Izvor: Novine novosadske, 22.Jun.2012, 17:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ima li Novog Sada van Zmaj Jovine?
Prigradska naselja zapostavljena u odnosu na grad
Desetine hiljada Novosađana u 21. veku mašta o kanalizaciji, asfaltu ili bioskopu koji im nije udaljen dvadesetak kilometara – jedini „greh“ naših sugrađana jeste što nisu deo „kruga dvojke“, kako smo beogradskim žargonom >> Pročitaj celu vest na sajtu Novine novosadske << nazvali uže gradsko jezgro koje raste i napreduje dok su, po svemu sudeći, prigradska naselja izbrisana i precrtana iz strategije gradskog razvoja. Novine novosadske istraživale su da li su meštani Futoga, Petrovaradina, Sajlova, Sremske Kamenice, Klise, Kaća i drugih delova Novog Sada građani drugog reda i koji ih problemi muče.
Do mosta grad – a preko... ?
Sa jedne strane tartan staza, šetalište iz snova i niz prestižnih kafića, a „preko puta“ naselje bez kanalizacije, asfalta i perspektive. Ako treba tražiti „slepo crevo“ u planovima razvoja grada, onda dalje od Petrovaradina i Sremske Kamenice, ne treba ići. Kako tvrde naši sagovornici, poslednjih nekoliko decenija investicije ne uspevaju da „preplivaju“ Dunav, pa se sremska strana poslednjim ozbiljnijim ulaganjima radovala pre tridesetak godina – maćehinski odnos prema Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici dobio je otelotvorenje u nizu komunalnih i životnih problema.
Sa situacijom da ti je na sremskoj strani obale adresa, a na bačkoj život, verovatno je najbolje upoznata petrovaradinska mladež – pored ulaznice, za kulturna dešavanja i provod u noćnom životu, meštanima Petrovaradina po pravilu je potrebna i karta za gradski prevoz ili taksi vozilo. Bez bioskopa, pozorišta i noćnog kluba, Petrovaradinci bi još nekako i preživeli, ali bez kanalizacije i asfalta ide „nešto teže“.
Poseban problem je saobraćaj, jer ovde za jedan sat protutnji nekoliko stotina autobusa i kamiona, a nedostaje nam i pešačkih staza, troatara i osvetljenja. Tako se put do škole, recimo, deci pretvara u igru „žaba na putu“, a o tome niko ne brine – kaže za Novine novosadske Svetislav Mirković iz udruženja građana „Centar Petrovaradin“ i dodaje da gradske vlasti poslednjih pola godine nešto rade po ovim pitanjima, ali je pitanje „koliko će izdržati na tom zadatku“.
Zahvaljujući nemaru grada, sa adresom u ličnoj karti nisu se usrećili ni petrovaradinski roditelji – jedna od dve petrovaradinske škole je van funkcije već gotovo godinu dana, dok kapaciteti predškolskih ustanova nisu dovoljni da pokriju potrebe ni polovine naselja, pa su roditelji neretko prinuđeni da pre odlaska na posao naprave poločasovnu turu do gradskog jezgra i nazad kako bi mezimce predali u ruke revnosnih vaspitačica.
Kome još treba Tvrđava?
Pored gradskog budžeta, novčanici meštana Petrovaradina nevidljivi su i za Exit, jedan od najprepoznatljivijih evropskih festivala kojem su formalni domaćini već godinama unazad. Kako kaže Mirković, saradnja sa prestižnim festivalom funkcioniše po principu „mi njima Tvrđavu, sve resurse i miran san nedelju dana, a oni nama desetak iznajmljenih soba“.
Pošto smo „opština na papriu“, a nemamo suštinsku moć, od Exita profitiraju organizatori, grad, pokrajina, država, praktično svi osim nas. Slično je i u segmentu privrede – 300 petrovaradinskih preduzeća plaća poreze, doprinose i takse gradskim vlastima, a niti jedan dinar od tih sredstava se ne vraća nama – ističe Mirković.
Tvrđava, ipak, predstavljaj najbolniji ožiljak „novosadskih Sremaca“ - građani Petrovaradina uvereni su da bi sremska strana zahvaljujući bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, mogla postati turistička Meka. – Dunav, Fruška Gora, Petrovaradinska tvrđava, vina, 27 manastira... Sve je to zapostavljeno, a naročito Tvrđava. Lepa je, stara je, egzotična je i služi četiri dana godišnje, a ostalih 361 kao da ne postoji. A, moglo bi drugačije – kaže Mirković. Slična problematika muči i žitelje Sremske Kamenice, Starih i Novih Ledinaca, Paragova, Popovice...
Futog – naselje gde je i smrt luksuz...
Dok većina stanovnika prigradskih naselja u Novom Sadu tvrdi da nema sve potrebne uslove za život, Futožani imaju jedinstvenu priliku da se požale kako ne mogu ni da umru „kako treba“. Morbidna problematika vuče korene iz urbanističkih problema oko novog groblja, koje ni nakon pola decenije nije priključeno na vodovodnu i električnu mrežu, pa je praktično van funkcije. Futožani, međutim tvrde, da ih baš u tom smeru konstantno guraju kamioni koji danonoćno cirkulišu glavnom ulicom, divlje deponije koje niču kao pečurke i kanalizacija koja još uvek ima status „nedovršenog projekta“.
Jedan od prioriteta u razvoju Futoga mora biti izgradnja obilaznice, jer su buka i gužva zbog kamiona koji prolaze kroz glavnu ulicu postali nesnosni, a pored pucanja fasada, dešavalo se i da teretna vozila „ulete“ u porodične kuće. Više puta smo javnim preduzećima skretali pažnju na veliki broj divljih deponija, ali oni nas ili ignorišu ili intervenišu jednom u pola godine – kaže za naš list Dejan Đurikin, funkcioner MZ Futog.
Poseban problem za Futožane godinama predstavlja Dom zdravlja, a on je „privremeno“ rešen sredinom šezdesetih, kada je u tu svrhu podignut montažni objekat. Pedeset godina kasnije, meštani Futoga zdravstvene kartone popunjavaju u istoj „kućici“, a gradske vlasti prvo su obećale, pa onda i krenule da rešavaju ovo pitanje izgradnjom novog Doma zdravlja sa specijalističkim ambulantama.
„Šajkaški okrug“ i dalje čeka kanalizaciju
Dok se Novosađani nastanjeni u gradskom jezgru, pomalo razmaženo, žale na nedostatak mesta za parkiranje, smog i buku, „najfrekventnija“ reč na periferiji je – kanalizacija! Meštani prigradskih naselja oberučke bi zagrlili CO2 isparenja, tulume do 4 ujutru koji remete san i prenatrpane parkinge, ako bi zauzvrat dobili priliku da septičke jame pošalju tamo gde im je u 21. veku i mesto – na smetlište istorije. Dvadesetak hiljada Kaćana, ali i stanovnici obližnje Budisave i Kovilja, još uvek sa nevericom posmatraju ekipe JKP „Vodovoda i kanalizacije“ koje rade na kanalizaciji, jer su im taj posao, kažu, obećavali i pred izbore 2004. i pred izbore 2008. godine, da bih posle prebrojavanja glasova naprasno zaboravili.
Sajlovčani – Kusto, dođi, sve ti je oprošteno!
Oko pet hiljada građana Sajlova „diglo je ruke“ od zapomaganja gradskim ocima, već je rešilo da u pomoć pozove najpoznatijeg balkanskog reditelja – kako kažu, čuli su da Emir Kusturica „ratuje“ sa građanima 
Trebinja oko kamena potrebnog za izgradnju Andrićgrada, a rustično naselje po Kustinoj meri, bez kanalizacije, osnovne škole i osnovnih uslova za život, nalazi se na svega par autobuskih stanica od našminkane Zmaj Jovine ulice.
Grad je posipanje ulica tucanikom u 21. veku proslavio i predstavio kao veliki uspeh i napredak za nas, deca nam sa rancem i ujutru i po mraku idu šest, sedam kilometara peške do Detelinare, a pritom uprkos silnim obećanjima, još uvek nemamo status mesne zajednice, pa ne možemo ni da formalizujemo ni predstavimo naše prigovore i ideje. Skrajnuti smo, zaboravljeni i marginalizovani – kaže za Novine novosadske instruktor borilačkih veština sa Sajlova Đorđe Dmitrović i dodaje da je „Sajlovo kao Olimpijada – sete nas se svake četiri godine, pred izbore i zaborave nas čim se pogase kamere“.
Tomislav Lovreković
Grad: Milijarda za kanalizaciju
Deo odgovora na pitanje kada će i šta biti uloženo u prigradska naselja, dobili smo iz Gradske kuće, gde su nam poručili da je izrađeno više od 30 projekata za izgradnju kanalizacija, kao i da je za taj poduhvat ove godine izdvojeno oko milijardu dinara. Kako kažu u kabinetu Igora Pavličića, radove na nekim mestima koče nesređeni imovinsko-pravni odnosi, a prioriteti se biraju na osnovu usvojene strategije razvoja grada.
Pogledaj vesti o: Dinar
Nastavak na Novine novosadske...
