Izvor: Vesti-online.com, 16.Nov.2015, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na nevraćenom kusuru uzmu 750.000 evra
Retki su proizvodi čija je cena zaokružena i po pravilu se završava parama, a pošto njih nema, iznos se zaokružuje na dinar ili pola dinara. Na taj način trgovci, prema nekim procenama, godišnje zarade i do 750.000 evra.
Niko još nije izračunao koliko trgovci godišnje zarađuju zaokružujući cene, ali neke računice govore da godišnje svaki kupac samo na parama „izgubi“ oko 18 dinara, a kada se taj iznos pomnoži s brojem potrošača - oko pet miliona u našoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << državi, dođe se do cifre od 90 miliona dinara, odnosno oko 750.000 evra.
Toliko se pretpostavlja da trgovci zarade na zaokruživanju cena proizvoda naviše, i to onih koje se završavaju parama kojih više nema.
Narodna banka Srbije je izdala uputstvo o zaokruživanju naviše ako broj para prelazi 50 ili naniže ukoliko je manje od toga. Trgovci se formalno drže toga i ne može se reći da krše zakon i propise, ali problem je u tome što su cene, po pravilu, više od 50 para a retko, ili gotovo nikada, niže od toga.
Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da je u pitanju finansijski momenat, posebno u velikim trgovinskim lancima. Zbog toga, ističe, potrošači treba preko svojih organizacija da naprave pritisak na državu i izbore se da se sve izražava u punim dinarima, kad već pare odavno faktički nisu u opticaju. Jer, u svetu vam mogu vratiti čak i jedan cent, a kod nas jednu paru nikako.
- S jedne strane, trgovci ne krše zakonske propise, dok je sve to, s druge, pomalo nekorektno. Kod nas je takav način isticanja cena veoma prisutan - ocenio je Kovačević.
Potrošači su, po rečima Petra Bogosavljevića iz Pokreta za zaštitu potrošača Srbije, svesni toga da svakodnevno gube po nekoliko para zbog toga što se cene iskazuju u nečemu čega odavno nema, zbog čega plaćaju „okruglu“ cenu, ali je to posledica domaćih propisa koji favorizuju trgovce na račun kupaca, ali i nesavesnih trgovaca koji se bave takvim „trikovima“.
- To je pravi primer trgovačkog trika koji se oslanja na stvari koje su dobro poznate iz psihologije. Očigledno je da veliki trgovački lanci imaju jake timove koji se bave psihologijom potrošača - ocenjuje Bogosavljević.
Pogledaj vesti o: Dinar
Nastavak na Vesti-online.com...
