Izvor: Blic, 27.Okt.2017, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbima nije potreban savet za štednju, jer "SAMI ZNAJU NAJBOLJE", a evo koliko uštede mesečno
Polovina građana Srbije štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.621 dinar, pokazalo je poslednje istraživanje Erste Grupe o štednim navikama i stavovima u našoj zemlji. Ove za razliku od prošle godine, mesečna ušteda je nešto veća, i to za 406 dinar.
Ispitanici su naveli da najčešće mogu da uštede do dve hiljade dinara, njih približno trećina, dok više od 12.000 dinara sačuva pet odsto anketiranih. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sedamdeset i jedan odsto građana izjasnilo se da im je štednja važna, a najznačajnija je starijima od 50 godina. Iako su mesečna ušteđevina i zadovoljstvo sačuvanim novcem viši nego u 2016, i dalje 44 odsto štediša nije zadovoljno iznosom koji stave sa strane, a ovaj procenat je za 10 odsto manje no lane. Dvadeset i devet procenata ispitanika kaže da je zadovoljno iznosom koji mogu da uštede.
Glavni motiv štednja za hitne slučajeve
Glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji i dalje je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve, i to za približno dve trećine građana, dok skoro četvrtina njih štedi da bi se finansijski obezbedila i mogla sebi da priušti negu u starosti. U odnosu na prošlu godinu, 18 odsto više građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja – 37 procenata kako bi sebi moglo "nešto da priušti", dok približno trećina njih to čini zbog troškova renoviranja i nabavki, a 28 odsto za odmore i putovanja.
Za savet u vezi sa štednjom ili ulaganjem novca, podjednak udeo ispitanika obraća se porodici i prijateljima s jedne, i bankama s druge strane, po 44 procenta. Ipak, skoro trećina njih kaže da im savet nije potreban i da "sami znaju najbolje".
Informacije i savete na internetu i u medijima traži 12 odsto anketiranih.
Bolja finansijska situacija
Većina građana (59 odsto) je rekla da je suma koju su mogli da stave sa strane ostala ista u protekle dve do tri godine. Nešto više od petine njih je uštedelo manje, a 15 odsto je moglo da sačuva više. Kao razlog za smanjenu štednju navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju (38 odsto), kao i veće troškove života (26 odsto).
Građani su se pozitivnije nego u 2016. ocenili ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine - 14 odsto istakli su da se pobošljala (11 odsto prošle godine), 35 odsto da se pogoršala (prošle godine 50 procenata), a 48 odsto da je ostala ista (osam odsto više nego 2016.)
.jpg)
