Izvor: B92, 23.Nov.2015, 15:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobiće manje - boriće se za svaki dinar
Budžet Srbije godišnje izgubi oko 100 miliona evra jer nema prihode od neobrađenih 500.000 hektara državnog zemljišta.
Zvanično, u zakup ide svega 30 odsto parcela, a preostalih 70 procenata je uzurpirano, u parlogu ili se obrađuje u sivoj zoni. To, praktično, znači da je u zakupu samo 248.628 hektara u državnoj svojini, a 581.409 hektara je slobodno ili uzurpirano.
Ogroman broj uzurpiranih, zaparloženih i ilegalno zauzetih njiva često je posledica prećutne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << saglasnosti lokalnih samouprava. Naime, opštine ne pokazuju preveliko interesovanje za sređivanje svog dvorišta i ubiranje znatno više novca nego sada, već se najviše oslanjaju na novac koji će dobiti iz državnog budžeta.
Ministarka državne uprave i lokalne samouprava Kori Udovički najavljuje da će naredne godine biti smanjena izdvajanja iz republičkog buyeta za opštine, jer, kako je navela nema para. Ministarka ističe da će upravo naredna godina biti zapravo godina rešavanja finansijskog položaja lokalnih samouprava, jer se u prvom kvartalu očekuje donošenje zakona o finansiranju jedinica lokalne samouprave.
Vrhovni državni revizor Duško Pejović najavljuje da će DRI ove godine uraditi 108 revizija, od kojih 56 u jedinicama lokalne samouprave.
“Situacija na terenu nije sjajna, što se može videti iz naših izveštaja. Ključni problemi su nepravilno korišćenje javnih sredstava i upravljanje javnom imovinom i nedovoljno poštovanje pravila i procedura. U mnogim opštinama nije uspostavljena interna revizija. U prethodne četiri godine dali smo više od 1.500 preporuka o tome, kao i preporuku da bi država morala više da se posveti potencijalno koruptivnoj oblasti davanja javne imovine u zakup”, istakao je Pejović.
Zakon o lokalnim samoupravama, koji je u pripremi i koji treba da bude usvojen u prvom tromesečju naredne godine, mogao bi sadašnju situaciju u opštinama u Srbiji drastično da promeni i natera lokalce da prvo gledaju da zarade dovoljno za svoje funkcionisanje, a tek potom da očekuju nagradu od države.
Naime, u nacrtu zakona o lokalnim samouprava gledaće se odnos vrednosti ukupnog poreza koji je u nadležnosti lokalne samouprave i stvarni odnos koji ona ubira.
Prema objašnjenju Aleksandra Grunadžera iz Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, koji je šef projekta “Lokalni ekonomski razvoj u istočnoj Srbiji”, koji se sprovodi kod nas, budući zakon o lokalnim samoupravama mora mnogo toga što danas nije dobro u relaciji opštine-republika da izmeni.
“Ako su performanse lokalne samouprave loše u pogledu naplate poreza i prikupljanja novca od zakupa, onda će republika reći: u redu, nisu vam potrebne pare, to znači da vam nisu potrebni ni transferi od države. Ne moraju lokalne samouprave, koje su deo republike i koje dobro rade, da daju subvencije onima koji ne ubiru porez”, ističe on.
U situaciji kada se ne znaju poreski potencijali opština, kao i činjenicu da veliki deo opštinske imovine nije čak ni popisan, mogu se, ističe naš sagovornik, primeniti GIZ-ovi kriterijumi koji će, uz neke adaptacije, ući u budući zakon o lokalnim samoupravama.
“Postoji nekoliko izvora – recimo popis iz 2011. godine koji sadrži podatke koliko je nepokretnosti bilo na teritoriji neke opštine. Postoje i brojila za struju, jer svaki objekat ima svoje brojilo. Dakle, može se steći neka predstava o tome koliko objekata postoji, i onda se gleda koliko je njih u poreskoj evidenciji. Što je razlika između ta dva broja veća, to je lošiji rad poreske administracije lokalne samouprave”. Postoji diskusija o nacrtu tog zakona da se za po pet odsto godišnje smanjuju transferi lokalnim samoupravma koje ne rade dobro . Prve godine dobijale bi pet odsto manje, druge 10, treće godine 15 odsto manje... One opštine koje to ne rade kako bi trebalo, imaće manje transfere i lošoju finansijsku situaciju”, zaključuje Grunauer.
Pogledaj vesti o: Dinar
