Izvor: Vesti-online.com, 18.Maj.2018, 16:03

Od Fajnal fora 18 miliona evra

Od Fajnal fora 18 miliona evra

Predstoji nova letnja sezona i iako se u Srbiji teško živi, dobar deo građana izvrne džepove za malo sunca i mora. Sa druge strane, iz godine u godinu i Srbija je sve privlačnija stranim turistima, i to uglavnom prestonica, kako za brodove koji krstare Dunavom, tako i za takozvani siti-brejk turizam, te u Srbiju mnogi dolaze u vreme određenih manifestacija, od dočeka Nove godine na gradskim trgovima, preko festivala Egzit, pa do Drinske regate, na primer. Sledi nam i vanredni događaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << od kojeg će Beograd lepo zaraditi.

- Fajnal for Evrolige je najveći košarkaški događaj na svetu ove godine, ako se izuzme NBA, ali i jedan od najvećih sportskih događaja ove godine, posle Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji - kaže gradski menadžer Goran Vesić za "Politiku".

Od petka do nedelje, u Štark areni, četiri kluba boriće se za naziv najboljeg na kontinentu, šampion Fenerbahče (Turska), CSKA (Rusija), Real (Španija) i Žalgiris (Litvanija).

- Fajnal for će biti direktno prenošen u više od 200 zemalja, nekoliko stotina miliona ljudi će u raznim fazama gledati utakmice, svuda će se videti da je to u Beogradu, videće se naši promotivni spotovi. To je dobro za razvoj turizma, ali i za investicije - objašnjava Vesić.

Kako kaže, povodom Fajnal fora, očekuje se oko 15.000 turista - uglavnom iz Turske, Španije, Rusije i Litvanije.

- Nije nam bilo skupo da platimo "ulaznicu" 2,25 miliona evra jer samo od prodaje loža grad će imati milion evra, a tu je i porez na šest miliona evra koliko je Evroligin prihod od prodaje ulaznica - navodi gradski menadžer.

Prema njegovim rečima, prosek boravka turista u Beogradu je četiri noćenja, pa kad se to pomnoži sa 15.000 turista koliko ih se očekuje - to je ukupno 60.000 noćenja.

- Ako to pomnožite sa 300 evra, koliko prosečni turista ostavi u Beogradu, dobićete 18 miliona evra. Ovaj iznos će se u Beograd sliti najdirektnije. To, naravno, neće sve otići gradu Beogradu, ali će zaraditi hoteli, kafići, šoping molovi, turistički vodiči - kaže Vesić.

U narednih deset godina 282 miliona domaćinstava planiraće bar jedno putovanje u inostranstvo sa daleko većim izdvajanjima, a glavni gosti Srbije biće Kinezi, Rusi i Brazilci, pokazuju rezultati istraživanja kompanije Viza na osnovu prometa njihovim karticama.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije, samo u prošloj godini Srbiju je posetilo 45 odsto više kineskih turista nego 2014, a ovde su provodili u proseku 2,3 dana. Ruski turisti, kojih je bilo 41.623, provodili su najviše vremena u našoj zemlji, prosečno 3,1 dan.

Srbija je u 2017. godini imala najveći rast turizma u regionu jugoistočne Evrope i Mediterana, sa ostvarenim deviznim prilivom od milijardu i dvesta miliona dolara. U trci za izbor najboljih destinacija u turizmu jugoistočne Evrope i Mediterana za 2017. godinu, Beograd je proglašen šampionom poslovnog-biznis turizma sa 800 miliona dolara deviznog priliva, prema proceni stručnog žirija Međunarodne turističke patrole Sacen Internešenel.

S druge strane, Srbi približno i potroše svake godine na putovanja, tačnije oko milijardu dolara. Najpopularnija putovanja su u letnjoj sezoni, a omiljene destinacije su Grčka, Turska i u manjoj meri Crna Gora i Hrvatska. Kad se pogleda potrošnja po glavi stanovnika, građani Srbije godišnje potroše oko 260 evra. Da li je to puno ili malo može se videti tek kad se uporedimo sa evropskim zemljama.

Građani Luksemburga potroše najviše novca na putovanja, u proseku 740 evra po osobi, poredeći sa ostalim zemljama EU, pokazuje istraživanje Eurostata. Nakon njih slede građani Austrije koji tokom odmora za putovanja potroše oko 610 evra, potom Maltežani koji za putovanje i troškove u proseku izdvoje 590 evra.

Grčka 313

Turska 102

Nemačka 66

Italija 56

Crna Gora 48

Hrvatska 41

Austrija 31

Slovenija 26

Francuska 23
Pogledaj vesti o: Doček Nove Godine,   Evroliga,   Košarka

Nastavak na Vesti-online.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vesti-online.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vesti-online.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.