Izvor: Blic, 05.Apr.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borba za svaki dinar

Beogradsko preduzeće „Varoš kapija" snizilo je cene ugostiteljskih usluga od 15 do 50 odsto. Istovremeno mnoga taksi udruženja nisu iskoristila odobrenje da povećaju cene za 7,5 odsto dobijeno krajem februara. Cene su kod nekih čak i niže nego što su bile. To su samo neka od reagovanja na smanjenje posla i prometa zbog svetske ekonomske krize. Slične akcije tek će uslediti.



Veroljub Čubrić, predsednik „Žutog taksija", kaže da se kriza oseća >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u vazduhu. Ne može da proceni koliko je smanjen promet, ali to je evidentno. „Na ulici vlada prava borba za mušteriju, nikad nije bilo ovako", kaže Čubrić, i dodaje da cene nisu menjali ove godine.

Štednja ne izlazi iz usta političara, ali i običnih ljudi. Ovi prvi zasad nisu pošli od sopstvenog primera, dok ovi drugi nemaju izbora. Manje novca troši se čak i za kupovinu osnovnih namirnica. Da je vrag odneo šalu, govore i podaci iz trgovina jer je promet robe manji 16 odsto. „Maksi", „Merkator", „Idea" i druge trgovine pokušavaju sniženjima da se bore protiv ovakve statistike, ali očigledno da im zasad ne uspeva.

Momir Jovanović, predsednik Grupacije klaničara u Privrednoj komori Srbije, kaže da su proizvodnja i promet u mesnoj industriji smanjeni za petinu. Ovaj pad je veliki ako se zna, kako navodi Jovanović, da prehrambena industrija nije na udaru krize kao druge grane. I Rade Pribićević, predsednik „Denjub fuds grupe", u čijem sastavu posluje više mlekara, „Knjaz Miloš" i „Bambi Banat", kaže da zasad osećaju osetan pad likvidnosti, a očekuju osetan pad proizvodnje i prometa. „Situacija će se još pogoršati pre nego što krene nabolje", upozorava Pribićević.

Loš rad privrede ogleda se i u smanjenoj potrošnji goriva. Prerada sirove nafte u rafinerijama NIS-a smanjena je na minimum zbog pada prodaje naftnih derivata u prva tri meseca ove godine od deset do 15 odsto. Dnevna prerada nafte u pančevačkoj rafineriji je 7.500 tona, dok je u istom periodu 2008. bila od 8.000 do 8.500 tona.

Proizvodnja opeke, koja zapošljava oko 16.000 radnika smanjena je od početka godine 30 odsto, a prodaja i do 60 procenata. Mnoge firme su prekinule proizvodnju pre Nove godine i još je ne nastavljaju, druge će uskoro stati, a ima i onih koje razmišljaju o otpuštanjima. Vlada Denić, direktor Udruženja industrija glinenih proizvoda, kaže da je glavni razlog loša situacija u Srbiji ali i u okolnim zemljama gde dosta izvoze. Strane firme, kako navodi, na okolnim tržištima dosta su snizile cene, što moraju i oni da isprate, ali stranci su ekonomski jači.

Dragan Vujadinović, savetnik direktora Valjaonice bakra Sevojno, kaže da je u najgoroj poziciji crna metalurgija, što pokazuju dešavanja u „Ju-Es stilu i Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, koji posluje sa gubicima zbog pada cene bakra sa 8.800 u maju prošle godine na 3.500 u drugoj polovini godine. Osim pojeftinjenja metala, u ovoj grani smanjena je i tražnja. Za obojenu metalurgiju, u koju spada i preduzeće u Sevojnu, pad cena sirovina trebalo je da bude dobar jer smanjuje rashode i povećava tražnju za gotovim proizvodima. Međutim, to se nije desilo, pa je u poslednja dva meseca zabeležen pad proizvodnje od 20 odsto.

– Mart je, ipak, bio rekordan po prodaji, a ni april neće biti loš. Međutim, sve je vrlo ranjivo i krhko i naredni meseci potpuno su neizvesni. Sve u suštini zavisi od svetskog tržišta, na kome vladaju veliki igrači. Domaća preduzeća su tu nemoćna – poručuje Vujadinović.

Industrijska proizvodnja u februaru manja je za 19,7 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u odnosu na prosek 2008. 21,9 odsto. Najveći pad zabeležen je u prerađivačkoj industriji od 23,7 procenata. Čak 28 sektora ima manji obim proizvodnje.

Najveći izvoznik „Ju-Es stil" posle pet meseci od stavljanja na „tihi hod" prve peći, isto će učiniti i sa drugom. Tako je stala primarna proizvodnja u ovom smederevskom preduzeću. Radnici će umesto pet imati četiri radna dana uz naknadu od 60 odsto od pune zarade.

Više švercovanja u prevozu

Velibor Sovrović, direktor „Laste", kaže da se broj putnika nije smanjio, ali jeste broj prodatih karata. U autobusima ima čak i više putnika, ali to se ne odražava na prihod od prodatih karata. „Očigledno da se ljudi više voze bez karata jer nemaju para. Veći problem za poslovanje preduzeća je povećanje akcize početkom godine i najava novog rasta ovog državnog nameta. ’Lasta’ potroši dva miliona litara goriva i svako povećanje akciza na naftne derivate je udar na naše rashode", žali se Sovrović.

Pad proizvodnje, februar 2008–2009.

prerađivačka industrija 23,7 odsto

vađenje ruda i kamena 10,8 odsto

proizvodnja struje, gasa i vode 8,5 odsto

promet u trgovinama na malo 16 odsto

prodaja goriva 10-15 odsto*

proiz. opeke 30 odsto*

* od početka godine
Pogledaj vesti o: Dinar

Nastavak na Blic...