Izvor: Blic, 18.Maj.2010, 22:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dinar obaraju špekulanti

Diana Dragutinović, ministarka finansija, za „Blic“ kaže da je neophodno da Narodna banka i u budućnosti spreči nagle promene kursa koje su posledica špekulativnih udara. Ona dodaje i da iznos deviznih rezervi garantuje odbranu domaće valute od špekulativnih udara.

Na pitanje šta će država da učini da spreči sunovrat dinara, ministarka odgovara da će „država sa svoje strane povlačenjem kredita za izgradnju infrastrukture doprineti poboljšanju ponude deviza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u zemlji, a samim tim i stabilizaciji kursa".

Dosadašnje promene kursa, kako smatra, nisu dramatične, a uvažavajući ekonomsku poziciju zemlje - mogu se oceniti kao poželjne.

- Promene kursa dinara u prethodnih godinu i po dana su uglavnom bile postepene, tako da su privreda i građani imali vremena da se prilagode novom kursu. Spoljnotrgovinski i platni bilans Srbije pokazuju značajne znake poboljšanja, a to se nije dogodilo samo od sebe - tome je doprinela depresijacija dinara, ali i značajno smanjenje domaće potrošnje, naročito državne - kaže Dragutinović.

Ekonomisti, pak smatraju da krivce za nagli pad dinara, pored objektivne okolnosti svetske krize, treba najpre tražiti i u rasipništvu ove vlade i prošlih srpskih vlada. U vreme kada su se devize od privatizacije slivale u državnu kasu, niko nije razmišljao o jačanju domaće valute.

Dinar je nastavio da slabi, pa je današnji srednji kurs na novom istorijskim minimumu - 101,4533 dinara za jedan evro, što je pad od gotovo 47 para. Centralna banka juče je prodala 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Ekonomisti upozoravaju da, iako je tačno da NBS po zakonu samostalno vodi politiku kursa, nije samo centralna banka odgovorna za stabilnost valute, već je nesporno to odgovornost i vlade, i sadašnje i prethodnih. Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže za „Blic" da svaka zemlja, kada iscrpi priliv deviza od privatizacije, mora da ima jasnu koncepciju koje izvozne grane mogu da obezbede dalji priliv i da se u Srbiji o tome „očigledno nije razmišljalo".

- Godinama se lagodno živelo i sve srpske vlade su se uljuljkivale, a sada nam svetska finansijska kriza ispostavlja veće račune u evrima - kaže profesor Đukić.

I Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije, kaže da Vlada „i te kako ima uticaj na kretanje domaće valute, na posredan način".

- Imamo hroničan spoljnotrgovinski i platno-bilansni deficit, nedovoljno direktnih stranih investicija, lošu konkurentnost privrede, a sve to utiče na stabilnost ekonomskog sistema. Posledično, stvara se raskorak između ponude i tražnje za devizama. Državna administracija nam je skupa, a sve to zahteva dodatna zaduživanja - kaže Dugalić.

Na rasipništvo ove i prošlih vlada i nesposobnost da razmišljaju i planiraju dugoročno, nadovezala se i kriza na tržištima, a u poslednje vreme i zabrinjavajući pad evra. Samo tokom prošlog vikenda evro je oslabio za gotovo dva centa i sada se za njega dobija 1,23 dolara. Početkom godine vrednost evra je iznosila 1,43 dolara.

I pored toga, u Srbiji tražnja za evrom ne jenjava. Svi sa viškom dinara beže u valutu Evropske unije, a postoji i pritajeni strah šta će biti dalje sa kursom.

- Prisutna je i nestabilnost na deviznim tržištima, kurs evra je izuzetno nisko u odnosu na dolar. Investitori žele da što pre dođu do evra u strahu da ga neće biti dovoljno ili da će još više rasti. Nekima dospevaju i krediti na otplatu i to sve gura tražnju za devizama - ističe Dugalić.

Iako evro u odnosu na dolar ima najslabiju vrednost, to nema nikakvih posledica po odnos evro-dinar. Slabljenje valute EU u odnosu na valutu SAD, kako objašnjava profesor Đorđe Đukić, jedino ima uticaja na naš spoljni dug. Kada slabi evro, više moramo da izdvojimo novca za vraćanje dugova u dolarima.

Da li je moglo nešto da se učini da dinar ne bude slab na spoljne ali i unutrašnje turbulencije? Sa gledišta ekonomista - moglo je i može.

- Mora se razmišljati na koji način povećati izvoz, brže završiti infrastrukturne investicije, kako povećati priliv investicija. Naravno, sve mora da se učini kako bi država bila efikasnija i racionalnija, da manje košta, kako bi nam budžetski deficit bio manji, a dinar stabilniji - zaključuje Dugalić.

Profesor Đukić kaže da će novac biti sve skuplji, što može da utiče na vraćanje duga i njegovu cenu. On preporučuje da bi predsednik države logikom pozicije na kojoj se nalazi, trebalo po hitnom postupku da predloži zakon kojim bi se limitiralo spoljno zaduživanje. Barem dok se, kako kaže, ne izađe iz globalne krize, jer je „očigledno da se njene posledice u evrozoni sada ne mogu predvideti". Svako zaduživanje sada, u budućnosti može preskupo koštati, kaže naš sagovornik.

Sa gledišta NBS, kako za „Blic" kaže viceguverner Bojan Marković, rešenje je u smanjenju zavisnosti od evra, što bi doprinelo da se promene deviznog kursa prihvataju sa manje panike među nekim slojevima stanovništva i privrede.

- To su oni koji su se prezadužili u valuti u kojoj ne ostvaruju prihode. Uspešna strategija deevroizacije na kojoj treba zajedno da rade NBS, Vlada, kao i srpski finansijski sektor mogla bi da se zasniva na tri osnovna stuba. Neophodno je očuvati stabilnu i nisku inflaciju i održiv ekonomski razvoj. Potrebno je razviti i tržište dinarskih obveznica kako bi se efikasnije iskoristila finansijska sredstva koja već imamo na raspolaganju - kaže Marković.

Kao treći potez, ali isto tako važan, Marković navodi i razvijanje i veće korišćenje instrumenata zaštite od deviznog rizika, tj. tržište takozvanog deviznog hedžinga, koje je do sada nedovoljno iskorišćeno.

Evro kao „jugo"

Evropska valuta sve više funkcioniše kao zlosrećni jugoslovenski proizvođač automobila „jugo", odnosno postoji sličnost problema svojstvenog grupi zemalja koje čine EU i nekadašnjih jugoslovenskih republika, piše na portalu „Market voč", koji prati globalna finansijska kretanja. Evro je 14. maja pao najniže u odnosu na dolar od oktobra 2008. godine, jer je zabrinutost kakva će biti finansijska stabilnost u Evropi vodila finansijere ka odbacivanju zajedničke valute. U tekstu se dalje predviđa da će neke zemlje napustiti evrozonu, jer više nikako nisu u stanju da upravljaju svojim ekonomijama u „ludačkoj košulji evra". Kandidati su Grčka, Italija, Španija, Portugal i Irska.

NBS: Kurs ne ugrožava inflaciju

Procene Narodne banke Srbije su da trenutni nivo deviznog kursa ne ugrožava ostvarivanje inflacionog cilja od šest plus minus dva odsto na kraju 2010. godine i 4,5 plus minus 1,5 odsto na kraju 2011. „Nekoliko faktora trenutno utiče na kretanje kursa. Najpre, i u najvećoj meri, to su regionalna kretanja. Drugi faktor koji će uticati na kretanje dinara u ovom periodu jeste uspeh pregovora sa MMF, što bi delovalo stabilizirajuće. Treći bitan faktor je uspešno prilagođavanje održivom modelu ekonomskog rasta putem strukturnih promena u Srbiji", smatra viceguverner.

Nastavak na Blic...

SrbijaNet.rs: Dragutinović: Dinar obaraju špekulanti

S media: Dragutinović: Dinar obaraju špekulanti

Krediti.rs: Diana Dragutinović: Dinar obaraju špekulanti

TV Avala: Dinar nastavlja da pada.