Izvor: Politika, 13.Jul.2011, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mišković optuživan, a „Delez” nije monopolista

To što je odlučeno da preuzimanje ne ugrožava konkurenciju, sada se može smatrati i prećutnim stavom države da ni „Delta” nije bila monopolista, uprkos tome što se godinama spekulisalo o tome da na teritoriji Beograda „Delta maksi” ima monopol.

– To što država nikada nije kaznila „Deltu”, znači da nema razloga da sada pričamo o tome da li je „Delez” monopolista. Osim toga, u Srbiji nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ni kažnjivo to što neko ima monopol, već jedino ako ga zloupotrebljava. A ako je odobreno preuzimanje, jasno je da država smatra da zloupotreba nema – ocenjuje Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište.

Tržišniudeo „Deltamaloprodaje” u 2006. godiniiznosioje 69,4 odstobeogradskogtržišta, sudećipremapremabrojumaloprodajnihobjekata, pišeurešenjuKomisijezazaštitukonkurencijekojimsezabranjujespajanje „Cemarketa” i „PrimeraCe”, a koje je doneto u decembru 2007. godine. Naime, dok je na čelu ovog antimonopolskog tela bila Dijana Marković-Bajalović, nalazi komisije pokazivali su da prema kvadraturi prodajnog prostora najveći srpski trgovac ima 69 odsto tržišnog kolača, dok prema ukupnom godišnjem prihodu „Delta” zauzima 63,4 odsto tržišta.

U Komisiji su tada isticali da pod relevantnim tržištem podrazumevaju ponudu prehrambene robe i robe široke potrošnje namenjene svakodnevnom ili povremenom snabdevanju domaćinstava u maloprodajnim objektima tipa samousluga, diskonta, supermarketa i hipermarketa. To znači da su tu uključene nespecijalizovane trgovine na malo, pretežno hranom, duvanom i pićem.

Konkurenti „Delti” su, kako stoji u rešenju, bili „Merkator S”, „Rodić M”, „Veropulos”, „Si market”, „Jabuka”, „Idea” i „Višnjica”.

Komisija tada nije uključila u relevantna tržište specijalizovane prodavnice hranom, odnosno neprehrambenim proizvodima, jer nemaju isti obim ponude.

Kompanija „Delta” je te godine objavljivala nekoliko analiza, kojima su pokušavali da dokažu da Bajalovićka greši. Tako su objavili da, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o ukupnoj maloprodaji hrane, pića i cigareta u 2006. godini, u Beogradu zauzimaju 34,7 odsto tržišta, zajedno sa „Ce marketom”, „Tempom”, koji je deo pravnog lica „Delta maksi”, i „Pekabetom”.

„Delta maloprodaja” je u 2005. godini, pre nego što su uključeni rezultati poslovanja „Ce marketa”, zauzimala 19,7 odsto tržišta hrane, pića i cigareta u Beogradu, ali se svi podaci odnose na ukupno tržište, a ne na relevantno. Ceo slučaj dospeo je tada i na Vrhovni suda, a ovo nije bila jedina analiza kojom je Miroslav Mišković pokušao da dokaže da nije monopolista. Na zahtev „Delte”, analizu su radile i Privredna komora Srbije i „Konzit”, ali je napravljena studija Pravnog fakulteta u Beogradu.

A. T. – S. D.

objavljeno: 14.07.2011.

Nastavak na Politika...