Izvor: Večernje novosti, 26.Jan.2014, 00:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Avramovićev dinar kao spas!

DVA Avrama pamti naša turbulentna istorija. Avrama Izraela i Dragoslava Avramovića, „dedu Avrama“. Prvi nas je obaveštavao o NATO-bombama, a drugi o bombardovanju inflacije. I onda je svako, u svoje vreme, rekao - gotovo. Bombardovanju i inflaciji. Tačno pre dvadeset godina doktor Avramović je našao lek za hiperinflaciju u tadašnjoj SRJ. Njegov, novi, dinar vredeo je koliko i jedna nemačka marka. Prekinuo je nezabeleženu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << progresiju hiperinflacije, koja je od nas napravila lažne milijardere. Kasnog septembra 1993. godine donet je Zakon o denominaciji nacionalne valute, izbrisano je šest nula, pa je 1. oktobra dotadašnjih milion dinara postalo - jedan dinar. Ali, inflacija nije stala, a krajem godine štampana je novčanica od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja. Cinici su odmah primetili da je na poleđini trebalo odštampati ilustraciju pesme „Svetli grobovi“. Zmajeve pesme bile su i ostale aktuelne i sada će prethodna vlada moći da recituje i potonje: „Gde ja stadoh, ti produži, još smo dužni, ti oduži“. Na krilima „Zmaja“ obarani su novi rekordi. Cene su se udvostručavale svakih 17 sati. Oni koji su tih dana dobijali jednog „zmaja“ pa za njega želeli da kupe hleb od samo devet milijardi dinara, to su teško uspevali, jer prodavac gotovo sigurno nije imao sitno. Za one „ješnije“ kilogram sendvič-mortadele stajao je 4.160 milijardi, švargla je bila 3.120 milijardi, piknik kobasice koštale su 12.770 milijardi, za čajnu i sremsku kobasicu bilo je potrebno 11.000 milijardi, a za zimsku salamu oko 20.000 milijardi dinara. NAJPLEMENITIJI PROFESOR Dragoslav Avramović je tačno pre dvadeset godina u našem listu proglašen za najplemenitijeg Jugoslovena. Tom prilikom, uz dugotrajni aplauz, uručena mu je Zlatna plaketa „Večernjih novosti“. Mnogi zaposleni u našem listu to i dalje pamte. Sve je bilo kiselo i ljuto. Litar sirćeta je bio 1.802 milijarde, aleva paprika od 100 grama 1.100 milijardi. Kesica mlevenog bibera oko 700 milijardi. Bilo je i „slatkih“ cena. Prašak za pecivo je bio 260 milijardi, a vanilin-šećer 120 milijardi dinara. Ni ljubiteljima dobre kapljice nije bilo lako. Vino „smederevka“ koštalo je 1.534 milijarde, „kosovska devojka“ 1.664 milijarde, a „krstač“ čak 2.520 milijardi dinara. Ko je hteo da se „ubije“ od žestine, nije imao šanse - „Rubinov“ vinjak stajao je oko 6.100 milijardi, „Navipov“ konjak 5.700 milijardi, a „manastirka“ 5.400 milijardi dinara. Da se čovek prekrsti. Na račun hiperinflacije zbijale su se razne šale. Jedno od pitanja u anketama je bilo šta je luksuz u Srbiji u vreme inflacije? Evo nekih karakterističnih odgovora: luksuz je kad ne moraš da skupljaš pikavce po zemlji nego imaš novac da kupiš paklu cigareta. Kad ne moraš da naviješ sat u četiri ujutru da kupiš mleko uz hleb. Bilo je i crnjaka, kao i ovaj: luksuz je kad ne moraš da zakolješ deset penzionera da bi hleb doneo kući... Dakle, bilo je krajnje vreme da se pojavi čovek koji će ubiti aždahu od inflacije. Doduše, nije se zvao Sveti Georgije, a nama je izgledalo kao da ga je samo nebo poslalo. Bez mača i koplja, samo sa jednim cegerom, porazio je potrošačku korpu punu visokih cena, inflaciju i ko zna šta još.DUŽE SAMO U NIKARAGVI OD hiperinflacije u našoj zemlji, duže su trajale samo one u Nikaragvi (48 meseci, od 1987. do 1991) i Kini (26 meseci, od 1947. do 1949). Veći maksimalni mesečni nivo postignut je u Mađarskoj 1946. godine - 420 miliona odsto, kao i u Grčkoj (1944) - 855 miliona. Jugoslavija, Poljska i Mađarska su jedine evropske zemlje koje su u 20. veku imale po dve hiperinflacije. Kada se činilo da naša nada više ne stanuje ovde, pojavio se, širokoj javnosti do tada potpuno nepoznat čovek. On je tvrdio da horor-svakodnevica, ipak, nije naša sudbina. U naše kuće ušao je uoči Nove 1994. godine. Čvrsto je obećao da će trka sa nulama na novčanicama zauvek ostati za nama. Verovao je i uveravao sugrađane da i mi možemo da živimo kao sav normalan svet. I zaista - bi dan. Krajem januara 1994. godine dobili smo novi dinar, jaku nacionalnu valutu koja je trebalo da prokrči put ekonomskom prosperitetu naše zemlje. Avramović na čelo Narodne banke dolazi nekoliko meseci kasnije, uz ogromnu podršku javnosti. Običnim, svakodnevnim jezikom, bliskim i razumljivim i najobičnijoj domaćici, objašnjavao je naizgled komplikovane ekonomske mehanizme. Govorio je: „Mera jakog dinara je da se za njega može kupiti pljeskavica na Zelenom vencu, kesica girica ili burek.“ Nije mu bilo teško da se u merenju snage dinara zaputi na pijacu i da sa seljacima, proizvođačima, nakupcima i ostalima za tezgom razmeni dileme da li nešto mora biti toliko skupo. Takođe, neverovatnim šarmom slao je žaoke i vlastodršcima: „Program će uspeti ako država sprovede akciju protiv same sebe“. „Kod nas ima više ministara nego naroda“... Superdeka sa šeširićem na glavi i cegerom u ruci bio je uveren da u datim okolnostima, korak po korak, može da progura promene. Umesto toga, kao što obično biva na ovim prostorima, dobio je smenu. Koalicija SPS i tada jedinstvene DPS smenila ga je u Saveznoj skupštini maja 1996. godine. Sumirajući svoju dugogodišnju borbu sa vetrenjačama, jednom prilikom je rekao za „Novosti“: „Ja vam dođem kao trkač. Sav svoj pedesetogodišnji rad i iskustvo sam uložio u ovaj projekat. Ili ću proći kroz cilj, ili potreti sve što sam uradio.“ Profesor Avramović je tu trku dobio, i pored izostanka priznanja onih od kojih je trebalo da ih dobije. Superdeka, koji je svima ostao u sećanju, umro je 26. februara 2001. u mestu Rokvil kod Vašingtona. Sahranjen je 10. marta 2001. u Beogradu, na Novom groblju. *****EKONOMSKA MAGIJA ZA “NOBELA“HIPERINFLACIJA u SR Jugoslaviji od marta 1992. do januara 1994. godine zauzima treće mesto u svetskoj ekonomskoj istoriji, kako po dužini trajanja, tako i po maksimalnom mesečnom nivou od 314 miliona procenata. Dnevna inflacija je iznosila 62, a u samo jednom času 2,03 odsto, što je bilo veće od godišnjih inflacija mnogih razvijenih zemalja! Ili, kako je izgledao decembar 1993. godine, poslednji mesec pred dolazak „Avramovog dinara“. Savezni zavod za statistiku je tada, na primer, saopštio da je inflacija u tom decembru u odnosu na novembar iznosila 178.882 odsto. To znači da je u decembru bila oko 28 odsto dnevno, ili oko 1,05 odsto na sat. A, gledano godišnje, iznosila je neverovatnih 116 biliona odsto. I troškovi života u decembru 1993. godine uvećani su u odnosu na novembar za 283.900 odsto! U takvom ambijentu, kada je razorna hiperinflacija istiskivala našu valutu, svi su želeli da se što pre oslobode bezvrednog dinara - privrednici i građani. Sve se, inače, obračunavalo u nemačkim markama. Na primer, prodavci su se snalazili tako što su cene robe iskazivali u „bodovima“ - jedan bod bio je jednak nemačkoj marki. Dinare u praznim trgovinama nije bilo lako potrošiti, pa su ih građani velikom brzinom menjali za nemačke marke kod uličnih dilera. Naravno, crni kurs je skakao najmanje nekoliko puta dnevno. Zbog svega ovoga, bilo je veoma teško verovati da neko može za samo nekoliko dana da prekine finansijsku agoniju u zemlji. Upravo je to pošlo za rukom Dragoslavu Avramoviću, o kojem su u to vreme pisali i strani mediji kao o jednom od najvećih jugoslovenskih ekonomista u 20. veku. Monetarnom rekonstrukcijom, popularni „deda Avram“ je denominacijom, odnosno brisanjem nula sa starih novčanica, uveo novi i stabilni dinar. „Obično kada tražimo primer genija u ekonomiji, pominjemo Miltona Fridmena... Međutim, ja bih rekao da taj opis najviše odgovara Dragoslavu Avramoviću. Glavna razlika između njega i Fridmana je ta što je Avramović stvarni genije, ali nema šansu da dobije Nobelovu nagradu zato što je Srbin. Uprkos striktnim ekonomskim sankcijama Jugoslaviji, izobilje se u Beogradu poslednjih meseci vidi u svakoj radnji, tezge su pune robe, a saobraćajne gužve na ulicama... Avramovićeva magija je njegov uspeh da stavi tačku na hiperinflaciju, koja je iznosila i 60 odsto na dan“, pisao je u martu 1994. godine list „Davar“ iz Tel Aviva.
Pogledaj vesti o: NATO

Nastavak na Večernje novosti...