Izvor: Večernje novosti, 13.Nov.2016, 16:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neposlušni dečak nemirnog duha

Samovoljno, incidentno ponašanje, slabe ocene i nepredvidljivi, karakter nisu promakli njegovim roditeljima. Očevi napori da ga usmeri ka učenju, radu i zarađivanju nisu dali rezultate U POLITIKU je Donald Tramp stupio na isti način na koji se, istražujući čari Njujorka, još kao dvanaestogodišnji dečak, kačio za metro koji je iz Kvinsa putovao do Menhetna - radoznalo, odlučno i - bez ičije dozvole. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Neposlušni dečak nemirnog duha, kojem su bili tesni njegova kuća, ulica i naselje, šest decenija kasnije zavladaće Amerikom. Neki bi rekli i celim svetom. Deca Freda Trampa, bogatog građevinca i rentijera, nisu oskudevala bukvalno ni u čemu. Fred Junior, Merijen, Elizabeta, Donald i najmlađi Robert imali su detinjstvo tipično za najviši posleratni sloj poslovnih ljudi u SAD. Od rođenja, uljuljkavani su među dadiljama, a sledovali su im i najbolja nega, najlepše igračke, najskuplje privatne škole... Sako, kravata i ispeglana košulja - obavezna garderoba za sve đake prestižne Kju forest škole, nikako se, međutim, nije uklapala u karakter malog Donija. Pljuvanje udalj, guranje školskim klupama, bezbroj smicalica i podvala, kao i prve tuče, učinili su da przničavi Tramp bude rekorder po broju dobijenih kazni. Tvrdoglavo je sve podnosio i nastavljao po starom. Znao je, kažu, da nasrne i na školske nastavnike. JEDINI predmet u kome je budući šef američke države bio za pohvalu, očekivano, bilo je fizičko. Od tada datira njegova ljubav prema bejzbolu, koja će, preko kačketa kakve nose igrači, postati i njegov zaštitni znak. Ovakva crvena kapa s natpisom “Učinimo Ameriku ponovo velikom” bila je osnovni element ikonografije kampanje i glavno obeležje njegovih pristalica. Želja da izbliza vidi pravi život navodila je Trampa da se često iskrada iz kuće i sam ili s ponekim dečakom iz komšiluka krišom obilazi Njujork. Menhetn i okolne ulice, prepune visokih zgrada, ofucanih lokala, brze hrane, prostitutki, prosjaka i sumnjivih tipova, raspaljivali su njegov avanturizam. Njegovi biografi tvrde da se kao klinac bazajući Petom avenijom i Tajms skverom plavokosi Donald trajno zaljubio u solitere, metež i trgovinu. Tada je kupio i svoj prvi nož skakavac. SAMOVOLjNO, često incidentno ponašanje, slabe ocene i nepredvidljivi, plahovit karakter nisu promakli njegovim roditeljima. Očevi napori da ga usmeri ka učenju, radu i zarađivanju za džeparac nisu dali rezultate. Kičma mladog Donalda morala je biti savijena na drugi način. Rešenje je nađeno u vojnoj školi. Fred i Meri verovali su da će život u internatu i vojnička disciplina smekšati njihovog buntovnog sina, čija se sve veća reputacija malog delinkventa nikako nije uklapala u buržujski milje u kome su živeli. MUKE VOJNIČKOG ŽIVOTA KROZ kapiju Vojne akademije u Njujorku Donald je zakoračio sa svega trinaest godina. Deran iz patricijske porodice prvog dana je osetio muku vojničkog života. Nametnuti su mu poslovi za koje nije ni znao u porodičnom domu. Nameštanje kreveta, pranje posuđa, čišćenje spavaonica, beskrajno rasklapanje puške ili glancanje čizama postali su svakodnevna rutina pred kojom je morao da popusti. Podignuti gard malog buntovnika pred strogim narednicima, sklonim i fizičkim kaznama, vrlo brzo je spušten. SUTRA: SANjAO DA POSTANE TAJKUN

Nastavak na Večernje novosti...