Izvor: B92, 21.Sep.2011, 02:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mandel: Divim se Vladi Srbije

Beograd -- Dobitnik Nobelove nagrade u oblasti ekonomije, profesor Robert Mandel, kaže da se divi Vladi Srbije koja je uspela da ograniči dug na ispod 45 odsto BDP-a.

"Ipak, lično bih odredio 40 odsto, jer treba ostaviti bar pet odsto novca za nepredviđene hitne okolnosti kada je neophodno povećati javni dug", kaže on.

Mendel navodi da bi "za Srbiju najbolje bilo da radi na postizanju balansiranog budžeta, da stabilizuje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dinar u odnosu na evro i dozvoli centralnoj banci da sledi politiku sistema valutnog odbora".

Ekonomista koji se smatra tvorcem evra kaže da je "najvažnije za Srbiju da ne ponovi greške koje su napravile Grčka i latinske zemlje gomilanjem programa pomoći koje porezi ne mogu u potpunosti da finansiraju. Ako se nacionalne penzije uvode ili proširuju, morate biti sigurni da možete da ih finansirate".

Kada je u pitanju uticaj najavljenog drugog talasa krize na Srbiju, čuveni Nobelovac kaže da je "rizik koji preti stabilnosti izuzetno velik, a njegovo izbegavanje zahtevaće snažnu akciju na tri fronta, i to veće prilagođavanje prezaduženih zemalja, uključujući preuređenje programa pomoći koji su uvedeni u poslednjih pet godina, zatim brzu parlamentarnu pomoć i jači Savet u Evropskom fondu za finansijsku stabilnost, kao i snažniju dominaciju fiskalne politike u evrozoni".

Na pitanje da li bi Srbija trebalo da pređe na evro što pre, on odgovara da "najvažnija odluka u vezi sa evrom jeste izbor odgovarajućeg vremena kada Srbija želi da njeni dinarski dugovi budu pretvoreni u evro dugove. Ukoliko iz nacionalnog ponosa Srbi odluče da zadrže dinar, mogu da dobiju većinu beneficija koje donosi evro bez odricanja od dinara".

Komentarišući da li je možda rešenje fiksiranje kursa dinara u odnosu na evro, Mandel objašnjava da zemlje u evrozoni manje-više imaju sličnu stopu inflacije, pa bi fiksiran kurs doveo i do toga da Srbija ima sličnu stopu, kao i da treba voditi računa jer bi i suviše nizak kurs povećao cene, a previsok kurs bi ih smanjio.

On, ipak, smatra da "fiksiranje nije pametno ukoliko imate veliki budžetski deficit jer kada nije fiksiran novčana masa može da se koristi za finansiranje deficita".

Na pitanje kako da dinar bude atraktivniji, Mandel odgovara da su kada je početkom 70-ih godina razgovarao sa predstavnicima Centralne banke Jugoslavije u Beogradu, i njegovog prijatelja Miltona Fridmena pitali slično pitanje.

"On je tom prilikom odgovorio: 'Stabilizujte dinar u odnosu na nemačku marku'. Odgovor je dočekan sa velikim čuđenjem, a kada su ovog zagovornika fleksibilnog kursa pitali za objašnjenje rekao je: 'Zato što (Zapadna) Nemačka ima bolju monetarnu politiku od vas'”, kaže Mandel.

Nobelovac dodaje da je "Milton Fridmen verovao u fleksibilne kurseve za velike blokove poput zone funte, dolara i marke, ali nije ponovio grešku svojih sledbenika da primeni ovu ideju na male i manje razvijene zemlje koje teško da imaju dovoljno monetarne discipline da bi imale nezavisnu monetarnu politiku. Stoga, moj odgovor na vaše pitanje je: 'Stabilizujte dinar u odnosu na evro'”.

Nastavak na B92...