Izvor: Politika, 14.Feb.2013, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakupnina Košutnjaka dinar godišnje, ali unapred
Toliko je za igralište sa devet rupa dugo 2.489 metara plaćao Golf klub Beograd, među čijim osnivačima 1935. su bili predsednik vlade, predsednik Beogradske opštine, ambasadori, ministri...
Pre nešto manje od 10 godina, septembra 2003. na Adi Ciganliji otvoren je golf teren sa 9 rupa i Golf klub Beograd je ponovo rođen, ponovo, jer je nastao i uspešno delovao još uoči Drugog svetskog rata. U posleratnim godinama golf teren u Košutnjaku je pretvoren u igrališta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za masovne sportove i opštenarodno izletište, a sećanje na nekadašnji luksuzni golf klub čuvao je restoran „Golf” smešten u nekadašnju klupsku zgradu...
Inicijator osnivanja golf kluba u glavnom gradu bio je dr Slavko Grujić, bivši poslanik u Vašingtonu. Svoju ideju obznanio je 20. januara 1935. godine, a već 16. marta održan je osnivački sastanak Golf kluba Beograd na kom je izabran i Izvršni odbor u koji su, pred dr Grujića, izabrani Vojislav Antonijević i Žika Ilić, a budući da golf kluba nema bez golf terena odlučeno je da se on što hitnije izgradi.
Zbog toga su osnivači, potpisani na osnivačkom aktu sledećim redosledom – dr Milan Stojadinović, predsednik vlade, Vlada Ilić, predsednik Beogradske opštine i predsednik Trgovinske komore, Tihomir Panić, industrijalac i trgovac, Vaso Knežević, Žika Ilić, dr Slavko Grujić, dr Božidar Purić, šef Političkog odeljenja Ministarstava Kraljevine SHS, Vojislav Antonijević, bivši ambasador u Vašingtonu, Boža Banac, brodovlasnik iz Londona, ing Nikodije Bogdanović, potonji predsednik Udruženja rezervnih oficira i ratnika – naložili izvršnom odboru da „umole jednom pretstavkom” Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda na novčano pomogne prve radove. Njihov zadatak je bio i da podnesu molbu Odboru za ulepšavanje i pošumljavanje Beograda za ustupanje terena u Košutnjaku, da sa Upravom vodovoda reši pitanje snabdevanja terena potrebnom količinom vode, da trasiraju igralište sa devet rupa, da pripreme plan zgrade golf kluba i da sastave klupska pravila i obezbede njihovo prihvatanje.
Kada su na spisku osnivača predsednik vlade, gradonačelnik, industrijalci, trcgovci i ambasadori, nadležni organi su rado prihvatali sve zahteve golfera, pa je Golf klub Beograd dobio traženo zemljište u zakup na 50 godina, s tim što je godišnju zakupninu od 1 dinar godišnje „morao unapred uplaćivati”!
U Košutnjaku, na prostoru od Nemačkog ratnog groblja do današnjeg Pionirskog grada, po projektu londonske firme „Džejms Karter end ko” izgrađen je za samo 180 dana teren sa 9 rupa (ukupna dužina 2.489 m), a klupska zgrada po projektu Aleksandra M. Đorđevića građena je od maja do novembra 1936. Igralište Golf kluba Beograd je svečano otvoreno već na Duhove, 31. maja 1936. pošto je u njih uloženo 284.811,07 dinara (igradnja klupske zgrade koštala je 542.379,40 dinara).
„Posle futbala, tenisa, vaterpola, ping-ponga, jedriličarstva, volejbola i bejzbola, u Beogradu se igra i golf, najotmeniji sport. Od svih evropskih prestonica, izuzev Tirane, Beograd je dobio poslednji golf igralište”.
Prvi udarac izveo je pokrovitelj kluba knez namesnik Pavle i rekao: „Igralište je otvoreno”...
Od marta 1935. na čelu kluba bili su predsednik dr Slavko Grujić, potpredsednik Vlada Ilić i sekretar Žika Ilić, klupskim pravilima su određene klupske boje (plavo-crvena) i kategorije članstva. Osnivači i dobrotvori su morali da plate ulog od 20.000 dinara, utemeljivači 10.000, redovni članovi-igrače 1.200, a članovi-neigrači i juniori 600 dinara.
Od 1935. do 1940. klub je imao ukupno 225 članova, a najviše je bilo članova-igrača – 149. Među članovima bili su i književnici Milan Rakić i Ivo Andrić, prof dr Jakov Hlitčijev, arhitekta Bogdan Nestorović i Aleksandar Vidaković, saradnik „Politike” koji je postizao i odlične rezultate, a klub je imao i svog profesionalnog igrača – Ivana Radolovića, koji je 1936. došao iz maksimirskog golf kluba i koji je u Košutnjaku držao časove golfa (jedan sat 40 dinara), brinuo se o terenima i prodavao opremu za golf.
Golf klub Beograd je uspešno poslovao. Već 1939. otplatio je dug od 70.000 dinara za izgradnju klupske zgrade, a prihodovao je od donacija, članarina upisnina na turnirima, korišćenja terena (za „nečlanove”), restorana, bara, garderobe, čak i prodaje sena. Tako se za korišćenje terena plaćalo 50 dinara dnevno, a usluge „kedija”, dečaka koji nose pribor, 6 dinara za obilazak devet rupa a za „dva kruga”, odnosno 18 rupa, 10 dinara...
Prvo zvanično klupsko takmičenje održano je 6. juna 1937. i u glavnoj grupi pobedio je sekretar američkog poslanstva Čarls Rid, dok je 29. septembra 1940. održano održano poslednje takmičenje na kojem je najuspešniji bio izvesni G. Šelens. Najuspešnija golferka u tom periodu bila gđa Mileran, očigledno Francuskinja, a u domaćoj konkurenciji prednjačile su Emilija Ilić, Augusta Stojadinović i Jara Ribnikar, supruga direktora „Politike” Vladislava Ribnikara...
----------------------------------------------
Na Cetinju se golf igrao još 1906.
Naslednici nekadašnjih beogradskih golfera često navode da su Golf klub Beograd i igralište u Košutnjaku bili prvi na tlu tadašnje Jugoslavije, međutim Zagreb je još 1927. dobio golf klub, koji je na završetak igrališta u Maksimiru čekao do 1931. Istoričarima sporta na tlu nekadašnje Jugoslavije iz vida je potpuno promakla činjenica i da je na Cetinju još 1906. otvoren golf klub. Prvi udarac izvela je kneginja prestolonaslednica Milica, o čemu je 8. jula 1906. izvestio „Glas Crnogorca”.
Živko Baljkas
objavljeno: 15.02.2013.
Pogledaj vesti o: Ada
.jpg)
