Izvor: B92, 13.Dec.2012, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaduživanje države - evro ili dinar
Beograd -- Zadužujući se u evrima, država smanjuje ponudu evra na domaćem tržištu i slabi domaću valutu izazivajući cenovne šokove i inflaciju.
Istovremeno, pozajmljivanjem dinara podiže kamatne stope po kojima privreda i građani zajme novac i firmama smanjuje mogućnost da dođu do novca. Šta je onda rešenje?
Ako nastavi da se zadužuje u evrima država bi lako mogla da upadne u dužničko ropstvo poput >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Grčke.
Ako, pak, pojača pozajmljivanje u dinarima, privreda bi mogla da ostane bez sredstava za rad, a država „preigrana“ zbog ekstremno visokih kamata.
Da li nas ministar finansija Mlađan Dinkić, koji najavljuje intenzivnije emitovanje evro obveznica, približava krizi otplate javnog duga prepuštajući našu sudbinu strancima ili će nas njegova logika spasiti „zelenaških“ kamata koje država plaća kada emituje dinarske obveznice? Jedinstvenog rešenja nema, izuzev najprostije, ali malo primenljive logike koja kaže “prestanite da se zadužujete“.
"Najbolje je pod hitno smanjivati deficit i to kroz kresanje rashoda. Povećanje poreza je iscrpljeno, a svako dalje zaduživanje rizično. Dug privatnog i javnog sektora prema inostranstvu je 80 odsto bruto domaćeg proizvoda i to bi moglo da izazove velike šokove kad stigne na naplatu“, kaže za Novi magazin profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Što se države tiče, ona se uglavnom (80 odsto) zadužila u evrima, baš kao i većina građana. Za razliku od građana koji imaju privatni problem da plate rate u evrima, budući da su im primanja u dinarima, situacija sa državom mnogo je ozbiljnija i tiče se svih nas. Naime, za plaćanje kamata za izdate evroobveznice ili plaćanje rata za pozajmljene kredite u inostranstvu država mora da kupi evre, što na domaćem tržištu automatski znači poskupljenje evropske valute i pad dinara.
"To znači i cenovne šokove i povećanje inflacije. Za domaće tržište koje je ekstremno evroizovano, emitovanje evroobveznica nosi ogroman valutni rizik koji se na kraju preliva na privredu od koje svi živimo“, smatra Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta.
Živković sugeriše da bi se za koju godinu moglo ispostaviti da je jeftinije zaduživanje u inostranstvu samo - varka. Poređenja radi, država je nedavno na inostranom tržištu prodala petogodišnje evroobveznice u vrednosti od 750 miliona dolara po kamati od 5,25 odsto godišnje. Prethodno su emitovane dinarske obveznice sa istim rokom dospeća, ali sa kamatom od 15 odsto.
"Šta ako za pet godina dinar bude recimo 200 ili 300 za jedan evro. Da li smo se i u tom slučaju jeftinije zadužili u inostranstvu“, pita profesor Živković i dodaje da dinarske obveznice nose neuporedivo manji rizik.
Profesor Arsić se slaže sa ovom konstatacijom, ali upozorava na efekat istiskivanja privrede sa tržišta u situacijama kada se država zadužuje na domaćem tržištu.
"Država plaća ogromne kamate, a kupci obveznica uglavnom su banke. Njima se mnogo više isplati da dobijaju godišnje prinose od 15 odsto kod države koja je sigurna nego da pozajmljuju novac preduzećima. Istiskivanje privrede sa tržišta koje podstiče država emitovanjem svojih hartija prisutno je u Srbiji već neko vreme i trebalo bi ga što pre zaustaviti“, veruje Arsić.
"Devizne obveznice su bolje rešenje kada nema kursnih rizika i kada postoji dovoljna ponuda deviza da se obaveze mogu servisirati bez velikih problema, bilo da je u pitanju plaćanje kamata po istim ili pak periodično vraćanje dugova po osnovu emitovanih obveznica. S druge strane, rast javnog duga države će biti velika prepreka privrednog razvoja jer će budžet biti prenapregnut”
U to je ubeđen i ekonomista Dragovan Milićević, koji uočava valutni rizik kod evroobveznice, ali smatra da je on za privredu „manje zlo“ od zatvaranja banaka za preduzeća.
"Umesto da novac plasiraju preduzećima, banke sada ulažu u državne hartije od vrednosti. Uz to, kamata koju država plaća smatra se nerizičnom, a ona je u proseku 15 odsto. Pa kako će onda preduzeće da dobije kredit po ceni manjoj od 25 odsto, što je zaista preskupo. A to je kamata koju diktira država“, poručuje Milićević.
Činjenica je, međutim, da i pored „povike“ na banke da novac sve teže daju preduzećima krijući se u „sigurnoj luci“ kakve su državne obveznice, iste te banke tek devet odsto kapitala plasirale su u hartije od vrednosti. U trećem kvartalu preduzećima je odobreno pet odsto više zajmova nego u drugom tromesečju.
"Oko 72 odsto svih zajmova banke su dale privrednicima i preduzetnicima i teza da više novca ulažu u obveznice nego u zajmove privredi nije tačna. S druge strane, ulaganja u hartije od vrednosti su sigurna i ne podležu izdvajanju obavezne rezerve“, objašnjava Veroljub Dugalić.
Podseća da je pre „saniranja“ problema u Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine više od petine (24 odsto) pozajmljenog novca privredi bilo problematično. Dugalić je uveren da je najveći deo tih zajmova bio u pomenute dve banke, zbog čega će i novi podaci o kašnjenju u otplati biti bolji. Hoće li oni osnažiti banke da više posluju sa privredom?
"Ovde je reč o zameni teza. Nije posao banaka da kreditiraju državu već privredu, ali je sve manje preduzeća koja taj isti kredit mogu da vrate. Zbog toga je prirodno što dolazi do seljenja plasmana iz privrede ka državi i to nije samo slučaj Srbije, već i regiona i Evrope“, kaže u razgovoru za Novi magazin Bojan Lečić, direktor Sektora trezora u Banci Intesi.
Profesor Živković rešenje vidi u kreiranju dinarske obveznice koja bi delom bila vezana za kurs dinara, a delom za inflaciju, ali priznaje da je kreiranje ove „idealne obveznice“ mukotrpan posao u našim uslovima.
"Zamislite da je država, na primer, pre deset godina emitovala desetogodišnju obveznicu i vezala je za inflaciju koja je u proseku bila oko devet odsto i rasla mnogo brže nego što je padao dinar. Platili bismo ogromne kamate i zato je obveznicu za koju verujem da bi bila najbolje rešenje teško kreirati. Ona zahteva nešto stabilnije uslove, poput niske inflacije i stabilnog kursa“, navodi Živković.
Potpuno iste uslove na tržištu Milićević pominje kao idealne za intenzivnije emitovanje evroobveznica.
“Devizne obveznice su bolje rešenje kada nema kursnih rizika i kada postoji dovoljna ponuda deviza da se obaveze mogu servisirati bez velikih problema, bilo da je u pitanju plaćanje kamata po istim ili pak periodično vraćanje dugova po osnovu emitovanih obveznica. S druge strane, rast javnog duga države će biti velika prepreka privrednog razvoja jer će budžet biti prenapregnut”, kaže Milićević.
TABELA:
Godina Javni dug u milijardama evra
2008. 8,78
2009. 9,84
2010. 12,15
2011. 14,46
oktobar 2012. 16,59
*Javni dug je 2000. godine bio 14,16 milijardi evra i od tada je smanjivan sve do 2008. godine kada je bio najniži, da bi od 2009. godine ponovo počeo da raste
Troškovi za kamate
Godina Iznos u milionima evra
2011. 420
2012. 670
2013. 900
2014. projekcija 1.200
2015. projekcija 1.600
2016. projekcija 2.100-2.200
*Izvor: makroekonomija.org
Pogledaj vesti o: Dinar
.jpg)
