Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Jun.2017, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Atmosfera kao afera
Posle niza nadimaka koji “nisu za štampu”, američki predsednik je dobio jedan prigodan – Uragan Tramp. Sticajem okolnosti, i sam mu je doprineo jer je odluku o odustajanju od globalnog dogovora za poboljšanje klime objavio 1. juna, kada zvanično u Americi počinje sezona uragana, od kojih će četvrti poneti baš naziv Don (skraćenica od Donald).
Nadimak mu je ipak nadenut više zbog ispoljene sličnosti njegove politike s pustošnom nepogodom. Odustajanjem od Pariskog >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << sporazuma o smanjivanju efekta staklene bašte, Donald Tramp se poneo kao “slon (koji je simbol njegove Republikanske partije) u staklenoj bašti”. Pokvario je, pritom, i klimu u međunarodnim odnosima i tako lično podržao nalaze, s kojima se inače ne slaže, da neobuzdano čovekovo delovanje zaista šteti svemu živom.
S obzirom na činjenicu da je klimatski pakt, sklopljen pre godinu i po dana, vrlo fleksibilan plan za smanjivanje zagađivanja vazduha, bez propisivanja kaznenih mera, prilično je nejasno zašto je šef Bele kuće osetio potrebu da mu, poput Bregzita u EU, lupi “Tregzit”. I da tako SAD svrsta uz nepodobne joj režime Sirije i Nikaragve, koji jedini nisu potpisali pariski dokument.
Trampov potez liči na prvi sektorski, ali dalekosežni auto-prevrat u novijoj istoriji. Sa liderske pozicije, u ovoj oblasti – izdejstvovane u mandatu Baraka Obame – Ameriku je sveo na minornu opoziciju i takoreći izolaciju. Povukao je potpis sa akta koji je parafiralo više od 190 zemalja i već ga ratifikovalo njih oko 150, ostajući usamljen i među glavnim zapadnim partnerima, koji posle razlaza na samitu na Siciliji govore da je Grupa 7 zapravo Grupa 6 (bez SAD).
“Učinimo našu planetu ponovo velikom” – poklič je novog francuskog predsednika Emanuela Makrona, uz koji se svrstava praktično ceo svet, u vidu otpora Trampovom predizbornom sloganu “Učinimo Ameriku ponovo velikom”, za koji se ovom prilikom ispostavilo da računa sa smanjivanjem globalnog interesa. Kritike postupka šefa Bele kuće stižu praktično sa svih strana (uz primetnu uzdržanost Vladimira Putina, u stilu “šta da se priča kad je odluka doneta”).
Trampova spoljna politika kao je sračunata da Amerika izgubi što više prijatelja u svetu – komentariše kolumnista Vašington posta Robert Semjuelson. Imamo prvog postracionalnog predsednika koji odbacuje naučne nalaze o klimatskim promenama i daje prednost alternativnim faktima nad činjenicama zasnovanim na dokazima, nadovezuje se uticajni ekonomista Lorens Samers.
Prema dostupnim izveštajima, Trampa je od ekološkog i diplomatskog zastranjivanja odgovaralo i par njegovih miljenika – kći Ivanka i njen muž Džared Kušner. Pristao je i da mu savetnički tim protestno napuste čelnici moćnih firmi kao što su Tesla motors i Volt Dizni. Otpor mu pruža i više saveznih država, na čelu s moćnom Kalifornijom, pa se nagoveštava i da će Amerika ispunjavati pariski dogovor nezavisno od njegovih naloga, za šta se zalaže i većina anketiranih građana.
Iz Bele kuće se trude da umanje mane predsednikovog kursa. Objašnjavaju da i on priznaje da se klima menja, ali da želi da izdejstvuje povoljniji tretman za svoju zemlju koja je, po njemu, u sporazumu potčinjena tuđim interesima.
Interese protivne Americi nalazi i njujorški ekspert Džefri Saks, ali unutar nje. Prema njegovom mišljenju, tamošnja politika je podvrgnuta interesima moćnih korporacija, među kojima su i veliki zagađivači. Nobelovac Džozef Stiglic smatra i da svet treba da joj zavede vanredne dažbine na robu proizvedenu nepoštovanjem standarda o smanjivanju zagađivanja atmosfere.
Atmosfera je, reklo bi se, postala nešto kao globalna afera i poligon za nadmetanje interesnih sfera. Sa mnogo strateškog dima, gušćeg i od onog zbog kojeg se poodavno zabranjuje pušenje.
Istraživanja upozoravaju na vezu između klimatskih lomova i klasičnih ratova. Po tim nalazima, oružani sukobi poput bliskoistočnih dobrim delom su proistekli iz surovosti neba i jalovosti zemlje, odakle spas traži i talas migranata.
Afere oko atmosfere mogle bi da dovedu i do poželjnijih rezultata od “dimnog rata”. Na primer, da svet najzad shvati da nije sve u samostalnom odlučivanju, čak ni kad je reč u supersili, već da je neophodna široka saradnja kako bi se izašlo na kraj sa opasnostima koje ne poznanju granice, poput – pregrevanja planete, terorizma, širenja oružja za masovno uništavanje, organizovanog kriminala.
Obrisi nečega što bi se nazvalo Trampova doktrina naziru se pak u tezama koje su objavili njegovi bliski saradnici. Prema njihovom mišljenju, svet nije globalna zajednica već arena gde se države, nevladine organizacije i biznis nadmeću za prevagu sopstvenih interesa.
Delimično je tako odvajkada. Ali, sada se pouzdano zna da tako nešto ne važi za očuvanje sve uzdrmanije atmosfere i planete u celini. Za njihovo održavanje potrebno je ono čega u drugim sferama života nema – jedinstvo. Minimalni konsenzus o minimumu zajedničkih ciljeva potreban je i za održavanje svake zemlje, a kamoli jedine nam Zemlje.
.jpg)
