Izvor: Politika, 10.Avg.2011, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tvrđava radi za glumce

Idem korak po korak i brojim svaki dinar, ali verujem da je u smederevskim zidinama naslagana energija koja nam pomaže, kaže direktorka „Tvrđava teatra” Branislava Liješević

Tražili smo priču o slobodi. Francusko pozorište nam je izašlo u susret predstavom čija je središna figura Ikar. To je lik iz grčke mitologije i prvi čovek koji je poželeo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da leti. Ljudi ni danas nisu prestali da sanjaju o slobodi i ostvaruju je na različite načine, kaže Branislava Liješević, direktorka „Tvrđava teatra”, o predstavi „Viseći snovi”, po kojoj je nazvan ovogodišnji festival na Smederevskoj tvrđavi.

Festival ambijentalnog pozorišta počinje danas i trajaće do 20. avgusta u dvorcu despota Đurđa Brankovića, pod vođstvom dugogodišnje direktorke „Grad teatra” u Budvi.

Treća godina festivala biće obeležena prvom festivalskom samostalnom produkcijom – predstavom „Ja sam vetar” u režiji Stevana Bodrože i pomenutom francuskom predstavom koja je nastala u koprodukciji sa „Tvrđava teatrom”.

„Viseći snovi” francuskog teatra nisu nastali na osnovu dramskog dela već naše sugestije da tema bude sloboda. Napravili su priču o potrebi za slobodom kroz storiju o letenju, visećim snovima, oslobađanjem od gravitacije. Odlepljen od tla, čovek se oseća kao ptica, koja je simbolslobode, kaže u razgovoru za naš list Branislava Liješević.

Šta je zlatna nit koja povezuje predstave sa ovogodišnjeg festivala?

Iako predstave na letnjem i ambijentalnom festivalu ne moraju biti jasno povezane, rekla bih da ih spaja savremeni pozorišni izraz. Zlatna nit je i ozbiljnost sa kojom su reditelji prilazili bez obzira da li je reč o mjuziklu, komediji, groteski ili drami. „Ožalošćenu porodicu” smo videli milion puta, ali je ona koju je režirao Andraš Urban i koju ćemo videti na festivalu postavljena sasvim drugačije od svega što ste ranije gledali. Anja Suša u varijaciji Hamleta u „U senci Hamleta” provocira i odrasle a ne samo adolescente, kojima je predstava prvobitno namenjena. „Čarobnjak iz Oza” je mjuzikl, ali sa jasnom porukom.

Da li tvrđava zahteva da se među njenim zidinama odigra spektakl?

Upravo tako. To je monumentalni prostor. Ako hoćete da pored veličanstvenih zidina skrenete pažnju na sebe, morate da priredite spektakl. To je prošle godine uradila trupa iz San Sebastijana sa „Alisom u zemlji čuda”. Na zidinama smo videli nešto poput crno-belog filma. Kada bi svetlost došla do drveća, pomislili biste da ona plešu. Zato i dovodim spektakle. To je čarolija koja može da se doživi samo na tim zidinama.

Koje pozorišne trendove nastojite da pratite?

Pokušavam da ispratim trendove ambijentalnih festivala, a to znači da predstave moraju biti mnogo upečatljivije od onih koje gledamo u pozorištu u sezoni. Ovde važe drugačija pravila, igralo se i na motkama. Glumci moraju da budu ubedljiviji.

Nebojša Bradić najavljuje „Dunavfest” na Beogradskoj tvrđavi. Da niste i vi pokrenuli jedan trend – festivale na tvrđavama?

Volela bih da jesam. Zar ne bi bilo odlično da imamo još festivala koji umetnošću, predstavama i spektaklima oplemenjuju prostor?

Zar se ne pribojavate konkurencije?

Ne, ne mislim da ćemo gušiti jedni druge. Možemo da sarađujemo. Naša ovogodišnja produkcija mogla bi da se sledeće godine igra kod njih.

Da li se preklapate sa Bitefom?

Ne, jer je Bitef odustao od ambijentalnih predstava i prepustio ih naslednicima, a to smo mi. Oni su se vratili u zatvoreni prostor. Pa zar nije lakše nama da dovedemo nekog poput one trupe iz Barselone koja je beogradske zgrade opasivala vatrom i vodom? To je mnogo jednostavnije uraditi u prostoru gde ljudi ne žive, dakle na Smederevskoj tvrđavi.

Šta je festival uradio za imidž Smedereva i u korist lokalne sredine?

– Sada mnogo drugih organizatora traži pristup tvrđavi za svoje manifestacije i festivale. Prema rečima gradonačelnika, ljudi su počeli da cene kulturni i istorijski značaj tvrđave. Veće je i interesovanje turista. Kad god odem tamo čini mi se da vidim i strance, čak Australijance, neke zanimljive ljude koji su u Smederevo došli na biciklima. Kod nas se na otvaranju skupi 10.000 ljudi. Veliki je to pomak u odnosu na uspavanost grada kada nema kulturnih dešavanja.

Šta treba još da uradite da bi „Tvrđava teatar” postao jedan od najboljih festivala u regionu, kako ste sami rekli da ga u budućnosti vidite?

– Krenuli smo baš u vreme ekonomske krize i imali smo samo dve opcije – boriti se ili odustati. Još se borimo. Idemo korak po korak. Prve dve godine smo uvodili struju inameštali sedišta i scenu. Ove godine imamo čak i svoju produkciju. Ja sam u Budvi radila sa milion i 200.000 maraka. Nisam se prebrojavala pa mi je bilo lakše da dovedem koga hoću i nametnem se u regionu. Sada raspolažem sa 14 miliona dinara i još kako brojim svaki dinar! Ne mogu da očekujem da odjednom prikupimo više novca, jer tek treba da dokažemo da vredi ulagati u nas. Ali verujem u to jer osećam da je u zidinama naslagana neka energija koja radi za predstave i glumce.

Jelena Stevanović

objavljeno: 11.08.2011.

Nastavak na Politika...

Šumadija Press: Počinje festival ‘Tvrđava teatar’