Izvor: Politika, 14.Jun.2013, 13:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinarski zapisi prve žrtve višeg kursa

Strane kupce naših hartija od vrednosti ne zadovoljava samo sigurnost u uloženi novac već i zarada veća od 9,13 odsto

Pad vrednosti dinara već odnosi prve „žrtve”. Pre dva dana prodata je samo četvrtina ponuđenih jednogodišnjih državnih zapisa kojima država puni budžet, tako da je sasvim izvesno da investitori ponovo zaziru od nestabilnog dinara. Istini za volju, dinar je juče zaustavio silaznu putanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i čak je ojačao za 0,2 odsto u odnosu ne prethodni dan.

Jasna Atanasijević, glavni ekonomista Hipo Alpe Adrija banke kaže da su, prema izveštaju sa aukcije, banke bile te koje su kupile dinarske trezorske zapise sa prosečnim prinosom od 9,13 odsto.

– Sigurno bi stabilniji dinar i očekivanja u tom pogledu doprineli da upisani iznos bude veći pri ovom nivou prinosa. Ostali investitori koji su se interesovali, a bilo ih je, tražili su veći prinos, s obzirom na to da je interesovanje za aukciju ponuđenog obima od deset milijardi dinara bilo 6,5 milijardi (na kraju prodato samo 2,4 milijarde). Ministarstvo finansija je pak zbog relativno komotne situacije u kasi, koja potiče od velikih zaduženja iz prethodnog perioda, odlučilo da proda samo četvrtinu ponuđenog obima – kaže Jasna Atanasijević.

Broker Nenad Gujaničić smatra da je odustajanje bankara od investicija u domaću valutu bilo očekivano posle pada dinara od nekoliko procenata.

– Zapisi u dinarima nose nominalni prinos, a investitori računaju svoju realnu zaradu. A kada im taj nominalni prinos dovede u pitanje realnu zaradu, oni postaju oprezni. Zato je i prodata samo četvrtina te emisije – kaže Gujaničić.

Za uređene ekonomije godišnji zapisi trezora ne nose rizik, ali u našem slučaju to nije tako jer se ne zna koju će vrednost domaća valuta da ima za godinu dana.

– Zaduženi za punjenje budžeta to dobro znaju i upravo zato su se okrenuli emitovanju evroobveznica. Podsećanja radi, država je 2009. godine počela da emituje dinarske papire, a onda je izašla i na međunarodno tržište. Međutim, u slučaja zaduživanja u čvrstoj valuti, kakve su dolar ili evro, i obaveza u istoj toj valuti ima velike obaveze – smatra ovaj stručnjak.

Po njemu, ukoliko i sledeće emisije dinarskih zapisa budu manje, uspešne država će se okrenuti emitovanju evroobveznica. Zbog viška kapitala na međunarodnom tržištu sada i naši papiri mogu da se prodaju po relativno niskim kamatama, ali je pitanje dokle će takav trend da traje. Mi, zapravo, stare dugove plaćamo novim emisijama državnih hartija od vrednosti. Takvo stanje je moguće dok postoje kupci, a problem će nastati kada ih više ne bude bilo, kaže Gujaničić.

U Eurobank EFG banci kažu da je pad dinara u poslednjih desetak dana i globalni zaokret u procenjivanju rizika kod zemalja u razvoju uticao na to da domaći i strani investitori traže atraktivnije prinose na dinar od trenutnih.

– Očekivanja su da bi Centralna banka SAD-a (FED) u narednim mesecima mogla da ublaži ili ukine monetarne podsticaje za njihovu ekonomiju (mera se između ostalog sastoji i u održavanju rekordno niskih kamatnih stopa već duži niz godina) ukoliko se podaci o oporavku američke ekonomije pokažu dugotrajno održivim.

Sa druge strane, velike ekonomije beleže pad (EU, Japan), pa će globalni rast biti manji nego što je to prognozirano, što ima za posledicu rast prinosa na dolarskim hartijama od vrednosti. Samim tim, novac se, privučen većim prinosima na dolarske hartije povlači iz svih ostalih valuta koje su do tada nosile visok prinos, a to su upravo valute zemalja u razvoju, smatraju stručnjaci EFG banke.

J. Rabrenović

objavljeno: 14.06.2013.

Nastavak na Politika...