Izvor: Telegraf.rs, 09.Jan.2015, 17:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NBS objasnila šta se dešava s kursom dinara!
U 2014. godini dinar je oslabio prema evru za 5,2 procenta. Slična kretanja su zabeležena i u drugim zemljama regiona sa istim režimom deviznog kursa, tvrde u NBS
Kretanje kursa dinara u protekloj godini ni u najmanjoj meri nije ugrozilo cenovnu i finansijsku stabilnost. Štaviše, inflacija se u toku 2014. kretala oko 2 odsto, dok je učešće nenaplativih kredita u ukupnim stabilizovano.
U 2014. godini >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << dinar je oslabio prema evru za 5,2 procenta. Slična kretanja su zabeležena i u drugim zemljama regiona sa istim režimom deviznog kursa. Poređenja radi, mađarska forinta je u istom periodu oslabila 5,7 procenata, poljski zlot za 2,7 procenta, a ruska rublja čak 36,3 procenata u odnosu na evro.
Dinar je u 2014. godini bio izložen deprecijacijskim pritiscima po osnovu faktora iz međunarodnog, ali i iz domaćeg okruženja.
Foto: Tanjug/Rade Prelić
Otvorenost srpske ekonomije i uključenost u međunarodne tokove kapitala nesumnjivo naglašavaju uticaj međunarodnih faktora na domaće devizno tržište. Najveći deo faktora iz međunarodnog okruženja odnosio se na povećanu averziju prema riziku međunarodnih investitora, koja je dovela do povlačenja kapitala i u drugim zemljama u razvoju.
Početkom godine ovo je uzrokovano neizvesnošću oko daljeg usmerenja monetarne politike Federalnih rezervi. Sredinom godine su obnovljene turbulencije na međunarodnim tržištima zbog geopolitičkih tenzija u Ukrajini, uvođenja sankcija Rusiji i usporavanja ekonomskog oporavka evrozone, što se negativno odrazilo na priliv kapitala iz inostranstva i naš izvoz.
Krajem godine, negativne vesti u vezi prekidanja projekta Južni tok, značajniji pad cena nafte, pooštravanje sankcija Rusiji uz drastično slabljenje ruske rublje dodatno su izazvali pritiske na valute zemalja u razvoju.
Foto: freeimages.com/2happy, forexlive.com
Značajan uticaj na kretnje vrednosti domaće valute imali su i domaći faktori. Veća tražnja uvoznika energenata za devizama je pre svega uzrokovana nezapamćenim majskim poplavama. Neizvesnost u pogledu intenziteta i obuhvata mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi dodatno su doprineli slabljenju dinara. Takođe, povećanje tražnje banaka za devizama posledica je težnje banaka za održavanjem valutne usklađenosti potraživanja i obaveza pri smanjenju valutno indeksiranog kreditiranja privrede i građana.
Najzad, krajem godine, deprecijacijski pritisci na dinar bili su pojačani i kupovinom deviza nakon isplate dela dobiti za 2013. godinu uspešnih domaćih preduzeća i banaka svojim matičnim stranim institucijama.
Narodna banka Srbije je u 2014. godini, nastojeći da ublaži prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa, intervenisala u oba smera – prodajom 1.880 miliona evra i kupovinom 260 miliona evra.
Foto: sxc.hu/Orchid85
Kretanja na domaćem deviznom tržištu i u tekućoj 2015. godini će nesumnjivo biti pod uticajem međunarodnih faktora. Od monetarnih politika najvećih centralnih banaka (pre svega FED-a i ECB) zavisiće i međunarodni tokovi kapitala i investicione strategije međunarodnih ulagača. Narodna banka Srbije očekuje da će sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i smanjenje eksterne neravnoteže, kao i zaključenje aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom, doprineti stabilizaciji kretanja na deviznom tržištu.
Narodna banka Srbije će i u narednom periodu, kao i do sada, svojim aktivnostima nastojati da omogući nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta, ostajući dosledna svojim osnovnim ciljevima očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti.
(Telegraf.rs)
.jpg)
