Izvor: Večernje novosti, 16.Jun.2016, 23:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neće biti drastičnog pada naše valute

Narodna banka Srbije tvrdi da nema pritiska Međunarodnog monetarnog fonda da snizi nivo dinara. Od početka 2016. godine na zaštitu srpske monete potrošeno oko 800 miliona evra MEĐUNARODNI monetarni fond ne zahteva od Narodne banke Srbije da pusti dinar niz vodu, niti za to ima potrebe. Domaća valuta je u poslednje dve nedelje iznad 123 dinara, ali nema bojazni, kako kažu ekonomisti, da dođe do drastičnijeg pada. Dnevne oscilacije su male, od po desetak para, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << a centralna banka interveniše sa minimalnim dnevnim iznosima od po deset miliona evra. Ovakvo kretanje nacionalne valute pogoduje dužnicima, jer im rate za kredite ne "skaču" mnogo. Glavni razlog za sadašnji nivo deviznog kursa je pojačano interesovanje banaka i investitora za kupovinu deviza. S druge strane, prisutni su spoljni uticaji, pre svega potezi američkih Federalnih rezervi. NBS je do sada prodala više od 800 miliona evra kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije. - Sudeći prema činjenici da NBS nema nameru da spušta referentnu kamatnu stopu, koja je inače najveća u regionu,malo je verovatno da će dinar imati ubuduće veće oscilacije - kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. - Inflacija je veoma niska i nema izgleda da će se povećati, što dodatno utiče na stabilnost dinara. Vlada, kako ističe Đukić, svojim potezima privlači investicije, što takođe utiče na stabilnost kursa. Srbija nije još kao što su zemlje Evropske unije osetila blagodeti niske referentne kamate, ali su kamate i kod nas značajno smanjene u odnosu na prethodni period. Niža referentna kamata za sobom povlači veći pritisak na kurs, ali takođe pojeftinjuje novac, odnosno kredite. - NBS posluje u režimu rukovođeno-plivajućeg deviznog kursa, koji je u potpunosti u skladu sa inflacionim targetiranjem kao osnovnom monetarnom strategijom - navode u centralnoj banci. - Upravo u ovom režimu deviznog kursa tržišne sile ponude i tražnje za devizama su osnovni faktori koji utiču na njegovo slobodno formiranje. ZAVISNOST Visoka "evroizovanost" domaće ekonomije, gde je više od 70 odsto i kredita i depozita vezano za stranu valutu, odnosno evro, ukazuje na posebnu opreznost prilikom razmatranja kretanja na deviznom tržištu. Još nedovoljno visoka likvidnost deviznog tržišta, a time i visok uticaj psiholoških faktora.
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Večernje novosti...