Izvor: Politika, 11.Jan.2015, 10:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar strada u obračunu evra i dolara
Dok Japan namerno slabi jen, a dolar jača u odnosu na evro, mi dotle trošimo velike pare da očuvamo stabilnost svog novca
Japanski guverner Harikuiko Kuroda nedavno je dodatno olabavio monetarne stege kako bi namerno oslabio jen, japansku nacionalnu valutu. Da to učini naša guvernerka Jorgovanka Tabaković, makar i planski, na nju bi se osulo drvlje i kamenje. Odgovor na pitanje zašto je za nas neprihvatljivo ono što je za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Japan poželjno nije komplikovan. Dovoljno je pogledati strukture dve privrede.
Japanska je izvozno orijentisana i svako slabljenje jena za njih znači veće prihode od izvoza, jer kad stranu valutu zamene u nacionalnu, dobiju više para. Zato je namerno slabljenje jena za japanskog guvernera misija za pokretanje sopstvene privrede, koja je dosta dugo u recesiji.
Naša ekonomija je, sa druge strane, uvozno orijentisana, što znači da kad dinar slabi, prihodi od uvoza padaju. To ne odgovara većem delu domaće privrede. Čak i oni koji robu izvoze, sirovine obično nabavljaju iz uvoza, a uz to su i zaduženi u evrima, pa se svakim slabljenjem dinara, njihovi bilansi pogoršavaju. Takođe, jedan od ciljeva NBS je stabilnost finansijskog sistema. U situaciji kada je državni dug prešao 22, a obaveze privrede 18 milijardi evra, naglo slabljenje dinara moglo bi da ugrozi stabilnost finansijskog sistema, naročito ako se zna da svaki četvrti privrednik ima problema sa otplatom zajma.
Sa druge strane, Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da, ipak, većini više odgovara slabljenje nego jačanje dinara.
– Slabljenje nacionalne valute ne odgovara, pre svega, državi koja ima velike dugove, ali i nekim privrednicima koji su se zaduživali u stranoj valuti. Uglavnom je tu reč o velikim privrednicima. Ne odgovara ni onim građanima koju su uzeli kredite u evrima – kaže Živković i dodaje da tu nije toliko reč o strukturi naše privrede, već o privilegijama koje su neki imali u prošlosti.
Ostatak građana Srbije trebalo bi da znaju da im nije u interesu jačanje, već postepeno, blago slabljenje dinara, kaže naš sagovornik. I dalje je veći deo stanovništva solventan, što znači da im je imovina veća od dugova, objašnjava Živković. Slabljenje nacionalne valute stimulisalo bi izvoz i uvećalo broj novih radnih mesta, ubeđen je naš sagovornik. „Problem je što je prva grupa glasnija i uticajnija od druge”, smatra on.
Na pitanje da li bi slabljenje dinara, pri ovolikim dugovima, ugrozilo stabilnost finansijskog sistema, naš sagovornik odgovara:
– Samo ako bi se to dogodilo dramatično i u prekomernim graničnim promenama – odgovara Živković.
Namera japanskog guvernera je drugačija – da u trci sa američkom privredom, poveća konkurentnost svoje ekonomije. Boško Živković, međutim, smatra da je to unapred izgubljena bitka i da Japan to radi zato što je tamošnja privreda u recesiji. Kako kaže, jen više nije relevantna valuta, jer ga je, sa rastom kineske privrede, potisnuo juan.
Sve to, ipak, može da dovede do jačanja američkog dolara, jer tamošnja ekonomija počinje da raste. Međutim, ako globalni oporavak i dalje bude slab, a dolar postane previše jak, Federalne rezerve (FED) će možda i preduzeti neke mere da bi izbegle prekomerno jačanje dolara, jer bi to smanjilo konkurentnost njihove privrede.
U poslednje vreme dolar naročito jača u odnosu na evro. U utorak popodne evro je vredeo 1,18 dolara. To je znatan pad u odnosu na početak 2013. kada je evropska nacionalna valuta vredela 1,36 dolara.
Čini se da se Amerikanci, ipak, raduju, svakom slabljenju evra. Prema pisanju jučerašnjeg „Njujork tajmsa” za Amerikance slabiji evro znači da će putovanja po Evropi biti jevtinija i da će sir i vino biti pristupačniji. Ipak, novinari tog lista konstatuju da to može i da smanji tražnju za američkom robom, što posledično može da podrije oporavak američke ekonomije.
To što je inflacija u Evropi i dalje niska, za novinare ovog dnevnika znači samo jedno – da „valutno tržište evropskim liderima poručuje da ne rade dovoljno”.
Zašto se Amerikanci onda raduju svakom slabljenju evra ako to smanjuje konkurentnost njihove privrede, objašnjava Boško Živković:
– Zato što će u tom slučaju slobodni kapital bežati u dolar, jer se očekuje jačanje američke nacionalne valute. S povećanjem vrednosti dolara povećaće se sve transakcije u dolarima. U američkoj valuti će se više kupovati metali i nafta, na primer – kaže Živković.
Amerika je sada u mnogo boljem položaju od evrozone, jer ima rast, za razliku od privrede Starog kontinenta koja stagnira. Ipak, i tamošnji FED će, prema Živkovićevoj proceni, morati postepeno da smanjuje monetarne olakšice, jer je prema nekim ocenama u privredu upumpano previše novca u poslednjih nekoliko godina, što može da utiče na rast inflacije.
Anica Telesković
objavljeno: 11.01.2015.
.jpg)
