Izvor: Politika, 14.Maj.2015, 13:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U novoj TV Reviji u petak, 15. maja, čitajte:
MOJ TV KOMENTAR: Radoman Kanjevac, književnik i novinar
Negujmo srpski jezik
...Programi su puni jeftinih „zanimljivosti“ skinutih sa Jutjuba, koje nepotrebno troše naše dragoceno vreme. U nečasnoj borbi za svaki dinar čak i ozbiljne televizije posežu za jeftinim programskim rešenjima u kojima, sa navodno ironičnim odnosom prema stvarnosti, promovišu estradni polusvet, u zemlji u kojoj najveća estradna zvezda češće nastupa u Palati pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nego u koncertnim dvoranama.
Od inostranih uzora naše televizije, nažalost, ne preuzimaju samo formate, vizuelni identitet i način govora nego i jezik. Fascinirani statističkim podacima i uvereni da je važnije ono što piše na internetu od onoga što vide sopstvenim očima, naši sportski reporteri najčešće kažu „start meča“ umesto „početak utakmice“, asistencija“ umesto „dodavanje“, „rival“ umesto „protivnik“.
U balkanskoj kablovskoj ponudi sveprisutna, ozbiljna i profesionalna hrvatska televizija uticala je da srpske televizijske programe preplave i brojni izrazi iz zapadnih delova regiona. Poslednjih godina u Beogradu se ne poklanja nego se samo „daruje“, saobraćajne nesreće su masovno postale „nezgode“, naslovne strane su postale „naslovnice“, podrška je u najvećem broju slučajeva „potpora“, a umesto obožavalaca i pronalazača masovno se pojavljuju „obožavatelji“ i „izumitelji“. Ono što je nekad bilo izvođenje pesme, u srpskim rijaliti programima postalo je „izvedba“, nije mali broj voditelja koje je nešto „ponukalo“ umesto da ih podstakne, na muzičkim festivalima glasovi se ne sabiraju nego „zbrajaju“, čak je i omladina u nekim programima postala „mladež“.
Podražavanje inostranih televizija i nekritičko preuzimanje izraza i fraza iz drugih jezika nije samo pokazatelj nebrige za sopstveni jezik, nego često i nedostatak elementarne pismenosti i kulture. Neke naše televizije su, poslednjih godina, postale kreatori neukusa, rasadnici loših navika i prave male oaze nepismenosti. Gledajući takve programe naša deca se uče nepismenosti i kvare sopstveni ukus. Te greške se kasnije multiplikuju u milionima SMS poruka, u kojima dobar deo korisnika mobilnih telefona „da li“ piše spojeno, a „neću“ odvojeno. Možda je novi zakon o elektronskim medijima trebalo, u svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, da uvede obaveznog lektora koji bi redigovao nepismene poruke gledalaca i tekstove novinara koji tokom školovanja nisu naučili osnovna pravila izražavanja na sopstvenom jeziku...
-------------------------------------------------
LIČNOSTI: Miodrag Krivokapić
Glumcu je partner - svetinja
…Bio sam pre neki dan kod brata u bolnici, a sestre mole da se slikaju sa mnom, gledaju seriju „Kud puklo da puklo” koju zovu sapunicom, ali ja mislim da je ona mnogo više od toga. Ona je slika socijalnih prelamanja u društvu danas, ona je i metafora za vlast... Borba za vlast je svuda prisutna, od porodice nadalje. Ima kod Servantesa u ’Don Kihotu’ jedna rečenica kada Sančo Pansa kaže: ’Lepo je kad se zapoveda, makar i nad govedima’.”
Miodrag Krivokapić, Crnogorac poreklom, rođen u Peći gde je završio gimnaziju, rodni grad je napustio 1972/73. kada je otac otišao u penziju. Posle toga, u Peći je bio samo jednom:
„Gostovao sam sa predstavom ’Hasanaginica’ Kruševačkog narodnog pozorišta. Zapravo, trebalo je da gostujemo u Prištini, a ja to nisam želeo jer sam tamo studirao pravo i nisam imao baš najlepše uspomene. Rekao sam da ću ići u Prištinu ako igramo i u Peći. Bio sam razočaran tim boravkom u rodnom gradu. Ruku na srce, ja sam jedva čekao da odem iz njega u neki veliki svet, a ko je umeo da vidi, mogao je tada da shvati kuda sve to ide. U sali nije bilo nijednog Albanca, a meni, koji je u tom gradu proveo prvih 20 godina života, sve je bilo jasno. Neki moji drugari i danas sanjaju Slane poljaneoko Peći, deo Prokletija prema Rugovskoj klisuri, na kojima je i leti uvek sneg. Ja ih nikada nisam sanjao.”
-------------------------------------------------
SA NASLOVNE STRANE: Aleksandar Radojčić
Sve dolazi upravo vreme
Mladi glumac koji živi zdravim životom i ima poseban režim ishrane, kojeg se disciplinovano pridržava, imao je retko zadovoljstvo da u dva velika projekta glumi čuvene sportiste: fudbalera Mikicu Arsenijevića Balerinu u „Montevideu...” i Borislava Stankovića, legendarnog jugoslovenskog košarkaša i trenera i dugogodišnjeg generalnog sekretara Međunarodne košarkaške organizacije u filmu Darka Bajića „Bićemo prvaci sveta”.
– Presrećan sam što su mi se spojile dve velike ljubavi: sport i gluma i što sam uživao pet godina na snimanju „Montevidea” i nedavno na snimanju filma o uspesima košarkaške reprezentacije Jugoslavije. Bavljenje sportom daje jednu vrstu discipline i pravi balans sa glumačkim životom. Nama su telo i glas instrumenti koje moramo da negujemo. Prošla su vremena kada se moglo, kako-tako, živeti od pozorišne plate. Danas se mora juriti sa posla na posao, sa snimanja u pozorište i natrag i za to je neophodna kondicija, kaže
-------------------------------------------------
AUTORI: Kad stranci zavole Srbiju
Ranka Jakšić je završila Filološki fakultet u Beogradu, odsek za italijanski jezik i književnost. Radila je kao prevodilac i sudski tumač. Od 1995. u RTS-u prati međunarodne kulturne događaje, predstavlja strane državljane, kulturne institucije, umetnike i diplomate u Srbiji. Urednik je u Dokumentarnoj redakciji, a radila je priloge za emisije „Nedeljno popodne”, „Ambasador u Beogradu”, „Skrivena kamera”, „Nije teško biti fin”, „Ne kao stranac”, „Uz jutarnju kafu”, „Vodič za pravilno zaljubljivanje”, „Stranci u Beogradu”, „Izuzetni”. Piše poeziju.
– Kad prođete novinarski put – kaže – dug dvadeset godina, podvučete crtu, postanete mudriji, izoštrite čula, odbacite trivijalnost i pristupate drugačije junacima priča koje snimate. Postajete zahvalni što imaju poverenja u vas, volite ih zbog hrabrosti i vitalnosti, jer to je esencija života. Slušate ih – ne samo da biste imali dobru priču već da biste nešto naučili o drugima, ali i o – nama.
Ciklus o strancima u našoj zemlji je pokrenut 1. januara 2011. Otvorili su ga Kineskinja Hanš Hansaksi i Englez Piter Ćefi i dosad je nanizana niska od 35 priča...
Pogledaj vesti o: Dinar
.jpg)
