Izvor: NoviMagazin.rs, 05.Feb.2017, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Sprint na startu maratona
Iako se trudi da pokaže kako se od svog prethodnika razlikuje u svemu, Donald Tramp ipak ispoljava jednu suštinsku sličnost s njim: i on bi da istumba Vašington.
Osam godina je Barak Obama pokušavao da promeni prestonicu, ali se ispostavilo da je ona, nažalost, više promenila njega nego on nju, a novi šef Bele kuće kao da je u tome našao dodatnu inspiraciju za sebe. Prosto žudi da postane prvi lider >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << u novijoj istoriji koji će dokazati da je baš političar-amater, poput njega, pozvan da temeljito i munjevito preuredi Vašington.
Zasad pokazuje zavidnu brzinu u ostvarivanju takvog nauma. Za samo desetak dana vladavine uspeo je, sugeriše Njujork tajms, da bitno odstupi kako od pravila za sastavljanje predsedničkog tima, tako i od kursa spoljne politike kojeg su se, u većoj ili manjoj meri, već prema (ne)prilikama, pridržavali njegovi prethodnici u poslednjih sedam decenija.
Uz poklič da “vlast vraća narodu”, rekordno se okružio milijarderima i generalima, kao da naglašava prevagu novca i oružja u ostvarivanju izbornog slogana “učinimo Ameriku ponovo velikom”. Istovremeno je uticajne formalne i neformalne dužnosti poverio pojedinim članovima porodice, načinivši egzibiciju i premijernim ubacivanjem strateškog savetnika Stiva Benona u stalni sastav Savet za nacionalnu bezbednost. Benon se prethodno afirmisao na ultradesničarskom portalu i u izbornoj kampanji, da bi ga sada mediji portretisali kao “predsednikovo drugo ja”.
Još više je Tramp sve iznenadio – hitrim ispunjavanjem izbornih obećanja. Mahom se očekivalo da će po osvajanju vlasti odustati bar od nekih drastičnih smernica, ali ih je on promptno sproveo u delo.
Dok se drugim liderima spočitava da izneveravaju reč datu biračima, njemu se zamera što se drži datih im reči jer je, pritom, zaoštrio i nacionalne i internacionalne odnose. Njegovo blokiranje imigracije, kako one iz sedam muslimanskih zemalja tako i forsiranje podizanja zida prema susednom Meksiku, izazvalo je masovne i lokalne i globalne proteste. Uznemirenost je povećana i najavama: trgovinskog rata s Kinom, labavljenja savezništva sa Evropom, kao i odustajanja od nekoliko multilateralnih sporazuma, među kojima su dogovor o suzbijanju klimatskih lomova, nuklearni aranžman sa Iranom, Transpacifičko partnerstvo…
Nagovešteno usklađivanje između Vašingtona i Moskve je dobrodošlo, ali nije smanjilo strateške neizvesnosti. Nije jasno, naime, kako bi se ono ostvarilo: da li podrazumeva istinsku zajedničku borbu protiv terorizma, novu podelu interesnih sfera, trampu interesa na račun trećih zemalja, pa i nedvosmisleno opovrgavanje optužbi da su ruski hakeri uticali na američke predsedničke izbore.
Izazovi su prevashodno dugoročni i zahtevaju strpljenje i postupnost. Tramp ih, međutim, drugačije sagledava. Prema njegovom mišljenju, situacija zahteva brze zahvate, bez mnogo predomišljanja.
Većinu navedenih mera najavio je, stoga, tvitovima i ozvaničio ih dekretima pre nego što je formirao kabinet i svoje predloge uputio na raspravu u parlamentu. Kad još, na primer, nije bio potvrđen ni šef diplomatije ni njegovi saradnici, niti kadrovi koji će odmeniti odlazeće funkcionere, među kojima je i nama dobro poznata Viktorija Nulad.
Sva je prilika da će se Trampovi nastupi proučavati znatno duže nego što se on za njih obučavao. Hroničari tvrde, donekle ironično, da je prilično izbegavao i klasične pripreme i specijalističke konsultacije, dajući prednost svojoj intuiciji.
Ovih dana je široko citirana Džesika Metjuz iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, koja je u magazinu New York Review of Books napisala da je Tramp osporio tri temeljna principa američke spoljne politike, istrajno praktikovana po završetku Drugog svetskog rata. Prvi je priznanje da međunarodni savezi jačaju nacionalnu bezbednost. Drugi, da globalna ekonomija treba da koristi i drugima. I treći, da i kad se raspravlja da li diktature treba tolerisati, usmeravati ili se s njima konfrontirati, treba ostati dosledan u praktikovanju demokratije.
U prvom slučaju mu se, moglo bi se reći, zamera kolebljivost prema zapadnoj alijansi; u drugom se cilja na nagoveštaje izolacionizma i protekcionizma; a u trećem je na meti naslućeno “olako” zbližavanje s Vladimirom Putinom, kao i zavođenje pojedinih internih mera koje priliče autokratijama. O takvim primedbama će Tramp razmišljati “jednog dana”.
Trenutno je posvećen brzim promenama pomoću tvitova i dekreta, od kojih samo neki traže potvrdu zakonodavaca. Pojedini analitičari, kao dopisnik madridskog Paisa, smatraju da je zasad uspeo da više promeni prestonicu nego ona njega. Ali, to je tek neobično brzi sprint na startu maratona, zvanog predsednički mandat, koji zahteva i sporiji tempo i vanrednu izdržljivost.
