Izvor: Politika, 05.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Našminkani program vlade
Utihle su bajke iz vlade o našim prednostima u svetskoj ekonomskoj krizi. Zapljuskuje nas snažan pad svetske tražnje, protiv kojeg se svet bori jeftinim kreditima. Naši lekovi skupim kreditima i precenjivanjem vrednosti dinara postali su kontraproduktivni. Dinar naglo pada. Narodna banka je referentnu kamatu smanjila samo na 16,5 odsto, u strahu od inflacije, pa se krediti banaka nude sa više od 20 odsto i više kamate godišnje, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << malo je sposobnih dužnika.
Odavno su u neskladu naša monetarna i fiskalna politika, iako je najavljeno pismeno primirje njihovih dirigenata. Vlada kreće sa programom smanjenja kamata, što je domen Narodne banke. U program je, da bolje izgleda, složila različite kredite, ukupno 120 milijardi dinara. Najveći deo, 45 milijardi dinara, čine inostrani krediti, koji tu ne spadaju (kredit EIB od 250, KFV 100, EBRD 100 i italijanske vlade 30 miliona evra). Treba ih samo ostvariti. Nisu novost ni krediti za investicije od 17 milijardi dinara, u okviru kojih će Fond za razvoj kreditirati pet milijardi, a banke još 12 milijardi dinara. Banke treba da podstakne na kreditiranje Fond za razvoj, koji će im garantovati vraćanje 75 odsto kredita. Banke će manje izbirljivo naći dužnike, a pošto vlada još nije odredila ni namene, ni koje će banke biti odabrane za ostvarenje programa, ostaje previše prostora za preterano arbitriranje i birokratiju, najblaže rečeno.
Slede dva drugačija dela programa, kojima vlada sa osam milijardi dinara doplaćuje kamate bankama, kako bi dužnici dobili jeftinije kredite, a banke proširile i poboljšale poslovanje. Javnost je dezinformisana da „sredstva za program ne idu iz budžeta". A koja druga sredstva ima Ministarstvo? Ako se tim kreditima previše podstakne tražnja i poveća inflacija, Narodna banka će povećati, ili sporije umanjiti, referentnu, a time i kamate uopšte, osim za srećnike iz ovog programa. Ako Narodna banka u usporavanju inflacije nađe mogućnost i da smanji nivo svih kamata, što je svet već uradio, ove mere vlade su smetnja za to.
Programom je iz budžeta namenjeno dve milijarde dinara plaćanja bankama, iznad kamate od 5,5 odsto godišnje koliko će im platiti dužnici, po kreditima za likvidnost u iznosu od 40 milijardi dinara, datim na rok do 12 meseci, kao i daljih šest milijardi dinara za kamate po potrošačkim kreditima od 20 milijardi dinara. Polovina kredita za likvidnost namenjena je izvoznicima, a korisnici druge polovine nisu ni najavljeni. Kreditiranje likvidnosti je olakšavanje svih plaćanja, a Ministarstvo će ga kontrolisati. Vlada potrošačkim kreditima najviše pomaže prodaju automobila „punto”, a indirektno će kreditirati „Fijat”.
Program vlade je promovisan za ublažavanje efekata svetske krize, rast konkurentnosti, proizvodnje i izvoza, očuvanje zaposlenosti, pa čak i jačanje dinara. A njegov efekat je doplata kamate poslovnim bankama iz budžeta, pogodnosti „Fijatu” i poslovi službenicima Ministarstva. Uvećala bi se javna potrošnja, otežalo opšte smanjenje kamatnih stopa na kredite građanima i privredi do nivoa koji omogući inflacija. Olako se podstiče novo zaduživanje, koje je s padom vrednosti dinara već veliki problem. Zato umesto primene ovakvog programa, pozivam na ozbiljnu raspravu za definisanje efikasnih mera za savladavanje naše i svetske krize.
Piše: dr Milan R. Kovačević
[objavljeno: 06/02/2009]
.jpg)
