Izvor: S media, 05.Mar.2010, 23:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Branite cene, a ne kurs!

Guverner Radovan Jelašić svakim danom suočava se sa sve širim frontom onih koji ga vide kao glavnog krivca za loš život u Srbiji, jer štedi devizne rezerve umesto da bespoštedno brani dinar. Ali, to ga, poručuje u intervjuu za ”Novosti”, ne uznemirava mnogo, jer veliki deo tih kritika doživljava kao priznanje da svoj posao dobro radi.

- Ne snosi NBS glavnu odgovornost zbog slabljenja dinara, ali očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << mnogima odgovara da budemo dežurni krivac. Naš glavni zadatak nije odbrana kursa, već stabilnost cena. Ali, strpljiv sam čovek. Doći će dan kada će i ekonomisti, i privrednici i obični građani uvideti da se standard i kupovna moć ne mogu graditi na kreditima i privatizacionim prihodima i da u najvećoj meri zavise od inflacije, a ne od kursa. A inflacija je u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine, na godišnjem nivou bila ispod četiri odsto, iako je dinar u poslednjih godinu i po depresirao 25 odsto.

* Kako se lično osećate kada vidite da su se protiv vas ujedinili sindikati i biznismeni, da su sklopili pakt i traže mere?

- Za moju ličnu i popularnost NBS ne bi bilo ništa lakše nego da u odbranu kursa ”profućkamo” pola milijarde evra, i to pozajmljenih sredstava koje ćemo jednog dana morati da vratimo. Očito ovde NBS kvari zabavu jer pozajmljena sredstva ne želi da potroši. Ostajem pri stavu da je najbolje da sredstva uzeta od MMF stoje u deviznim rezervama i nadam se da će se, ipak, čuti glas razuma, koji upozorava da se svi krediti moraju vratiti.

* Kako onda ojačati dinar i ko snosi najveću odgovornost što on svakodnevno slabi?

- Snaga dinara zavisi od stranih direktnih investicija, izvoza, zaduživanja u inostranstvu i makroekonomske politike, a tu pre svega mislim na domaću potrošnju, odnosno visinu penzija i plata. Šta će se događati sa kursom pre svega zavisi od toga u kojoj meri ćemo poštovati program dogovoren sa MMF.

* Iz Vlade se čuju najave o mogućem odmrzavanju plata u javnom sektoru...

- Vlada je umesto povećanja PDV odlučila da zamrzne izdatke. Sad se mnogi udaraju u čelo i kažu - pa to je težak put! Tačno, ali sami smo ga birali. Preuzeli smo obavezu da ćemo do 2015. smanjiti udeo zarada u BDP sa 13 na 10 odsto, a penzija sa 10 na osam odsto. Opasno bi bilo ukoliko sada skrenemo sa tog puta.

* Iako vam najviše zameraju što agresivnije ne intervenišete iz deviznih rezervi...

- Ne želim da trošim novac poreskih obveznika u cilju promovisanja sopstvene popularnosti, po principu - jak dinar, popularan guverner - mada znam da mi niko zbog toga neće reći hvala. Eksplicitno intervenisanje bi privremeno ojačalo dinar, ali bi napunilo džepove špekulantima, smanjilo devizne rezerve i pokrenulo još veću špekulaciju protiv dinara.

* Ima li išta što bi vas nateralo da, ipak, jače intervenišete?

- Jedino što bi nas primoralo na to je da određeni nivo kursa ugrozi postizanje našeg osnovnog cilja, a to je inflacija od 6 odsto do kraja godine. Koji bi to nivo kursa bio ne bih želeo da licitiram.

* Možete li da garantujete građanima da kurs ne klizi u katastrofu?

- Ni reči nema o katastrofi, pošto o takvim scenarijima isključivo pričaju oni koji su se našli na brisanom prostoru, pa idu od političara do političara i tobože brinu o životnom standardu građana, a u stvari samo žele da zaštite svoje visoke marže o kojima bi u tržišnim uslovima moglo samo da se sanja. Za poslednja dva meseca imamo manje fluktuacije kursa nego u istom periodu lane. Kurs ne može da klizi u katastrofu ako su, kao što je sada slučaj, devizne rezerve 10,5 milijardi evra i iza svakog dinara stoje tri dinara u devizama.

* U Vladi nema jedinstvenog stava oko toga na koji način da se ojača domaća valuta?

- Mnogo me više zabrinjava to što u Vladi nema jedinstvenog kursa u pogledu toga koji model rasta nam treba. Više nije održiva formula: zaduživaćemo se, pa ćemo prodati neko veliko preuzeće i obezbediti par meseci lepog života. Zato se sada udaramo u glavu i pitamo: gde je nestalo 13 milijardi evra privatizacionih prihoda za poslednjih devet godina.

* Kažete da su ulaganja jedan od presudnih faktora za stabilnost kursa. Kolike investicije možemo da očekujemo u ovoj godini?

- Oko 1,4 milijarde evra.

* Može li neka velika privatizacija da obezbedi dugoročniju stabilnost dinara?

- Tu se postavlja pitanje šta bismo uradili sa tim novcem. Ako bismo ga, kao do sada, upumpali u potrošnju, to bi samo dodatno uticalo na inflaciju i povećalo tekući platni deficit. Ako bismo ga iskoristili da prevremeno vratimo neki dug, da uštedimo za isplatu budućih penzija, što je ovde nezamislivo, onda bi to sigurno ojačalo dinar.

* Podržavate li najave ministarke Dragutinović o donošenju paketa mera protiv evroizacije?

- Apsolutno, pošto to i sami već godinama pričamo. Međutim, nerealno je očekivati da se stvari drastično promene preko noći, jer građani ovde isključivo i dalje štede u evrima.

* Da li bi Vlada trebalo da obustavi subvencionisanje kredita u evrima?

- Što više programa koji favorizuju dinar Vlada bude donela, to će deevroizacija biti uspešnija. Pozitivno je i što se sama država prošle godine duplo više zadužila u dinarima nego u evrima. Od ukupnog duga - oko 15 odsto je u dinarima.

* Kada je sledeće podvlačenje crte u realizaciji dogovora sa MMF?

- U maju. Tek nas tada očekuje konačna odluka u vezi sa zaradama i penzijama. Ja sam jedan od ključnih zagovornika da Srbiji više novca ne treba. Više novca od MMF-a prosto znači veći pritisak na NBS da se troši pozajmljeno. Nadam se da smo podvukli crtu i da novog zaduživanja neće biti.

Nastavak na S media...

B92: "Stabilnost cena važnija od kursa"