Izvor: B92, 19.Maj.2010, 03:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinar na meti države i špekulanata
Beograd -- Dok ministarka finansija Diana Dragutinović za pad dinara optužuje špekulante na tržištu, ekonomisti navode da krivca treba tražiti u rasipništvu države.
Diana Dragutinović, ministarka finansija, kaže da je neophodno da Narodna banka i u budućnosti spreči nagle promene kursa koje su posledica špekulativnih udara.
Ona dodaje i da iznos deviznih rezervi garantuje odbranu dinara od špekulativnih udara. Dosadašnje promene kursa, kaže, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << nisu dramatične, a uz ekonomsku poziciju zemlje - mogu se oceniti kao poželjne.
Na pitanje šta će država da učini da spreči sunovrat dinara, ministarka odgovara da će „država sa svoje strane povlačenjem kredita za izgradnju infrastrukture doprineti poboljšanju ponude deviza u zemlji, a samim tim i stabilizaciji kursa".
Evro danas gotovo 101,5 dinara
Dinar je nastavio da slabi, pa je današnji srednji kurs na novom istorijskim minimumu - 101,4533 dinara za jedan evro, što je pad od gotovo 47 para. Domaća valuta je ponovo pala iako je centralna banka juče prodala 50 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.
„Promene kursa dinara u prethodnih godinu i po dana su uglavnom bile postepene, tako da su privreda i građani imali vremena da se prilagode novom kursu. Spoljnotrgovinski i platni bilans Srbije pokazuju značajne znake poboljšanja, a to se nije dogodilo samo od sebe - tome je doprinela depresijacija dinara, ali i značajno smanjenje domaće potrošnje, naročito državne", kaže Dragutinović.
Ekonomisti, pak smatraju da, pored objektivne okolnosti svetske krize, krivce za nagli pad dinara treba najpre tražiti i u rasipništvu ove vlade i prošlih srpskih vlada. U vreme kada su se devize od privatizacije slivale u državnu kasu, niko nije razmišljao o jačanju domaće valute.
Oni upozoravaju da, iako je tačno da NBS po zakonu samostalno vodi politiku kursa, nije samo centralna banka odgovorna za stabilnost valute, već je nesporno to odgovornost i vlade, i sadašnje i prethodnih.
Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da svaka zemlja, kada iscrpi priliv deviza od privatizacije, mora da ima jasnu koncepciju koje izvozne grane mogu da obezbede dalji priliv i da se u Srbiji o tome „očigledno nije razmišljalo".
„Godinama se lagodno živelo i sve srpske vlade su se uljuljkivale, a sada nam svetska finansijska kriza ispostavlja veće račune u evrima", kaže profesor Đukić.
I Veroljub Dugalić, predsednik Udruženja banaka Srbije, kaže da Vlada „i te kako ima uticaj na kretanje domaće valute, na posredan način".
„Imamo hroničan spoljnotrgovinski i platno-bilansni deficit, nedovoljno direktnih stranih investicija, lošu konkurentnost privrede, a sve to utiče na stabilnost ekonomskog sistema. Posledično, stvara se raskorak između ponude i tražnje za devizama. Državna administracija nam je skupa, a sve to zahteva dodatna zaduživanja", kaže Dugalić.
Tadić treba da limitira zaduživanje
Đorđe Đukić kaže da će novac biti sve skuplji, što može da utiče na vraćanje duga i njegovu cenu. On preporučuje da bi predsednik države logikom pozicije na kojoj se nalazi, trebalo po hitnom postupku da predloži zakon kojim bi se limitiralo spoljno zaduživanje. Barem dok se, kako kaže, ne izađe iz globalne krize, jer je „očigledno da se njene posledice u evrozoni sada ne mogu predvideti". Svako zaduživanje sada, u budućnosti može preskupo koštati, kaže Đukić.
Na rasipništvo ove i prošlih vlada i nesposobnost da razmišljaju i planiraju dugoročno, nadovezala se i kriza na tržištima, a u poslednje vreme i zabrinjavajući pad evra. Samo tokom prošlog vikenda evro je oslabio za gotovo dva centa i sada se za njega dobija 1,23 dolara. Početkom godine vrednost evra je iznosila 1,43 dolara.
I pored toga, u Srbiji tražnja za evrom ne jenjava. Svi sa viškom dinara beže u valutu Evropske unije, a postoji i pritajeni strah šta će biti dalje sa kursom.
Iako evro u odnosu na dolar ima najslabiju vrednost, to nema nikakvih posledica po odnos evro-dinar. Slabljenje valute EU u odnosu na valutu SAD, kako objašnjava profesor Đorđe Đukić, jedino ima uticaja na naš spoljni dug. Kada slabi evro, više moramo da izdvojimo novca za vraćanje dugova u dolarima.
Da li je moglo nešto da se učini da dinar ne bude slab na spoljne ali i unutrašnje turbulencije? Sa gledišta ekonomista - moglo je i može.
„Mora se razmišljati na koji način povećati izvoz, brže završiti infrastrukturne investicije, kako povećati priliv investicija. Naravno, sve mora da se učini kako bi država bila efikasnija i racionalnija, da manje košta, kako bi nam budžetski deficit bio manji, a dinar stabilniji", zaključuje Dugalić.
Dinar muči ekonomija, a ne psihologija
Kandidat za guvernera Narodne banke Srbije Dejan Šoškić smatra da je za vrednost naše valute presudan odnos ponude i tražnje, a mnogo manje psihologija. On kaže da probijanju granice od 100 dinara za evro nije kumovala psihologija, već odnos ponude i tražnje za devizama na tržištu.
Psihološki faktor bi mogao da igra ulogu ukoliko investitori očekuju visoku inflaciju i nizak nivo deviznih rezervi, odnosno nisku sposobnost države da izmiruje obaveze zemlje u celini, pojašnjava Šoškić.
On kaže da „u našem slučaju ne postoji nijedan od navedenih razloga. Inflacija je pod kontrolom i sa tendencijom daljeg pada, nivo deviznih rezervi je visok i dovoljan za Srbiju, a zemlja u celini još nije prešla zabrinjavajuće nivoe zaduženosti".
„Mislim da vrednost evra na nivou od 100 dinara, ne bi trebalo doživljavati kao naročitu psihološku granicu niti bi trebalo stvarati neku drugu. U pitanju je, prosto, trenutna cena evra na deviznom tržištu. Prelazak cene evra preko ovog nivoa ne bi trebalo tumačiti drugačije nego za bilo koji pre toga", kazao je Šoškić i dodao da ne očekuje značajne promene na deviznom tržištu u narednom periodu.
NBS: Smanjiti zavisnost od evra
Sa gledišta NBS, kaže viceguverner Bojan Marković, rešenje je u smanjenju zavisnosti od evra, što bi doprinelo da se promene deviznog kursa prihvataju sa manje panike među nekim slojevima stanovništva i privrede.
„To su oni koji su se prezadužili u valuti u kojoj ne ostvaruju prihode. Uspešna strategija deevroizacije na kojoj treba zajedno da rade NBS, Vlada, kao i srpski finansijski sektor mogla bi da se zasniva na tri osnovna stuba. Neophodno je očuvati stabilnu i nisku inflaciju i održiv ekonomski razvoj. Potrebno je razviti i tržište dinarskih obveznica kako bi se efikasnije iskoristila finansijska sredstva koja već imamo na raspolaganju", kaže Marković.
Kao treći potez, ali isto tako važan, Marković navodi i razvijanje i veće korišćenje instrumenata zaštite od deviznog rizika, tj. tržište takozvanog deviznog hedžinga, koje je do sada nedovoljno iskorišćeno.
