Izvor: B92, 06.Mar.2010, 02:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Stabilnost cena važnija od kursa"
Beograd -- Guverner Radovan Jelašić svakim danom suočava se sa sve širim frontom onih koji ga vide kao glavnog krivca za loš život u Srbiji.
Iako tvrde da štedi devizne rezerve umesto da bespoštedno brani dinar, to ga, poručuje on, ne uznemirava mnogo, jer veliki deo tih kritika doživljava kao priznanje da svoj posao dobro radi.
„Ne snosi NBS glavnu odgovornost zbog slabljenja dinara, ali očigledno mnogima odgovara da budemo dežurni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << krivac. Naš glavni zadatak nije odbrana kursa, već stabilnost cena. Ali, strpljiv sam čovek. Doći će dan kada će i ekonomisti, i privrednici i obični građani uvideti da se standard i kupovna moć ne mogu graditi na kreditima i privatizacionim prihodima i da u najvećoj meri zavise od inflacije, a ne od kursa. A inflacija je u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, na godišnjem nivou bila ispod četiri odsto, iako je dinar u poslednjih godinu i po depresirao 25 odsto", kaže on.
Nismo gradili, sve smo pojeli i popili
„Ukupni javni dug je oko 10 milijardi evra, a zaduženost građana 4,3 milijarde. Međutim, brzina zaduživanja je ono što zabrinjava. Prošle godine je iznos novog duga bio nekoliko puta veći od kapitalnih investicija, što je najbolji dokaz da novac nismo uzeli da nešto sagradimo, već da ga ’pojedemo i popijemo’", kaže Jelašić.
On objašnjava da „za ličnu i popularnost NBS ne bi bilo ništa lakše nego da u odbranu kursa ’profućkamo’ pola milijarde evra, i to pozajmljenih sredstava koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito ovde NBS kvari zabavu jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši. Ostajem pri stavu da je najbolje da sredstva uzeta od MMF stoje u deviznim rezervama i nadam se da će se, ipak, čuti glas razuma, koji upozorava da se svi krediti moraju vratiti".
„Ne želim da trošim novac poreskih obveznika u cilju promovisanja sopstvene popularnosti, po principu - jak dinar, popularan guverner - mada znam da mi niko zbog toga neće reći hvala. Eksplicitno intervenisanje bi privremeno ojačalo dinar, ali bi napunilo džepove špekulantima, smanjilo devizne rezerve i pokrenulo još veću špekulaciju protiv dinara", dodaje Jelašić.Jelašić kaže da je jedino što bi NBS nateralo da, ipak, jače interveniše je to da „određeni nivo kursa ugrozi postizanje našeg osnovnog cilja, a to je inflacija od šest odsto do kraja godine. Koji bi to nivo kursa bio ne bih želeo da licitiram".
Govoreći o kretanju kursa dinara, on navodi da „ni reči nema o katastrofi, pošto o takvim scenarijima isključivo pričaju oni koji su se našli na brisanom prostoru, pa idu od političara do političara i tobože brinu o životnom standardu građana, a u stvari samo žele da zaštite svoje visoke marže o kojima bi u tržišnim uslovima moglo samo da se sanja".
"Za poslednja dva meseca imamo manje fluktuacije kursa nego u istom periodu lane. Kurs ne može da klizi u katastrofu ako su, kao što je sada slučaj, devizne rezerve 10,5 milijardi evra i iza svakog dinara stoje tri dinara u devizama", objašnjava on.
Jelašić kaže da snaga dinara zavisi od stranih direktnih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu i makroekonomske politike, „a tu pre svega mislim na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata. Šta će se događati sa kursom pre svega zavisi od toga u kojoj meri ćemo poštovati program dogovoren sa MMF".
On kaže da je sledeće podvlačenje crte u realizaciji dogovora sa MMF u maju. „Tek nas tada očekuje konačna odluka u vezi sa zaradama i penzijama. Ja sam jedan od ključnih zagovornika da Srbiji više novca ne treba. Više novca od MMF-a prosto znači veći pritisak na NBS da se troši pozajmljeno. Nadam se da smo podvukli crtu i da novog zaduživanja neće biti", zaključuje guverner NBS Radovan Jelašić.
Govoreći o mogućem odmrzavanju plata u javnom sektoru, guverner navodi da je „Vlada umesto povećanja PDV odlučila da zamrzne izdatke. Sad se mnogi udaraju u čelo i kažu - pa to je težak put! Tačno, ali sami smo ga birali. Preuzeli smo obavezu da ćemo do 2015. smanjiti udeo zarada u BDP sa 13 na 10 odsto, a penzija sa 10 na osam odsto. Opasno bi bilo ukoliko sada skrenemo sa tog puta".
Banke će početi da spuštaju kamate
„Banke mogu da smanje obaveznu rezervu sa 38 na 25 odsto za kredite u devizama, ako budu više kreditirale, prikupljale više štednje i povećale zaduživanje u inostranstvu. U sledećih 12 meseci to će važiti samo za banke koje budu podržavale kredite iz Vladinog programa. Za ostale će smanjenje početi da važi od februara 2011. Nadam se i da će smanjenje obavezne rezerve doprineti da banke počnu da spuštaju kamate", navodi guverner NBS.
Guverner kaže i da ga više od toga što u Vladi nema jedinstvenog stava oko toga na koji način da se ojača domaća valuta zabrinjava „to što u Vladi nema jedinstvenog kursa u pogledu toga koji model rasta nam treba. Više nije održiva formula: zaduživaćemo se, pa ćemo prodati neko veliko preuzeće i obezbediti par meseci lepog života. Zato se sada udaramo u glavu i pitamo: gde je nestalo 13 milijardi evra privatizacionih prihoda za poslednjih devet godina".
On kaže i da ga više od toga što u Vladi nema jedinstvenog stava oko toga na koji način da se ojača domaća valuta zabrinjava „to što u Vladi nema jedinstvenog kursa u pogledu toga koji model rasta nam treba. Više nije održiva formula: zaduživaćemo se, pa ćemo prodati neko veliko preuzeće i obezbediti par meseci lepog života. Zato se sada udaramo u glavu i pitamo: gde je nestalo 13 milijardi evra privatizacionih prihoda za poslednjih devet godina".
Na pitanje da li bi neka velika privatizacija mogla da obezbedi dugoročniju stabilnost dinara, Jelašić odgovara da se „tu se postavlja pitanje šta bismo uradili sa tim novcem. Ako bismo ga, kao do sada, upumpali u potrošnju, to bi samo dodatno uticalo na inflaciju i povećalo tekući platni deficit. Ako bismo ga iskoristili da prevremeno vratimo neki dug, da uštedimo za isplatu budućih penzija, što je ovde nezamislivo, onda bi to sigurno ojačalo dinar".
On kaže i da „apsulutno" podržava najave ministarke Dragutinović o donošenju paketa mera protiv evroizacije. „Međutim, nerealno je očekivati da se stvari drastično promene preko noći, jer građani ovde isključivo i dalje štede u evrima", kaže on i dodaje da „što više programa koji favorizuju dinar Vlada bude donela, to će deevroizacija biti uspešnija. Pozitivno je i što se sama država prošle godine duplo više zadužila u dinarima nego u evrima. Od ukupnog duga - oko 15 odsto je u dinarima".
