Izvor: B92, 29.Avg.2011, 04:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa od četiri mlrd. USD ulaganja
Beograd -- Sad više dileme nema. Procene, izrečene početkom godine, da će se u Srbiju "sliti" oko četiri milijarde dolara stranih direktnih investicija, nisu bile realne.
I mada je prvi kvartal kada je, za 932,5 miliona evra, Delta maksi prodat belgijskoj Grupi Delez, ulivao nadu da će projekcije biti ostvarene, sudeći prema podacima Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza to se neće dogoditi.
Utoliko pre što je privatizacija Telekoma koja je trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da donese najmanje 1,4 milijarde evra (oko dve milijarde dolara), propala. Podaci, zapravo, govore da je na kraju drugog tromesečju registrovano nešto manje od milijardu dolara stranih direktnih investicija (uključujući i ulaganja u opremu i robu).
Srbija lider u regionu
Uprkos, reklo bi se skromnom investicionom bilansu, Srbija zauzima vodeću poziciju u odnosu na zemlje u regionu. Prema izveštaju Konferencije za trgovinu i razvoj Ujedinjenih nacija (UNCTAD), Srbija se sa 1,3 milijarde dolara stranih ulaganja u 2010. našla ispred Albanije, gde je realizovana 1,1 milijarda dolara SDI, Slovenije (834 miliona) i Hrvatske (583 miliona dolara). Procenjuje se da će SDI koje na globalnom nivou još nisu dostigle pretkrizni nivo, maksimum iz 2007. ostvariti 2013. godine.
Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja, smatra da su procene da će biti zabeležen značajan rast investicija, u startu bila previše optimistične. Umesto toga, suočili smo se s visokom inflacijom, nestabilnim kursom dinara „i, što je posebno važno, nije se ništa promenilo ni kad je reč o političkoj situaciji, a politički rizik je od presudnog značaja za strana ulaganja".
"Tu su i problemi sa kojima se suočavaju zemlje EU što je rezultiralo nešto manjim obimom ulaganja", kaže on. Komentarišući projekcije NBS da bi u Srbiju, do kraja godine, trebalo da stigne oko dve milijarde dolara investicija, on navodi da je nerealno očekivati dolazak novih banaka i ulaganja u finansijski sektor.
Kovačević je uveren da se ne mogu očekivati ni veća ulaganja u nekretnine, jer ni tu delatnost, opterećenu visokim taksama i drugim nametima, nismo uspeli da učinimo atraktivnom za ulaganja. „Eventualno bi mogla da se očekuju ulaganja u prehrambenu industriju", smatra on.
"Na priliv investicija nepovoljno će delovati i činjenica da je novi talas krize zapljusnuo Italiju s obzirom na to da iz te zemlje očekujemo ulaganja, pre svega preko Fijata. Italija, koja je do sada bila veoma zastupljena kad je reč o ulaganjima, jedan je od naših najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera. Ne smemo ignorisati ni činjenicu da nam je Italija i geografski mnogo bliža nego, recimo, Kina, na koju se, takođe, računa", objašnjava Kovačević.
Prema projekciji platnog bilansa NBS, strane direktne investicije trebalo bi da budu jedan od najznačajnijih priliva iz inostranstva i da iznose oko dve milijarde dolara.
Krah prodaje Telekom oborio prognoze
Božidara Laganin, direktor agencije SIEPA, kaže da je "glavni krivac" za neispunjenje plana nerealizovana privatizacija Telekoma, koja je ulazila u početne projekcije. Podsećanja radi, samo ova transakcija trebalo je da donese minimum 1,4 milijarde evra, što je oko dve milijarde dolara. Sve ostale investicije koje su ulazile u projekciju za 2011. su ili realizovane, ili je njihova realizacija u toku, kaže Laganin.
U avgustovskom Izveštaju NBS o inflaciji procenjuje se, takođe, da će SDI biti usmerene ka trgovini i prerađivačkoj industriji - najviše u oblasti proizvodnje osnovnih metala, tekstila i motornih vozila. Očekuju se, između ostalog, dodatna ulaganja Delez grupe u trgovinske lance C market, Srbija, Pekabeta i Zvezda, a i Merkator najavljuje nove investicije.
U prethodne tri godine najveća strana ulaganja zabeležena su u oblasti proizvodnje osnovnih metala (Ju Es stil, Livnica u Kikindi), a sudeći prema podacima za prvu polovinu ove godine i najavama za naredni period, taj trend bi trebalo da bude nastavljen. Strani investitori spremni su da ulažu i u tekstilnu industriju - italijanski Beneton već je načinio korak u tom pravcu, a nešto obimnije investicije očekuju se u finansijskom sektoru (banke, ali i osiguravajuća društva), kao i u oblast telekomunikacija, građevinarstva i energetike.
Ipak, najviše nade polaže se u projekat Fijat automobili Srbija s obzirom na to da je gotovo kompletna proizvodnja novih modela automobila namenjena izvozu. Zahvaljujući pozitivnom uticaju na stope rasta izvoza od 1,8 procentnih poena, efekti ove investicije ogledali bi se u smanjenju učešća tekućeg deficita u BDP-u za 1,5 procentnih poena na godišnjem nivou.
Procenjuje se, takođe, da će rast neto izvoza FAS-a, u periodu od 2012. do 2016, uticati na dodatni rast BDP-a za oko 0,4 procentna poena prosečno godišnje, odnosno kumulativno za dva procentna poena.
Pogledaj vesti o: Prodaja Telekoma
