne dođe do eskalacije ovo će doprineti američkom predsedniku. Amerikanci se sada osećaju moćnim jer je Iran pola veka predstavljan kao "babaroga". Nek ta "babaroga" dobije po glavi. Ne razmišljam ja tako. Tako razmišlja prosečan Amerikanac. Ali ako dođe do sukoba koji podrazumeva velike materijalne gubitke, skok cena nafte, poremećaj na tržištu i veliki broj žrtava – to može da bude štetno i da odgovara kandidatu Demokratske stranke.
.jpg)
