Izvor: KMnovine.com, 15.Dec.2019, 16:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbima na Kosovu se ogadili i zemlja i ljudi
Nemaš za hleb, školuješ dva lekara i pravnika, sa zemljom ispod noktiju, tegliš plug, najbolje što proizvedeš prodaš drugima. Celoga života čekaš milostinju i svaki dan misliš kako da detetu pošalješ dinar. Sve zbog dece.
Foto: KM Novine, ilustracija
Mučno i teško...
Školuješ jedno, drugo, treće...Nismo ih rađali za državu, već za sebe, ali sirotinja je uvek davala >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << najbolje sinove u ratovima. Mnogo poštenja je izginulo među Srbima. Nakotio se šljam i ološ pa vlada narodom.
Bio sam u rovovima svuda, nijedno dete lekara, direktora i političara nije bilo sa mnom u rovu. Svi su bili sinovi seljaka, ali hrabri, odvažni... Mnoge smo skupljali po šumi. Eno i siročići što im ubiše očeve sada su na dnu društvene lestvice, ne vide se od ovih koji su se tada šetali po Beogradu i Nišu, za njih mesta nema nigde.
Koliko smo samo vremena proveli u mraku, bez struje, u strahu... Noću zagrlimo svoju decu da se ne plaše, deca su to.
Prođosmo sve te strahote, preživesmo i evo Bogu hvala još smo živi, a da li smo zdravi to ne znam.
Da mi je neko pričao da će mi deca bežati od Srba ne bih mu verovao nikada.
Džaba je bilo sve, jednu cigaretu nisam dobio od toga, a nisam očekivao ništa, dok je meni zdrava snaga.
E danas sam se razočarao u sve i u ljude i u državu...
O mojoj deci danas odlučuju oni što su ponavljali razrede, oni što su bili po zatvorima, oni što su bili dno društva... i deca i unuci komunista koji su mi dedu oterali u zatvor zato što je slavio slavu.
Teško je današnje vreme, od usta odvajaš samo da deca ne izostaju iz društva, ali hvala Bogu postadoše dobri ljudi. Ja i žena sebi nismo kupili odeću ne pamtim, a i opanci su nam se pohabali, a nisam prodao metar zemlje, a Boga mi hoću, bolje ja nego da mi je prodaju drugi.
Sećam se, pozovu me deca i kažu, „ imamo samo još petsto dinara novca“, a ja u kući ni prebijenog dinara nemam. Ali snađe se roditelj, prodaje, moli, kumi, pozajmljuje...
Prodam po nešto što rukom proizvedem, onima koji imaju para. A ko danas ima para? Imaju oni čija deca ne žive ovde, a rade ovde. To je kod nas na Kosovu sve tako, direktor, a deca mu u Beogradu, učitelj uči našu decu, a svoje poslao da ga uče bolji, ali ja sam niko i ništa da pričam o tome, mnogo sam i rekao, bolje da ne čuju šta pričam, a ne mogu više da ćutim, oću da puknem.
Eno ih nikada nisu radili zemlju, kilo brašna nisu imali u kući, a sada im poklanjaju i zemlju i mašine i sve. Pa neka ih nikada nije kasno da postaneš zemljoradnik, ali težak je to hleb kada ga zarađuješ pošteno.
Hvala Bogu, namučismo se, ali završiše svo troje fakultete, izdržao sam i to, a ja i moja supruga ponosni roditelji, onako sa hrapavim i žuljavim rukama, bolesne kičme, umornih lica, ali ponosni jer smo stvorili poštene ljude. Pa to je poštenjem odhranjeno i odškolovano, a kako bi drugačije bilo nego pošteno.
Kada završiše škole našoj sreći nije bilo kraja, mislili smo, sada ćemo da uživamo malo, a baš smo se namučili i neka smo, to je bogatstvo naše najveće.
Zaposliće se deca pa će nam oni pomagati, pomalo ćemo da radimo, ali ne toliko, dosta smo radili i mučili se, da malo sada uživamo u njihovoj sreći.
Ali... Vreme prolazi, a posla za našu decu nema. Kažu biće, a svakoga dana čujem zaposlio se sin ovoga i onoga... vratio se ovaj i onaj...
A kako da se zaposle kada su im roditelji zemljoradnici, ceo život su proveli na njivi? Ujaci takođe pošteni ljudi, hleb zarađuju teško.
Uglađena i fina gospoda, koju doduše nikada ne viđamo u crkvi na nedeljnoj službi, zaposliše svoju decu, onu decu koja su svu ovu patnju i muku proveli u Srbiji, na slobodi, a kažu da im je i školovanje išlo lako i nevidljivo. Svi ih vole i vlast i država i ljudi ih vole i poštuju, cene ih za gospodu. Svi voze kola, lepo su obučeni, kažu rade mu i otac i majka i primaju po dve plate, četiri istovremeno i kad zaposle dvoje dece imaće osam plata u kući.
Eh sirotinjo, mislim za sebe, a tvoje prase kad dođu da kupe mnogo im je skupo.
Onaj je poznavao onoga, ovaj je poznavao ovoga, onaj zna da govori, a moja deca sama sa sobom i sa mnom i nadom u Boga. Bog je najveće blago u duši, ali on me stavlja na iskušenje da vidi koliko sam jak, a ja se ne dam, a ove druge pak pušta da vidi koliko mogu da budu pohlepni.
Jednoga dana mi reče jedan čovek, zašto ne odeš tamo gde svi idu i zamoliš da ti zaposle decu makar da im daju minimalac. Nikada nisam molio za njih, niti znam gde im je škola bila, niti sam je ikada video, zašto bih molio sada nekoga da im podari milostinju. Pokazao sam mu moje ruke, kako sam ih hranio do sada, hraniću ih i od sada, nepošteno mi nije potrebno. Ja sam čovek koji veruje u Boga i svoju decu odgajam u tom duhu. Moj obraz je čist, a ne želim da ukaljam i njihov. Njihovu sreću im ne može oduzeti niko.
Ja čekam nagradu od Boga, ali se opet moja duša boji za onu pohlepu koju neko treba da plati, po pravilu kasnije, mnogo kasnije. Šta ću kad mi je takva duša.
Eno ih moja deca vazdan u kući, čujem ih pričaju međusobno, ajdemo na njivu od nečega mora da se živi.
Nema ništa od moga odmora, mislim u sebi, a i sreća mi je bila uzaludna, džaba se ponadasmo ja i moja žena.
Teško mi je da ih gledam da se muče sa mnom, pošteno je sve to, ali ako sam ja morao tako oni Boga mi neće.
Jednoga dana sam ih čuo da će otići ako uspeju da dobiju pasoše, jer nam i to zabraniše odavno, jer za njih ovde nema mesta od onih kojima je život uvek bio lak. Rekao sam ženi nemoj da ih sputavaš, pusti ih neka idu za svojom srećom iz ove bede bilo gde, jer ovaj svet, država i ovaj narod nije vredan njihove patnje, a nama šta Bog da, i onako smo stradali do sada, navikli smo da se borimo za njih i samo za njih.
Idite deco, lakše će nam biti da vas želimo nego da vas žalimo i gledamo kako patite.
Otad sam prestao da gledam televiziju i slušam laži kako živimo dobro i kako o nama neko brine. Ne, ne slušam to više, to slušaju oni sa deset plata u kući, pa neka im je lepo, Bog im je dopustio da gledaju sirotinju sa visine. Bojim se i molim za njihovu decu.
Šiptari nas ne diraju više, pustili su Srbe da rade za njih i sve ide kao podmazano.
I to se dogodi jednoga jutra, odoše deca. Prazna kuća.
Eno je moja žena i sada gleda kroz prozor očekujući ih da se vrate. Ne gledaj, kažem joj, zamisli da ih gledam ovde onako tužne i nesrećne. Njihov osmeh preko telefona čini me najsrećnijim čovekom na svetu.
Javljaju se kažu da su našli posao u tuđoj zemlji i da stranci poštuju i cene njihovu školu i znanje. Kao i uvek pitam ih da li imaju para, a oni mi kažu, da li ti imaš para, vreme je da zaboraviš to pitanje.
Najsrećniji sam kada su oni srećni, miran sam i mogu već sutra da se predstavim Gospodu.
U komšiluku samo mi matori svi očekujemo poziv od dece, a hvala Bogu moderno je doba pa nam šalju i slike. Svakoga meseca sahranjujemo nekoga, dotrajalo je sve, a nema dečjeg plača niti glasa.
Skoro nam je stigla pošiljka, nova odeća i obuća za mene i ženu, plakali smo od sreće i tuge. Ne treba nama to više, srećan sam što misle na mene i zbog njihovog poštenja. Dobri su to ljudi, neće ih pokvariti nikakav novac niti slava.
Takav je život Srba na Kosovu, ogadila mi se i zemlja i ljudi, a još uvek dolaze da ih glasam. Čuo sam da nije ništa bolje ni u ostatku Srbije, odlaze deca.
Kraj kapije čuvam stupac od drvenih kola za sledeće izbore, a snagu mi je dao Bog, još uvek je imam da zaokružim tri puta.
FB. Kosovo i Metohija⇗
PROČITAJTE JOŠ:
Iseljavanje Srba sa KiM na leđima vola na ražnju (FOTO) - KM NovineIseljavanje Srba sa KiM na leđima vola na ražnju (FOTO) #Korupcija #Mito #Srpska_Lista #Kosovo #Metohija #Srbija #kmnovine Ogorčeni žitelji Kosovskog Pomoravlja javili su redakciji KM Novina o događaju koji se zbio kad mu vreme nije. Na prvi pogled - vo na ražnju, kada je namenjen svima koji se tu nađu, je nešto čemu nema zamerke.
PROČITAJTE JOŠ:
Iseljavanje po evropskim standardima - KM NovineVreme na severu KiM, gde Albanci ne žive, nije bilo „šiptarsko" dok Stefanović, Dačić, Vučić i Nikolić nisu odlučili da ugase državu Srbiju na KiM a među ovdašnjim Srbima koji su pristali da izdaju zarad duplih ili pak i običnih plata, našli za to svoje saradnike". Od 1999.
PROČITAJTE JOŠ:
Feljton: Pisma srpskih konzula iz Prištine - Iseljavanje Srba sa KiM, uvek aktuelno pitanje - KM NovineMnoge pojave, nedaće, stradanja isto kao i trenuci ponosa i divljenja iz srpske istorije, slažu se poput mozaika čiji su fragmenti rastureni na sve strane. Sastavljen je tek deo te slike koju i takvu najčešće ne uzimamo niti ozbiljno, niti za odrednicu u svom stavu prema nedaćama našeg vremena kako bi ih izbegli.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM Novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
#Srbi #Kosovo #Metohija #Iseljavanje #Progon #Albanci #Vlast #Beograd #kmnovine
Pogledaj vesti o: Dinar, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
