Izvor: Politika, Tanjug, 09.Jan.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Privreda traži stabilan dinar i da se država zaduži

Od države se traži, kako saznaje „Politika”, da pronađe mere kojima bi podsticala potrošnju, jer trenutno ima banaka koje bi i odobravale kredite privredi, ali firme strahuju od uzimanja bankarskih zajmova, jer robu koju proizvedu nemaju kome da prodaju

Vlasnici i menadžeri kompanija traže od države da najdalje do sredine februara obezbedi pare za privredu tako što će se zadužiti kod Međunarodnog monetarnog fonda i da odmah osigura stabilan kurs dinara, kao i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne dozvole dalje velike oscilacije nacionalne valute. Desetak poslovnih ljudi i direktora banaka zatražilo je na zatvorenom sastanku sa predsednikom države Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, guvernerom Radovanom Jelašićem, potpredsednicima vlade Mlađanom Dinkićem i Božidarom Đelićem i ministarkom finansija Dianom Dragutinović da se uspostavi čvrst i siguran kanal između banaka i privrede i da država ako treba uzme zajam od Međunarodnog monetarnog fonda i taj novac „upumpa” u privredu kako bi proizvodnja mogla nesmetano da radi. Od države se traži, kako saznaje „Politika”, da pronađe mere kojima bi podsticala potrošnju, jer trenutno ima banaka koje bi i odobravale kredite privredi, ali firme strahuju da uzimaju bankarske zajmove, jer robu koju proizvedu nemaju kome da prodaju. Poslovni ljudi traže od države da ne sedi skrštenih ruku i gleda kako firme propadaju. Tražiće se i rešenje za to da se podstakne potrošnja tako što će stanovništvo nastaviti da kupuje robu, ali da se time ne podstakne inflacija. Jedan od poslovnih ljudi izneo je predlog da bi država kao stimulativne mogla da odobrava privredi kredite po kamatnoj stopi od eulibor plus tri odsto.

Privrednici su posebno ukazali na potrebu dobrog funkcionisanja dužničko-poverilačkih odnosa i tom prilikom čula se opaska da je najnesolidniji dužnik upravo država koja nema para da plati poveriocima. Ljudi iz poslovnih krugova zato smatraju da država ipak mora brzo da uzme kredit kod međunarodnih finansijskih institucija jer je to bolje rešenje nego da sama doštampava novac i tako podstiče inflaciju.

Na te predloge reagovao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić koji je predložio da se odluka ne donosi na brzinu, već da se sačeka sastanak sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda.

Jedan od vodećih srpskih bankara predložio je na sastanku da država stimuliše stambene kredite, ali samo za novoizgrađene stanove kako bi podstakla rast aktivnosti u stanogradnji.

Kako ohrabriti banke da daju kredite privredi, kako podsticati proizvodnju u tekstilnoj ili prehrambenoj industriji i u ostalim sektorima – dogovoreno je da se o svemu tome razgovara na nivou operativnih timova koji treba da razrade detalje mera i da ih onda vlada usvoji do kraja januara. Ali, to neće biti cementiran paket mera, već otvoren model za sve nove ideje i inicijative, rečeno je na sastanku. Dogovoreno je takođe da se slični sastanci održavaju jednom mesečno, a jedan od privrednika izjavio je za „Politiku” da je „sastanak bio odličan, da nije bilo tabu-tema i da su državni zvaničnici bili proaktivni”. Na pitanje da li su poslodavci i država uspeli da ubede sindikate da odustanu od proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, ovaj preduzetnik je odgovorio: „Mislim da da. Predstavnici sindikata su otišli zadovoljni sa sastanka”.

Inače, sastanak je održan tek pošto je bio završen javni deo sa izlaganjima učesnika i pošto je predsednik Srbije Boris Tadić održao konferenciju za novinare.

Po mišljenju predsednika Tadića, u 2009. godini sve snage, umesto razvoju kako je prvobitno planirano, moraju se posvetiti održavanju postojećeg sistema, konzerviranju i očuvanju kapaciteta za rast u godinama kad se svetska ekonomija pokrene. Pozivajući sve društvene aktere da u uslovima ekonomske krize pokažu odgovornost i svest o dubini problema sa kojima se suočava čitav svet, pa i naša zemlja, da bi se, kako je rekao, očuvala, ne samo produktivna radna mesta, već i stabilnost našeg društva, predsednik Republike je upozorio:

– Srbija nije zemlja koja je najpogođenija svetskom krizom, ali ukoliko bi bila destabilizovana, godine u kojima će se svetska ekonomija oporavljati mi ćemo potrošiti na dodatnu stabilizaciju zemlje umesto na razvoj.

Na listi poslova koje, dok kriza traje, treba obaviti, prema Tadićevom mišljenju, jeste sve ono što u prethodnim godinama nije završeno:

– Moramo restrukturisati privredu, reformisati državu, učiniti je jeftinijom i manje opterećujućom za našu ekonomiju, obezbediti efikasnu komunikaciju svih institucijama i osigurati socijalni dijalog.

A na jučerašnjem okruglom stolu, po oceni predsednika Tadića, učestvovali su svi reprezentativni predstavnici društva.

Sem premijera Mirka Cvetkovića, potpredsednika Mlađana Dinkića, guvernera Radovana Jelašića i ministarke finansija Diane Dragutinović, svoje stavove i sugestije kako prevazići krizu izneli su i predstavnici sindikata, privrede i banaka.

– Mišljenje sindikata mora biti uzeto u obzir, jer ono svedoči o dubini finansijskih i ekonomskih problema sa kojima se suočavaju naši građani i njihove porodice. Predstavnici privrede izneli su objektivne teškoće sa kojima se njihova preduzeća suočavaju kako bi očuvali svoje kapacitete i radna mesta, što je najprioritetniji zadatak srpke politike, a predstavnici banaka ukazali su koliko je kompleksno poslovati u ovim okolnostima, koliko je neophodno što pre pronaći most da se sredstva iz bankarskog sektora transferišu u privredu, kako bi privreda dobila što jeftiniji novac neophodan za podizanje konkurentnosti – rezimirao je predsednik Tadić jučerašnji dijalog.

Uz konstataciju da se sadašnja svetska kriza po dalekosežnosti i ozbiljnosti posledica ne može porediti ni sa jednom u poslednjih sto godina, da niko niko u svetu ne može da predvidi koliko će ona trajati, niti može dati jasan odgovor kako izaći iz problema, Tadić je ukazao na značaj pravovremene reakcije na izazove krize. Protiv krize, po njegovim njegovim rečima, ne može se boriti samo jednogodišnjim planom. Biće neophodno da se tokom godine uspostave svojevrsne „kontrolne tačke”, kako bi se trenutno i pravovremeno reagovalo na ekonomska kretanja.

Protiv ekonomske krize, po rečima premijera Mirka Cvetkovića, vlada se bori principima jedinstva, solidarnosti i kontinuiteta. A to podrazumeva učešće svih društvenih aktera u nalaženju rešenja, raspodelu teškoća na socijalno pravedan način i stalni dijalog kako bi najranjiviji deo stanovništva kroz krizu prošao što lakše.

Konačan ishod restriktivnih i podsticajnih mera, po premijerovom mišljenju, trebalo da bude očuvanje što više produktivnih radnih mesta, kako krajem bi godine ukupan broj zaposlenih ne bi bio manji i kako bi se obezbedio privredni rast od 3,5 odsto.

Kao najveći problem markirao je spoljnotrgovinski deficit, pa će i najveći deo podsticajnih sredstava, kaže, biti usmeren za pomoć izvoznicima, na supstituciju izvoza i podršku domaćoj proizvodnji.

Ukazujući na značaj uspostavljanja društvenog konsenzusa oko mera za prevazilaženje krize i ocenivši da bi štrajkovi radnika u uslovima ekonomske krize doveli, ne do poboljšanja položaja zaposlenih, već do gubitka radnih mesta, potpredsednik vlade Mlađan Dinkić je sindikatima stavio do znanja „da u ovom trenutku nema finansijskih mogućnosti za ostvarenje svih socijalnih mera na kojima insistiraju”.

Smatra da su potrebne dodatne mere države kako bi se kompenzovao manjak kreditnih sredstva, a u zemlju stiglo bar dve milijarde dolara stranih direktnih investicija. Kako su za privredu krediti ključni, država će svojih milijardu evra, računajući i sredstva Fonda za razvoj, udružiti sa poslovnim bankama (kao u slučaju malih i srednjih preduzeća) da bi se obezbedila što jeftinija sredstava uz maksimalnu godišnju kamatu od pet-šest odsto, objasnio je Dinkić, najavljujući da će se o tome sa bankarima razgovarati narednih dana. On je sugerisao Narodnoj banci oslobađanje banaka obavezne rezerve i za sredstva planirana po ovom programu. Firme koje dobiju ova podsticajna sredstva obavezala bi se da održe nepromenjenu zaposlenost i da povećaju izvoz. Dinkić je, između ostalog, najavio i mogućnost proširenja liste pretežnih izvoznika – svima koji izvoze više od 50 odsto proizvodnje, odnosno više od dva miliona evra izvoza, ponovno izdavanje državnih obveznica Trezora, kao i nove podsticaje za priliv stranih direktnih investicija. Alternativu smanjenju poreza, koje sada nije izvodljivo, Dinkić vidi u odloženom plaćanju energenata.

Po mišljenju guvernera Radovana Jelašića, najveći izazov u 2009. godini biće prikupljanje domaće štednje, uz dostizanje planiranog rasta bruto-domaćeg proizvoda i očuvanje cenovne stabilnosti. Obezbeđivanje kreditnih linija banaka privredi takođe će biti prioritet NBS. To je, po rečima Jelašića, moguće kroz stvaranje uslova za što jeftinije zaduživanje u inostranstvu, ukidanje obaveznih rezervi na zaduživanje, relaksiranje pozicija privrede u otplati kamata i druge mere koje će obezbediti da profit banaka ostane u Srbiji.

-----------------------------------------------------------

Problemi i primedbe privrednika

Zoran Drakulić, „Ist point”:

• Likvidnost posebno pogađa mala i srednja preduzeća

• Nestabilnost kursa njemu kao izvozniku odgovara, ali nije dobro za stabilnost

• Skupi krediti, sa kamatama između osam i 10 odsto, onemogućavaju borbu sa konkurencijom u inostranstvu

• Kada će pare za privredu biti raspoložive i po kojim kriterijumima će se deliti

• Najbolji izvoznici će biti veoma pogođeni

• Budžet za 2009. nerealan, ne treba da se diže PDV

• Trudićemo se da ne otpuštamo radnike, ali ako proizvodnja padne 50 odsto, ne možemo da zadržimo sve radnike... Moraćemo da otpuštamo, ali najbolje ćemo da čuvamo.

Miroslav Mišković, „Delta holding”:

• Od vlade očekujemo da imamo iste uslove privređivanja kao konkurencija iz regiona, što danas nije slučaj.

• Danas u regionu svuda je stabilan kurs. Ovako kako se radi u Srbiji ima dalekosežne posledice.

• Zbog maksimalno visokog kursa na dan 31. decembra2008. firme će pokazati lošije završne bilanse.

• Zakazao sastanak sa velikim dobavljačima koji traže povećanje cena.

Slobodan Vučićević, „Droga Kolinska”:

• Lakše ćemo prebroditi krizu ako vlada i NBS obezbede stabilnost.

• Sindikati treba da se suzdrže.

• Preduzeća muči smanjenje prometa

• Ima li mogućnosti da se država zaduži

• Nelikvidnost treba da bude ove godine važnija od investicija i razvoja

Miroslav Miletić, „Bambi”:

• Zemlje u okruženju štite domaću proizvodnju

• Problem plasmana na Kosovu

• Nelikvidnost

-----------------------------------------------------------

Čanak: Sindikati spremni da „snize prag zahteva”

Predsednik Ujedinjenog granskog sindikata „Nezavisnost” Branislav Čanak izjavio je da su sindikati spremni da kroz pregovore s predstavnicima privrede „snize prag zahteva”, kako bi se zajedničkim naporima prevazišli problemi izazvani ekonomskom krizom.

Čanak je, posle prvog dela razgovora s predstavnicima vlade i privrednicima, u izjavi Tanjugu istakao da spremnost privrednika na pregovore ohrabruje, što ne treba odbiti ni na koji način.

Inače, Čanak je prvi, za novinare otvoreni, deo jučerašnjeg okruglog stola proveo na svom starom radnom mestu – na novinarskoj klupi, odbijajući poziv iz Protokola da sedne među učesnike okruglog stola.

Na pitanje novinara „Politike” zašto sedi tu gde sedi, Čanak je objasnio time što je na skup, sem predstavnika dva reprezentativna sindikata, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost”, koji su potpisnici Opšteg kolektivnog ugovora i spremaju protest zbog odustajanja države i poslodavaca od primene potpisanog, pozvan i „partijski sindikat ASNS koji nema veze sa aktuelnom situacijom”. Ujedno, to je bila, kaže, i manifestacija njegovog protesta zbog odsustva na skupu ministra za rad Rasima Ljajića.

Vesna Jeličić - Miša Brkić

[objavljeno: 10/01/2009]
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Politika...

RTS: Pregled štampe (10. 01. 2009.)