Izvor: NoviMagazin.rs, 18.Dec.2016, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Politika s manjkom političara
Milioneri, bankari, direktori, generali, donatori, komunikator, hirurg, rođaci … Sve njih oko sebe je okupio novoizabrani američki predsednik Donald Tramp da bi ih načinio moćnijim političarima od klasičnih političara.
Najavom krajnje neobičnog sastava kabineta kao da poručuje da je politika suviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena političarima. Poneko mesto u vlasti nudi i njima, ali glavne uloge poverava osobama koje, kao i on, treba da debituju na visokim >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << funkcijama u Beloj kući.
Najviše se dvoumio oko šefa diplomatije, ali je i tu prelomio u korist političkog “amatera” – direktora naftne multinacionale Ekson mobajl i milionera Reksa Tilersona. Njegova nominacija izazvala je polemike zbog bliskih veza s Vladimirom Putinom i poslovnih interesa koje ima u Rusiji, ali i potvrđuje Trampovo obećanje da treba popravljati ukupne odnose s Moskvom.
Prethodno je za svog glavnog stratega i savetnika nominovao Stivena Benona, direktora u konzervativnom sajtu Brajtbart, koji se istakao i kao jedan od predvodnika izborne kampanje. Ministarstvo finansija namenio je bankaru – milioneru Stivenu Menučinu, a ministarstvo trgovine milijarderu Vilburu Rosu (poznatom kao “kralj bankrota”, pošto je profitirao kupovinom i preprodajom posrnulih firmi). Resor urbanizma poveriće hirurgu-milioneru Benu Karsonu, a ministarstvo rada milioneru – direktoru lanca restorana Endruu Pazderu, izdašnom donatoru, a protivniku povećanja minimalne nadnice. Oslonac mu je i zet, milioner Džared Kušner (oženjen Trampovom ćerkom Ivankom), koji mu sada pomaže u političkoj tranziciji, a ne isključuje se mogućnost i da dobije neko mesto pri vlasti.
Sa druge strane, penzionisani generali Džon Keli, Džon Matis (zvani Besni pas) i Majkl Flin predviđeni su da budu ministar domovinske bezbednosti, ministar odbrane i predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost. Niko od te trojice nije član Trampove Republikanske partije.
U vidu za nameštenja je još popričan broj biznismena, donatora i visokih oficira. Pojedinim analitičarima se čini da dominiraju kadrovi sa iskustvom iz Generalštaba i finansijskog giganta Goldman Saks, pa najavljeni kabinet krste kao GG.
Makar i nehotično, pomenuti sastav se ispoljava kao kombinacija tri faktora: vojne i finansijske moći kao stožera sistema i na unutrašnjem i na spoljnom planu, uz novitet – izrazitog individualizma, ličnog ukusa u probiranju saradnika. Tramp je, prema nekim tumačenjima, generale uvrstio u tim jer vojska uživa znatno veću popularnost od političara, pa u njeni prestižni predstavnici podupiru legitimitet, a elitu biznisa jer i sam njoj pripada i kao takav više veruje u poslovne nego u ideološke aranžmane.
Nije isključeno da se pritom, bar delimično, oslonio na intuiciju, kojoj daje prednost nad čitanjem “dugačkih i dosadnih referata”. A svakako mu je jedan od kriterijuma bio posvećenost kandidata da gde god stignu ospore zaostavštinu predsednika Baraka Obame i na unutrašnjem i na spoljnom planu.
I generala i milionera bivalo je i ranije u američkoj administraciji na visokim položajima, ali ih je sada, računaju poznavaoci, više nego obično. Neki slute da se nazire kombinacija – “vojne hunte” i “plutokratije”, kakva se svojevremeno praktikovala u desničarskim diktaturama Latinske Amerike.
Takve teze su, naravno, preterane jer je Amerika razrađena demokratija. Više bi, čini se, da skrenu pažnju na rast uloge novca i tzv. vojno-industrijskog kompleksa u političkom odlučivanju.
Kao upozorenje delovala je i titula ličnosti godine, koju je Tajm dao Trampu. Jer, navedeno je da ju je dobio kao “predsednik razjedinjenih američkih država”.
Razjedinjenost ne prestaje. Opet, uz povećano učešće aktera izvan klasične politike.
Upravo se vodi istraga povodom nalaza CIA da se Rusija umešala u tok predsedničkih izbora kako bi pomogla pobedi Trampa, što je on nazvao “smešnom” insinuacijom. Prethodno su ruski hakeri optuženi za dostavljanje Vikiliksu prepiske iz štaba Demokratske partije, a potom je, samo nekoliko dana pre otvaranja birališta, FBI pokrenuo istragu o spornim komunikacijama Hilari Klinton.
Krajnje uprošćeno, ispada da je FBI pomogao Trampu, a da mu CIA sada zagorčava preuzimanje najviše dužnosti. Stvari ni izbliza nisu tako jednostavne.
Ankete pokazuju da u sastavljanju prvog kabineta Tramp uživa znatno manju podršku od one koja je davana četvorici njegovih prethodnika. To ga neće omesti, kao što mu nije štetilo ni to što je dobio dva i po miliona manje glasova na izborima, jer je na njima ipak pobedio zahvaljujući specifičnom elektorskom sistemu.
On je, svakako, atipičan slučaj. Prvi je izabrani predsednik koji nikad prethodno nije bio zaposlen ni u jednoj javnoj službi. Sada hoće da dokaže da je njegov izuzetak zarazan i da okružen ljudima sa istom manjkavošću može da promeni i Vašington, i Ameriku, i svet.
Njegov eksperiment, politika s manjkom klasičnih političara, mogao bi da uđe u neke anale. Zasad izvesno samo u – Ginisovu knjigu bizarnih poduhvata.
Pogledaj vesti o: Donald Tramp
