Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Mar.2016, 06:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FT: Tramp, Orban i veliki zidovi Zapada

"Srušite ovaj zid", zahtevao je Ronald Regan u Berlinu 1987. godine. "Sagradite zid" zahteva Donald Tramp, čovek koji namerava da preuzme Reganovu stranku, tako što će osvojiti kandidaturu republikanaca za mesto predsednika SAD u 2016. godini.

Dok u Americi još traje debata o Trampovom zahtevu za "velikim, velikim zidom" na granici s Meksikom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Evropa je već započela izgradnju zida. Panika koja je u EU nastala usled migrantske krize, vodi umnožavanju novih fizičkih barijera i provera u Evropi, kako bi se sprečio prolazak potencijalnih izbeglica.

Ponovo se događa bolna istorijska ironija. Prvo probijanje "čelične zavese" dogodilo se u leto 1989, kada je Vlada Mađarske uklonila bodljikavu žicu na granici s Austrijom. To je pokrenulo događaje koji su nekoliko meseci kasnije, kulminirali padom Berlinskog zida.

Četvrt veka kasnije, Mađarska je ponovo postala pokretač događaja, ali u suprotnom smeru. Kada je mađarski premijer Viktor Orban prošlog leta podigao ogradu od bodljikave žice na granici svoje zemlje, kako bi zadržao potencijalne izbeglice, mnogi su bili protiv njega. Nekoliko meseci kasnije, ograda u Orbanovom stilu podignuta je duž grčko-makedonske granice, a granična kontrola pojačana je u celoj Evropi.

Putovanje od Regana do Trampa – od rušenja ka podizanju zidova – mnogo govori o putovanju Zapada od poverenja ka strahu, u poslednjih 30 godina. Postoji mnogo razloga za postavljanje zahteva da se uspostave nove barijere između Zapada i Istoka. Najočigledniji i najdirektniji uzrok jeste strah od masovne imigracije iz zemalja koje su nekada nazivane Trećim svetom. Ali, pored toga, postoji gubitak poverenja u sposobnost Zapada da uspešno komunicira sa spoljašnjim svetom.

Čak i pre migrantske krize, političke stranke koje su bile protivnici imigranata, bile su u usponu širom Evrope. Skoro je sigurno da će one dodatno ojačati usled postojeće panike. Ekstremna desnica u Evropi, već proslavlja uspon g. Trampa s druge strane Atlantika. Žan-Mari le Pen, osnivač Francuskog nacionalnog fronta, nedavno je na Tviteru postavio izjavu: "Da sam Amerikanac, glasao bih za Donalda Trampa – neka Bog bude uz njega". Brige u vezi s imigracijom iz muslimanskog sveta i terorizmom u Evropi i SAD, povezani su i dovedeni do ekstremnih granica Trampovom kampanjom koja propagira privremenu zabranu ulaska svih muslimana u SAD.

Osim straha od masovne migracije, urušile su se i neke ideje u vezi s komunikacijom Zapada s ostatkom sveta, još od vremena hladnog rata. Prvi princip jeste promocija "globalizovane" ekonomije uklanjanjem barijera za trgovinu i investicije. Drugi je volja da se razmatra strana vojna intervencija na problematičnim tačkama u svetu.

Te dve ideje, globalizacija i liberalni intervencionizam, indirektno su povezane. Često se govori kako je najbolje rešenje za siromaštvo i nestabilnost nezapadnog sveta, uvek bilo (i dalje jeste) u ekonomskom rastu putem povećane trgovine i investicija. Ali nakon pada Berlinskog zida, zapadne sile postale su spremnije da razmatraju opciju vojnih intervencija kako bi "stabilizovale" države i regione gde postoje problemi i koje su se pokazale neprobojnima za globalizaciju – od Balkana, preko Afrike, do Avganistana.

Nakon 25 godina vladavine, gde su sprovođeni takvi politički eksperimenti, zapadni birači, ipak, postaju sve skeptičniji i u pogledu globalizacije i liberalnog intervencionizma. Posle ratova u Avganistanu i Iraku, opala je želja za daljim većim vojnim intervencijama Zapada na Bliskom istoku. Svi republikanski kandidati u predsedničkoj trci, spremni su da predsedniku Baraku Obami zamere zbog „slabosti" u Siriji, ali niko nije spreman da pošalje kopnene trupe. Na sličan način, u Evropi postoji zebnja zbog dolaska sirijskih izbeglica, ali ne postoji diskusija o slanju trupa za okončanje sukoba koji uslovljava njihovo nadiranje.

Novi trgovački sporazumi polako gube popularnost. Četiri godine nakon pada Berlinskog zida, predsednik Bil Klinton potpisao je Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini s Meksikom i Kanadom. Sada g. Tramp predlaže da se ne samo izgradi zid duž granice s Meksikom već i da se proizvođačima iz SAD koji imaju sedište u Meksiku, nametnu nove, visoke carine. Čak i Hilari Klinton, kandidatkinja demokrata, spominje protekcionizam u svojoj kampanji.

Dok političke vođe u EU govore kako se slažu s tim da se o novom trgovinskom poretku pregovara sa SAD, evropska levica već mobiliše javnost protiv te ideje. Čak i dragoceno unutrašnje tržište Evrope sad može biti ugroženo ponovnim uspostavljanjem graničnih kontrola u okviru granica EU, slobodne Šengen zone.

Posmatrano iz ugla SAD ili EU, problemi Bliskog Istoka, Afrike ili Centralne Amerike deluju sve više zastrašujuće i nerešivo. Ako ni trgovina, ni vojna intervencija ne mogu postići uspeh u stvaranju prosperiteta i reda, povećava se iskušenje za stvaranjem fizičkih barijera koje će usloviti izolaciju od ostatka sveta.

Političari u EU i SAD nastaviće da zastupaju stav prema kojem izgradnja barijera nije rešenje za probleme Zapada ili sveta kao celine. Ali postoji opasnost da shvate kako su birači prestali da ih slušaju.

Prevela Bosiljka Vukov

Autorsko pravo The Financial Times Limited 2016

(c) 2016 The Financial Times Limited

Ovaj tekst objavljujemo u okviru saradnje Radio televizije Vojvodine i londonskog Financial Timesa

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...